Тамара Величков: Отац ми је умро у КЦ НИШ због несавесног лечења!

Поделите:

Тамара Величков из Ниша описала је на свом Фејсбук профилу како је њен отац прошао у Клиничком центру Ниш:

“Овако, након што сам се мало дозвала себи желим да Вам испричам једну трагичну причу, причу која је сасвим сам сигурна и прича многих Вас. Да има име звала би се КЦ Ниш место где сте препуштени сами себи. Па да кренем и скратим колико је могуће, након неуспелог покушаја пласирања катетра мој отац добија уринарну инф и бактерију клебпсијелу и од, тад креће кошмар. Учестале уринарне инфекције, хематурије ( мокрење крви), болови и наши константни одласци на урологију КЦ Ниш. Било је лето и ја трудница која моли доктора Марковића да га хоспитализује јер трпи болове са црп- ом преко 220 на шта као одговор добијам увреде на рачун интелигенције. Враћам га кући. Након тога бива хоспатилозован небројано пута уз терапију антб и на његове жалбе да има болове бива пуштен кући сваки пут, парафразирам ” Ви имате дивертикулуме и тако је како је ” .Две године тако, нон стоп, хематурије, болови, лоши налази али Он има дивертикулуме то је коначан одговор. Предпоследњи пут остаје у КЦ са застојем бубрега, мада сад је ” камен” ништа страшно, мора тако. Ходам клиничким центром и молим лекаре да ми појасне, наилазим на једно велико НИШТА. на инсистирање др, Башића бива отпуштен кући и тад, није за овде као одговор. Ја сам сведок попијених кетанола, чајева, облога док пар месеци након задње хоспитализације једне вечери престаје да мокри. У међувремену бива готов скенер нису више дивертикулуми и камен сада су Ту промене на просрати, бешици са секундарним депозитима на костима, потпуни зазтој бубрега, и ја која седим на тротоару и вриштим ” мој тата има карцином у поодмаклој фази” . Он чека на преглед у ургентном, скупила сву снагу универзума и ушла код њега, силази уролог и почиње преглед, ја се окрећем да не гледам то а добијем ” ГЛЕДАЈТЕ, ОВДЕ НЕМА ПАРАВАНА, ИМА САМО ЗА СЛИКАЊЕ “. Нема везе те речи ми не могу ништа, већ сам рањена дијагнозом. Хитно перкуталне, то су катетри из бубрега да не би на дијализу. Решење Тур биопсија, апарат не ради а све ново, апарат за тур се квари три пута за тих двадесет дана. Водим га на ВМА да чујем још неко мишљење а добијам ” Ваш отац, је запуштен случај ” Чекајте запуштен а хрпу отпусних листи Вам дајем. Још један ” метак ” у чело, али идемо даље извадим метак прстима и наставим. Прорадио Тур напокон, јееее, срећа и нада. Одвозе га, враћају, срећа оде низ етар. Сто цевчица вири из њега а ништа нису успели. И опет ” шта да Вам кажемо ” . Он се више није опоравио, седам дана од захвата преминуо на најужаснији начин. Наг у боловима, запостављен, да напоменем да сам му ја давала терапију за срце сво то време. Молим др. да зове анестезиолога, неуролога јер губи све рефлексе али др све то зна али нема времена. И тако, лечен две године и нико никад није посумњао на карцином, нико није желео да сагледа проблем шире. О понижењима које сам доживела не желим ни да пишем, међуосталом да су му вратили бурму а НИСУУУ!!!!!! Делите да виде људи, да се боре и да не верују слепо институцијама као Ја. Ето мој тата и мали део његове приче.”

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here