Срђан Драгојевић: “На ћирилици инсистирају само неписмене битанге”!

Поделите:

 

Поделите:

29 Коментари

  1. Дошла су нека чудна времена где о држави ,култури ,политици одлучују и главну реч имају,музиканти,комедијаши , и разне покондирене тикве ,улизице светских моћника.Док за то време прави ствараоци,градитељи фабрикати, прави српски домаћини ,светски признати научници и спортисти који поштују веру и нацију проглашавају се примитивцима

  2. На равноправности оба писма, у држави Србији, по речима
    горе поменутог и на слици виђеног, инсистирају – ”ПИСМЕНЕ БИТАНГЕ”!

    Драган Славнић

    • Равноправност? Зашто треба гајица да буде равноправна са ћирилицом? Чему то? Не можемо да користимо само ћирилицу? Да неће странци да разумеју српске речи написане латиницом?

  3. Tipičan primer petokolonaša iz prestonice (један од бројних). Искрено сумњам на њега и мишљења сам да после свих његових дела и изјава у којима се плански руга свему изворном и српском, велича Хрвате, протежира геј параде итд. , да или ради за хрватску обевештајну службу или је (једноставно као и Ђуричко и многи), болесно задојен мржњом као последицом личног незадовољства према свом народу и позван као “препаметан” да решава судбину народа.

  4. Јадан си, без прилике за спасење. Жао ми тебе и теби сличних. Вас човек и да хоће, не може увредити, јер сте сви, па и ти, дно, дна.

  5. Evo, ja koristim latinicu, a Bečlija od malenih noga, u nemačkom jeziku u školi i kasnije pri maturi onomad bolji od samih Austrijanaca, a znadem malo i engleski; dakle više Evropljanin od mene ne može da bude nijedan Srbijanac ili Vojvođaner. Jeste, mi Srbi koristimno oba pisma, srpsku ćirilicu i srpsku latinicu (slovo đ npr. je izumio naš Đura Daničić, i jedini na svetu koji koriste slično slovo jesu u Vijetnamu). Ovo govori samo za nas i koliko smo pismeni. Ali glavno naše pismo jeste ipak ćirilica i ona treba da ima prvenstveni položaj. Ovako to rade Jevreji, Grci, Kinezi, Japanci, Koreanci, Rusi i mnogi drugi, i ne bih rekao da su oni gluplji, neobrazovaniji i nepismeniji narodi od ovih naših srpskih turbofolk-latiničara. Da, turbofolk-latiničari, jesu kulturni koliko i moja zadnjica…

    • Господине Драго, запамтите да српска латиница не постоји; двоазбучност нигде у свету не постоји, па тако и ми (као Енглези, Французи, Мађари, Швеђани…), имамо само једно писмо ЋИРИЛИЦУ! Нормално је да учимо латинично писмо због страних језика, развоја науке и технике, али, понављам, то никада није било наше писмо, а и Устав Србије говори о ћирилици као званичном писму!

      • Naravno da postoje dvo- i multi-azbučnost, jer recimo i na latinici nije svaka gramatika jednaka. Narodi po pravilu imaju više jezika ili dijalekta a u kontekstu sa njima i više pravopisa – jedino što se ima jeste jedan standardni književni (ili državni, nacionalni – mi kažemo književni) jezik i jedno standardno pismo kako bi se imao zajednički jezik i pismenost. Kinezi, recimo, imaju bezbroj “kineskih” jezika ili govora a dva glavna su im mandarin ili pinjin na severu i kantoneski na jugu Kine (Bruce Lee kao primer, na pinjin Li Cenfan, na kantoneskim Li Jun-fan ili moderno kantoneskim, takozvanim jiutping Lej Can-fan^^) i svaki obrazovani Kinez obavezno uči oba jezika i njihova pisma ili gramatiku. Mi Srbi, između istoka i zapada, oduvek koristimo oba pisma, ćirilicu i latinicu, ali sa pravoslavnom Crkvom ćirilično pismo dominira i postaje glavno pismo u Srbalja. Ovo ne znači da treba da odbijamo latinicu i da je poklonimo Hrvatima. Poklonili smo im jezik, ne treba još i pismo i svu našu književnost, i narodnu kulturu i istoriju vezano za latinicu (npr. Andrija Zmajević samodeklarisani vatreni Srbin koji jedan od prvih piše pesme na narodno-srpskim, na štokavici, ili Matija Petar Katančić koji sebe zove Srbinom i razlikuje sebe od Hrvata da bi se i jedan Krleža hvalio njega kao velikim Hrvatom i da oni, Hrvati, nisu nitša primili od Vuka (pa ako nisu od Srbina Vuka, primili su od ponosnog Srbina Katančića), i mnogi drugi, i sad oni trebaju da mi budu Hrvati – sigurno da ne!). Taj jedan naporni minimalizam koji nam se propoveda u ime nacije je ustvari kulturni i nacionalni autogenocid, jer ne samo da se odričemo velikog i važnog dela naše kulture i istorije nego još dopuštamo da je drugi narodi prisvajaju za sebe koji će onda istu tu našu kulturu i istoriju da koriste protiv nas. To nije mudro; možda dobronamerno, ali svakako ne pametno.

        • Како то мислите да “се одричемо свог наслеђа на наметнутој нам латиници” тиме што свој језик треба да пишемо, као сви други, једним писмом. Зашто бисмо се одрицали било чега што је објављено на наметнутом на писму? зашто бисте се Ви одрицали тога. Нису се ни Хрвати одрекли било чега што су у прошлости објавили на ћирилици. Истина тога је мало, јер они готово увек, као сви други, данас пишу своја дела само једним, својим писмом. Али, на пример, песник Тин Ујевић је објавио две своје збирке песама на српској ћирилици екавицом у време Краљевине Југославије зарад “братства јединства” (и неки Хрвати су були за то), па ми на основу ћирилице и екавице не можемо отети Хрватима Тина Ујевића. Према томе, Ви из незнања или лоше намере према српској ћирилици ширите глупост и неистину да се неко од Срба одриче свог стваралаштва на хрватској латиници. Уосталом чињенична историја српске ћирилице потврђује да је Србима то писмо (латиница) плански и јавно наметано. Шта бисте >Ви сада: да Срби сасвим изгубе ћирилицу и све што су објавили у десетак векова на ћирилици само зато да “чувамо” оно што је у време наметања латинице објављено код Срба тим писмом у време комунистичке владавине пре свега у другој половини 20. века, а што се наставља и у овом веку!?.

    • ГОЛ СРБИНА У ТИМУ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ “СРПСКИ ГОЛ И “СРПСКИ УСПЕХ”, ЈЕР ЈЕ ТАЈ СРБИН ИГРАО ЗА ХРВАТСКИ ДРЖАВНИ ТИМ, КАО ШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ У ЗАГРЕБУ ИГРАО ЗА ХРВАТСКИ, А НЕ СРПСКИ ЛИНГВИСТИЧКИ ТИМ!

      Тачно је да је Србин Ђура Даничић сачинио једно слово за хрватско писмо, латиничко њихово ђ. Учинио је то у Загребу, где је отишао да буде “тајник” у ЈАЗУ да би помогао Хрватима израду њиховог речника названог “Рјечник хрватског или српског језика”, што је било прво преименовање српског језика из реформе Вука Караџића. То је било први пут да неко од Срба пристане да се српски језик из реформе Вука Караџића преименује. То није радио за српске интересе и потребе. Он је тада био у служби хрватске државе, од њих је био плаћан. Даничић је Хрватима предложио замену пет слова, али су му Хрвати прихватилуи само тај један знак. Све друго су знаци из реформе хрватског писма Људевита Гаја.
      Дакле, Даничић није измислио то слово за потребе Срба, јер су Срби тада већ имали устаљену употребу свога писма (у коначном саставу који је сачинио Вук Караџић). Та латиница за хрватске потребе с једним знаком било ког Србина, па и Даничића, у хрватској служби и интересу не може ни по ком основу бити изворно српска. Може једино бити наметнута Србима као што се то и догодило после више забрана српске азбзуке и њеном присилном заменом хрватском латиницом у време Првог светског рата и у НДХ. А што је касније у Југославији, под владавином Јосипа Броза, наметнуто Србима до данашњих 90 одсто разним врстама фаворизације латинице све до физичке присиле садржане и у 21. веку у Хрватској недавним чекићањем ћириличких табли у Вуковару, а у Србији се и данас намеће политички та латиница избегавањем да се свуда у српском језику примени уставна природна обавеза из Члана 10. чиме се неуставно толерише од власти и лингвиста наметнута Србима навика на туђе писмо уместо свог.
      Прихватити Даничићево слово и окарактерисати га као “српско” било би исто као да данас гол неког Србина у хрватској репрезентацији на Светском шампионату у Русији оквалификовати и назвати српским голом и српским успехом у тиму хрватске државе.
      ТУ ИСТИНУ НЕМА НИКО ЧИМЕ ДА ПОНИШТИ.

    • ГОЛ СРБИНА У ТИМУ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ “СРПСКИ ГОЛ И “СРПСКИ УСПЕХ”, ЈЕР ЈЕ ТАЈ СРБИН ИГРАО ЗА ХРВАТСКИ ДРЖАВНИ ТИМ, КАО ШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ У ЗАГРЕБУ ИГРАО ЗА ХРВАТСКИ, А НЕ СРПСКИ ЛИНГВИСТИЧКИ ТИМ!

      1.
      Тачно је да је Србин Ђура Даничић сачинио једно слово за хрватско писмо, латиничко њихово ђ. Учинио је то у Загребу, где је отишао да буде “тајник” у ЈАЗУ да би помогао Хрватима израду њиховог речника названог “Рјечник хрватског или српског језика”, што је било прво преименовање српског језика из реформе Вука Караџића. То је било први пут да неко од Срба пристане да се српски језик из реформе Вука Караџића преименује. То није радио за српске интересе и потребе. Он је тада био у служби хрватске државе, од њих је био плаћан. Даничић је Хрватима предложио замену пет слова, али су му Хрвати прихватили само тај један знак. Све друго су знаци из реформе хрватског писма Људевита Гаја.
      Дакле, Даничић није измислио то слово за потребе Срба, јер су Срби тада већ имали устаљену употребу свога писма (у коначном саставу који је сачинио Вук Караџић).

  6. Латиница је жиг роБства на челу Србима
    По потпису Србин срБско се препознаје
    Азбука је срБско писмо ко друкчије пише из Срба се брише и даје лош пример
    Ово су моје пароле а сад цитирам Хрватицу, изговориланјемове речи 80 у Копривници у пошти шалтерска радница: “кад видим Србина да пише латиницом ја бих на ту СЛИНУ повраћала.”
    Ко не поштује своје изазива гађење у нормалним људима

    • ИСТИНА О ПЛАНИРАНОМ ПОМОРУ ЋИРИЛИЦЕ У СРБА СВЕ ВИШЕ ИЗБИЈА НА СВЕТЛОСТ ДАНА, ПА СУ МНОГИ (НАЗОВИСРБИ И НЕПРИЈАТЕЉИ СРБА) СВЕ ВИШЕ ЗБОГ ТОГА НЕРВОЗНИ И ДАЈУ ОВАКВЕ ОПАСНЕ ИЗЈАВЕ О ОНИМА КОЈИ СУ ЗА ЗАШТИТУ СРПСКОГ ПИСМА

      Ово тумачење Љиљане Ђуић “Латиница је жиг роБства на челу Србима” потврђује наук, ближе историја српске ћирилице која је Србима била много пута забрањивана и уместо ње наметана латиница. То пише у свим историјама српске ћирилице ако није октроисана. А у српским школама се и данас учи октроисана политиком прећутано наметање Србима латинице уместо ћирилице, посебно успешно у оквиру Југославије из времена српскохрватског језика. Српска лингвистика и данас држи октроисану, лажну “истину” о “богатству двоазбучја” с јасним, нескривеним циљем: коначне замене српске азбуке хрватском абецедом у језику Срба.
      О тој истини данас се може детаљније видети у најновијој књизи Немање Видића “Издаја српске ћирилице спроведеним увођењем хрватскје латинице у српски правопис” (Издање Царса, Шабац, 2018). Сви српски лингвисти у институцијама за српски језик ту истину скривају и октроишу је јер се боје за поништавање њихових високих лингистичких титула, стеченим на лажима из времена ко9мунизма. Видић је тачно објаснио да ту истину скривају и српске власти и, посебно, лингвисти јер треба да српском народу положе рачуне за држање Срба и данас под окупацијом 90 одсто туђим писмом у српском језику.

    • naravno da je sve istinito. odnosi se na određen profi koji je svima poznat. nikad ne napišu ‘ne znam’ kako treba, uvek pišu ‘ne znam’ a busaju se da su srbende. žive na mitovima, legendama, kvazi-istoriji i glupim, proizvoljnim tumačenjima istorijskih činjenica. veliki ‘srbi’.

      • Ево, овај човек пише латиницом српски језик, па џабе. Неписмен је јер каже да “не знам” треба писати заједно “незнам”. А ја пишем ћирилицом, па знам да се и у српском језику и у “хрватском” “не знам” пише раздвојено јер су то две речи. Дакле, Драгојевићу, Вама и другима ништа не значи латиница ако сте неписмени и мрзите Србе и њихово писмо.

          • zapravo, toliko mi je prirodno da napišem kako treba da kada hoću da pokažem kako ne treba nesvesno pogrešim 😉

          • Ви сте једва писмени, али и да сте потпуно неписмени, то не би значило да сте сељачина и покварен човек. А Ви сте, и делимично писмени, а потпуно неморални кад ст образовани тек толико да вређате. Прави сељаци, и кад су били неписмени, били су поштени. А Ви полуписмени, сми ћете схватити да ли сте Ви сељачина.

  7. Година ми је 70. Ништа глупље у целом свом животу нисам до сада чуо од овога који овде каже: “Неписмене битанге користе ћирилицу.” Тако не би могла никада да закључи ничија битанга, осим комуњарске српске битанге.

    • Зна се ко су били и остали праве зле битанге: они који су у окупацијама у Првом светском рату и у НДХ посебно забрањивали ћирилицу и убијали оне који су макар и помислили да пишу ћирилицом српски језик. Драгојевићава изјава, зато, може само да потврди да је он гарантовано директни потомак аустроугарских и усташких забранитеља српске ћирилице.

  8. СРПСКА ВЛАСТ И ЛИНГВИСТИ, ИЗБЕГАВАЊЕМ 12 ГОДИНА ДА ПРИМЕНЕ ЧЛАН 10. УСТАВА СРБИЈЕ, РИЗИКУЈУ ДА ОВАКВЕ БИТАНГЕ КАО ДРАГОЈЕВИЋ ИЗАЗОВУ У СРБИЈИ ГРАЂАНСКИ РАТ ЗБОГ ОКУПИРАНЕ ЋИРИЛИЦЕ, ШТО ЈЕ НЕСНОШЉИВО!

    Нажалост, једном сам изјавио да српске власти заједно с лингвистима прави страшну грешку што и после 12 година од усвајања Устава Србије још не спроводе Члан 10. Одлажући да га примене и врати Србима окупирану ћирилицу која је у сржи српског миленијумског идентитета и наставља да намеће Србима туђе писмо после чињенице да је део Срба (Срби католици) преко њиховог полатиничења био убрзано асимилован у Хрвате, српске комуњарске битанге и њихови унуци изазваће грађански рат међу Србима. Јер, и овде неко рече, Србима је наметнута им хрватска латиница данас жиг ранијих окупација и ропства. Власт и српски лингвисти много ризикују због тога што и даље српску ћирилицу у Србији држе преко 90 одсто јавно окупирану хрватском латиницом у језику Срба с тенденцијом да се убрзо доврши стопостотна окупација Срба хрватским писмом и у Србији. Види се да би овај Драгојевић с оваквом изјавом сутра могао кренути у ратни окршај с овима које он назива “битанга” само зато што траже да се почне примењивање Устава Србије о ћирилици у српском језику и да се српски правопис у вези с писмом примери пракси целе Европе и света где не постоји понижавање ниједног другога народа туђим писмом које је наметано у окупацијама.
    Изгласавши на референдуму за Устав Србије и Члан 10. који је, после вишедеценијске окупације ћирилице у Југославији, српски народ изгласао да се врати свом миленијумском ћириличком културном идентитету. Власти у Србији с лингвистима настављају да дозвољавају неуставност и да се и даље српски језик пише као када је био “српскохрватски језик”, изазивају све бројнију појаву лудака који не знају да један језик не може функционисати у народу на два писма, јер се друго (у српском случају туђе, хрватско) писмо увело и задржава се само из једног јединог разлога: да се настави долатиничавање свих Срба православаца, да им се убија идентитет како би и они били, преко латиничења, асимиловани и нестали како су нестали и Срби католици. То се у српском делу родољубивог народа све више сазнаје иако то српске власти с лингвистима у Матици српској, у САНУ, у Институту за српски језик, у Одбору за стандардизацију српског језика и на свим катедрама за српски језик и даље скривају.

  9. Ћирилицом су писали свој српски језик, на пример: Јован Дучић, Иво Андрић, Добрица Ћосић. По Срђану Драгојевићу то су “неписмене битанге”!
    Овај човек који овако изјави, тешко да је само битанга. Он је полудео од мржње према Србима и њиховом писму.

  10. 2.
    Та латиница за хрватске потребе с једним знаком било ког Србина, па и Даничића, у хрватској служби и интересу не може ни по ком основу бити изворно српска. Може једино бити наметнута Србима као што се то и догодило после више забрана српске азбзуке и њеном присилном заменом хрватском латиницом у време Првог светског рата и у НДХ. А што је касније у Југославији, под владавином Јосипа Броза, наметнуто Србима до данашњих 90 одсто разним врстама фаворизације латинице све до физичке присиле садржане и у 21. веку у Хрватској недавним чекићањем ћириличких табли у Вуковару, а у Србији се и данас намеће политички та латиница избегавањем да се свуда у српском језику примени уставна природна обавеза из Члана 10. чиме се неуставно толерише од власти и лингвиста наметнута Србима навика на туђе писмо уместо свог.
    Прихватити Даничићево слово и окарактерисати га као “српско” било би исто као да данас гол неког Србина у хрватској репрезентацији на Светском шампионату у Русији оквалификовати и назвати српским голом и српским успехом у тиму хрватске државе.
    ТУ ИСТИНУ НЕМА НИКО ЧИМЕ ДА ПОНИШТИ.

  11. Кад сам био дете била у мом селу Календеровци код Дервенте земљорадничка задруга.И данас се сећам великих ,избразданих и жуљевитих шака којима су се моји сељани потписивали само ћирилицом на признаницама о примљеном новцу за предату робу. Већ по тим шакама се могло знати да они нису били битанге, а да је у целом селу била макар једна битанга чуо бих то од свог оца .
    Написа у коментару обавезни Миле Ђурчић да има истине у изјави Драгојевића. У целом свом досадашњем животу знам само за један случај да је неко рекао да користи оба писма, а било је то овако.
    Пре десетак година два одборника у скупштини општине Пријепоље добили су батине кад нису хтели да напусте салу зато што и после више пута поновљеног тражења нису добили материјале на ћирилици. У Србији то нико није хтео да објави пре него што је објавила телевизија БН из Бијељине. Као председник удружења ЋИРИЛИЦА Београд позвао сам их на годишњу седницу скупштине удружења. Кад су причали колико их боли то што у својој држави нису добили подршку ни од кога, било је и суза. Много ме је то погодило,па сам сутрадан, испред удружења, послао допис Матици српској допис у коме сам питао докле ће она ћутати о страдању ћирилице кад због ње већ туку Србе у Србији. Затражио сам да Матица прими на разговор наше представнике. Кад није било никаквог одговора, отпремљено је и друго писмо,у коме је речено да ћемо доћи пред Матицу са транспарентима . Већ за два дана позвани смо на разговор и ми из ЋИРИЛИЦЕ Београд и представници ЋИРИЛИЦЕ Нови Сад ( Драгољуб Збиљић и економиста мр Ђорђе Јањатовић).Председавао је председник Матице почивши академик Чедомир Попов. Осим њега и главног редактора правописа проф.Мате Пижурице било је испред Матице још неких мени непознатих људи, а међу њима и нека госпођа. Пре почетка рада питала је изазивачки нас из удружења колико у својим редовима имамо универзитетских професора. Хтела је да каже да смо без њих “ситна боранија”. Последњи је говорио председник Попов.Седео је на челу стола, а мени се обратио овим речима :”И ви се усуђујете да кажете да је мање Србин онај ко пише латиницом. Ево ,ја ове забелешке пишем и ћирилицом и латиницом.” Пошто сам му био најближи,окрену према мени своју бележницу, и збиља видех да је писано наизменично на оба писма. Наравно да ја никад нигде нисам рекао то што ми је приписао, али тако мислим.” Чак мислим да онај ко је упознат са проблемом писма, а и даље пише латиницом, не да је мање Србин од онога ко пише ћирилицом,него није никакав Србин. Док проф.Мило Ломпар шири међу Србима принцип да сваки Србин говори српским језиком, ја сам присталица принципа да сваки Србин говори српски језик и пише ћирилицом.
    Док Драгојевић и Ћурчић пишу да они који инсистирају на ћирилици нису прочитали ни једну књигу, ја сам прочитао врло корисну књигу проф. др Петра Милосављевића “Југословенска идеја и српска мисао”. Представљене су проитивуречне хрватска и српска варијанта југословенске идеје. Прву је заступао Јурај Штросмајер, по којој је Загреб требао да буде центар југословенства. П.М. је закључио
    да југословенска идеја још није “потрошена”. Мислио је на Србе, јер се Хрватима гади и сама реч југословенство. По њему, југословенско писмо је латиница,па зато он никад нигде није јавно приметио да нестаде ћирилица из видокруга Срба. Напротив, 1994. јавно је критиковао Београдски универзититет зато што је на њему остало још много ћирилице.
    Ако се неко упитао како је било могуће да у Матици српској завлада дух србохрватства уместо српства, па да у њеном правопису пише да је и латиница српско писмо, одговор може наћи управо у поменутој књизи. Наиме, први послератни председник Матице српске је био Бошко Петровић,који је у њој ведрио и облачио и после председниковања,све до своје смрти,читавих 55 година. Кад је стигао до свог краја представио се Хрватом, па је као такав сахрањен на католичком гробљу у Петроварадину, у породичној гробници свог деде Каменка. На сахрани је био и П.М., па је приметио искрене сузе академика Попова. Отуда оно да он један ред пише ћирилицом, а други латиницом. Боже, опрости ми што му нисам поверовао да он увек пише мало ћирилицом,мало латиницом, баш по линији свог друга из “револуције” Хрвата Бошка Петровића. Све ми се чини да је то била само представа за оне који су се усудили да постављањем питања писма у Срба угрозе мирну и дебелу жабокречину, испод које замире све што има српски предзнак.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here