Nastanak prve Jugoslavije

Podelite:

 

Stvaranje prve Jugoslavije- Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca (1.12.1918)

Nit grđe teme nit bolju kartu napravih.

Na karti je nijansama crvene ono što je Kraljevina Srbija unela u Jugoslaviju trenutkom ujedinjenja, dok je nijansama žute ono što je unela nepriznata država Slovenaca, Hrvata i Srba. Nije na odmet spomenuti da je i njene granice (sa karte) stvorila srpska vojska i da je tu teritoriju kontrolisala i štitila u trenutku ujedinjenja.

Na današnji dan, pre tačno 100 godina, stvoreno je Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Po prvi put u istoriji stvorena je zajednička državna organizacija Južnih Slovena. U novostvorenu državu Kraljevina Srbija uložila je sve što je imala: veličanstvenu ratnu pobedu, ime, grb, zastavu, himnu, nezavisnost, međunarodni ugled, nemerljivu energiju i preko 1.240.000 života svojih građana. Prema proceni delegacije naše zemlje na mirovnoj konferenciji u Versaju, ratna šteta Srbije iznosila je od 7 do 10 milijardi zlatnih franaka (po cenama iz 1914. godine), a to je bila polovina njene tadašnje ukupne nacionalne imovine. Zvanični podaci govore da je Srbija za četiri godine rata izgubila više od 28% stanovnika, odnosno 62% muškog radnog stanovništva (53% poginulo i 9% trajnih invalida) između 18 i 55 godina. Od tih gubitaka, 3/4 odnosilo se na užu Srbiju (dakle bez Vojvodine i Maćedonije). Srbija je stvorila Jugoslaviju žrtvujući sebe.

Srbi su na početku 20. veka bili najveći, najperspektivniji i najprogresivniji balkanski narod. Posle tragičnog hoda kroz ovo stoleće, nakon milionskih žrtava u oba svetska rata, nakon svih Golgota, Jasenovaca, Prebilovaca, Goraždevaca, jama bezdanica, bura, bljeskova i oluja, katastrofalnih političkih odluka, mora loših iskustava i izneverenih nada, danas smo potpuno drugačiji: demografski upropašćeni, apatični, podeljeni, dezorijentisani, rastrzani između različitih interesa velikih sila. Naša zemlja, Srbija, danas nema jasno definisane granice. Srbija, koja je stvorila Jugoslaviju, donela drugima slobodu, posredno im omogućila izgradnju nezavisnih država, čak i stvaranje novih nacija od delova svog etničkog tkiva. Sudbina joj se surovo nasmejala u lice. To je bila preskupa cena jedne velike zablude. Mi je i danas plaćamo.

Jugoslovenstvo je, van svake sumnje, teoretski bila moderna, velika i plemenita ideja. Lepa, romantičarska misao koju su svojim srcima nosili najznačajniji predstavnici srpske inteligencije. Međutim, istorijsko iskustvo je neumitno pokazalo da je ona bila isto toliko velika zabluda i kardinalna greška, čije su posledice i više nego poražavajuće. Barem kada su Srbi u pitanju. Kroz nju smo sebe pretvorili od aktivnog istorijskog subjekta u pasivni istorijski objekat. Poistovetili smo se sa državom u koju smo ugradili sebe i svoju istoriju. Zato sa njenim razbijanjem nismo samo izgubili državu, već i sebe same. Upali u gustu maglu iz koje, čini mi se, ni dan-danas nismo izašli…

Iskreno, lično ne gajim neki prezir prema ljudima koji su stvarali Jugoslaviju, pogotovo ne prema Aleksandru I. Lako je biti general posle bitke i posle jednog veka. Gajim prezir prema onima koji su ušli u drugu Jugoslaviju i gajim prezir prema onima koji bi opet da se preko grbače Srbije i Srba stvara neko južnoslovensko zajedništvo, kukala im majka. Kao za inat, njihove ideje samo prolaze u Srbiji, jer su iz drugih republika ili proterani, ili su njihove porodice proterane, i to naravno gde- u Srbiju.

Zbog svega toga, jugoslovenstvo i Jugoslaviju moramo ostaviti iza sebe. Moramo je prepustiti istoriji i istoričarima, a iz njenog iskustva izvući važne pouke za buduće generacije i vreme koje je pred nama. Poznata latinska izreka kaže da je „istorija učiteljica života“, a jedna druga opominje da onaj koji iz nje ništa ne nauči osuđen je da je ponavlja.

Mi imamo samo sebe. Mi imamo samo jedni druge. Mi imamo samo Srbiju. Danas je dan kada bi svi to morali da shvatimo. Jovan Aleksić

Na kraju bih dodao u stilu velikog Dejana Anđusa, samo što je adresat poruke drukčiji: Drugovi i drugarice Jugosloveni, vidimo se nikada a čujemo se još manje!

Kartografija
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here