Александар Подрабинек: Kако градити социјализам без калашњикова?

Поделите:

Свако користи оружје које има и на које је навикао. Дивљаци – стреле и копља, витезови – мачеве, мускетари – флорете, војници – пушке и митраљезе, савремене армије – ракете и авијацију, а ми – корупцију.

Ево, просудите сами. Од 2001. године, Русија у Венецуели гради две фабрике за финалну дораду и склапање калашњикова, као и производњу одговарајуће муниције. Уго Чавесу је за изградњу венецуеланског социјализма било неопходно ватрено оружје. А како иначе? Kако градити социјализам без калашњикова?

С руске стране у том пројекту учествују Kонструкторски биро Kошкина, предузећа СУ-848, Ижмаш, Kислородмонтаж и само бог зна ко све још. Поприличне количине пара се тамо врте и лагано, годинама без журбе крадуцкају. Ништа посебно. Још се ни бетон у камену темељцу прве фабричке хале није осушио, а једног су за крађу 7,5 милиона рубаља осудили на 4 године, а другог – нешто касније – за украдених пар стотина хиљада више од милијарде, на 7 година затвора. То је само оно што је (ваљда) силом закона физике за ово време испливало. Током судског процеса, један од сведока је указао на чињеницу да је у некаквим забрањеним шемама за изношења новца из земље учествовала и јекатариншка епархија Руске православне цркве. Да, па шта? Зар мислите да би милосрдни архијереј из Јекатаринбурга оставио Уго Чавеса да се сам мучи и петља око свог наоружавања?

У марту 2013. се испоставило да је од укупно планираних грађевинских и монтажних радова на изградњи фабрике оружја извршено једва 50 одсто, и то са грешкама на металној конструкцији, поплављеним подрумским просторијама, слегањем темеља и осталим неславним дунђерским дефектима. Укратко, на делу је руски стил рада праћен крађом, небригом и рачуницом „па ми смо браћа; нећемо сад ваљда да се проверавамо“.

Недавно је на градилишту откривена још једна крађа од 150 милиона рубаља. Подигнута је још једна кривична пријава и починиоца чекају тужба и суд.

Чавес је одавно умро, а председник Венецуеле је постао његов телохранитељ Мадуро који је економију земље гурнуо на само дно и успешно довео државу до потпуног расула. Али диктаторском режиму су калашњикови и даље потребни. Сада вероватно чак више него раније. Јер како одбранити социјализам без калашњикова?

А демократска опозиција у Венецуели, по свој прилици аплаузима поздравља руску корупцију, ту нашу националну гордост, то најубојитије оружје у борби против социјалистичке диктатуре Николаса Мадура. Ма какве америчке санкције, дипломатски демарши или жестоке претње револтираних политичара! Руско оружје је убедљиво најефикаснија помоћ братским диктатурама, да што пре доживе катастрофалан пораз.

Александар Подрабинек, Ежедневный журнал, 03.08.2018.

Превод с руског Хаим Морено

Пешчаник.нет, 07.08.2018.

Поделите:

1 коментар

  1. Tekst kao da su pisali ruski zuti: preterivanje, ruganje,dezavuisanje, otrovi . . . . U svakom slucaju sa jasnim intencijama. Poruka je da je ovaj kapitalizam pravi i jedini sistem i da uzivate u njemu. Tako misli jedan Podarabinek cija rasa je tvorac globalizma.
    E pa rabinska raso, nece vam uspeti. Ziveli kalasnjikovi. Kao sto Podrabinek i sam kaze: svako koristi oruzje na koje je navikao.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here