Baka Zorka (90) vozi juga kao Šumaher (Video)

Podelite:

Zorka Šobota, koja je početkom aprila napunila 90 godina, ne posustaje za upravljačem crvenog juge po kojem je, kao i svojoj vožnji, prepoznatljiva u celom kraju.
Zorkine komšije iz Laminaca i okoline zovu je levčanskim Šumaherom zato što voli brzu vožnju i to pokazuje, bez oklevanja i straha, na seoskim, ali i gradskim drumovima.
Nedavno su u Policijskoj stanici u Gradiški, posle pregleda i preporuke u Domu zdravlja, produžili Zorkinu vozačku dozvolu na još tri godine. Ona ovaj dokument sa ponosom pokazuje i opširno priča o svom vozačkom iskustvu.

– Vozački ispit položila sam pre više od pedeset godina u Sarajevu, gde sam živela. Radila sam u to vreme u Autosaobraćajnom školskom centru. Naučila sam testove i uvežbala vožnju, a na ispitu komisija je mogla samo da mi čestita, inače sve sam znala – hvali se Zorka svojom vozačkom veštinom, ali i podatkom da nikada nije imala saobraćajnih nezgoda niti je plaćala kazne zbog prestupa na putu.

– Prešla sam nebrojeno, na hiljade kilometara po celoj BiH i drugim državama. Vozila sam mnoge tipove automobila, od fiće pa nadalje – kaže Zorka nabrajajući za BN TV sela i gradove koje je pohodila svojim četvorotočkašima.

Sada ima juga, a kako kaže, kćerka Radmila koja živi u Banjaluci obećala je da će joj dati svoj hjundai.

– I sada svuda putujem, a ona uporno ponavlja: “Joj, nemoj mama ti da voziš, samo me sekiraš”. Ne vredi, jer ja bez automobila ne mogu da funkcionišem – kaže vitalna starica za koju se, bez uvida u lična dokumenta, teško može poverovati da je rođena 1927. godine.
Uvek je nasmejana, duhovita i šaljiva, u društvu mladih. Takav je njen karakter – priča komšija Vujadin Macura iz Laminaca koji sa sinom Ratkom brine o Zorkinom automobilu.
Mi smo njen mehaničarski tim jer kada se nešto pokvari, ona nas pozove i mi smo odmah na licu mesta. Ne voli ona da nešto ne štima i da vozilo nije u potpunosti ispravno. Tu sve mora biti u skladu sa saobraćajnim normama – priča Vujadin.

Na primedbe da brzo vozi i ne smanjuje brzinu kada naiđe na oštećenu cestu ili vozilo u suprotnom pravcu, Zorka iznosi svoju vozačku logiku.

– Ma nema kod mene greške. Ko da svaki čas menja brzine, ja ubacim u treću ili četvrtu, a kvačilo ili menjač više i ne diram, samo udaram po papučici za gas i pevam, a oko mene sve promiče, kuće i ljudi, kao da sam na ringišpilu – kroz smeh priča devedesetogodišnjakinja.

Zorka živi sama. Ima ćerku, četvoro unučadi i sedmoro praunučadi.

Zdrava kao dren

Zorka je lekarski pregled prošla bez problema.

– Ma sve sam videla i znala što su me pitali. Fizička kondicija za desetku. Na tabli sam videla sve redove brojeva i slova izuzev poslednjeg, gde je bilo nešto krakato, kao mala žaba. Zato sam poverovala da neću zadovoljiti, ali mi je doktorka rekla da mlađi ne vide i po tri reda. Rekla je, da će mi propisati naočare sa dioptrijom od 1,5, da mi se nađu pri ruci, u vožnji – prepričava Zorka i dodaje da će, bez obzira na ishod pregleda i policijskog odgovora na zahtev za produženje dozvole, ona i dalje voziti jer je to, kaže, neophodno.

– Rekla sam, ja ne mogu da zamislim dan bez vožnje. Ne mogu da budem u jednom mestu ni čekati da me neko drugi vozi. U Bosansku Gradišku idem redovno, ali biram ipak kada je manje automobila na putu, zato i odlazim rano, a vraćam se kasno. Vujo kaže da je to bećarska vožnja, a onda se svi smeju. Ja samo prašim cestom, stariji se sklanjaju i krste kao da sam umrla, a omladina samo odmahuje, pozdravlja i smeje se – opisuje svoju svakodnevicu baka Zorka.


Alo

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here