Џозеф Нај: Америка није “декадентни Рим”

Поделите:

Американци нису задовољни својим лидерима, али земља није на ивици револуције у стилу Арапског пролећа

У протеклих неколико деценија, поверење јавности у многе утицајне институције је пало. Од 1964. до 1997. удео Американаца који је веровао у универзитете пао је са 61 на 30 одсто, док је поверење у велике компаније пало са 55 на 21 одсто. Поверење у медицинске институције пало је са 73 на 29 одсто, а у новинарство са 29 на 14 одсто.

Пошто се приближавају избори за Конгрес САД, питања у вези са здрављем америчких политичких институција и будућности глобалног руководства САД све су бројнија, а у некима од њих се мртва тачка између партија наводи као доказ пада Америке. Али да ли је ситуација заиста тако лоша?

Према мишљењу политиколога Саре Биндер, идеолошка подела између две велике политичке партије у Америци није била велика као сада од краја деветнаестог века. Међутим, упркос актуелној мртвој тачки, 111. Конгрес је успео да усвоји велики фискални подстицај, изврши реформу здравственог система, усвоји финансијски пропис, постигне споразум о контроли оружја и ревидира војну политику о хомосексуалности. Амерички политички систем очито не може да се отпише (нарочито ако је мртва тачка међу партијама циклична).

Међутим, данашњи Конгрес измучен је ниским законодавним капацитетима. Иако се идеолошка опредељеност више него удвостручила у последњих двадесет година, са десет на 21 одсто грађана, већина Американаца нема јединствене конзервативне или либералне ставове, те жели да се њихови представници нађу на пола пута. Политичке партије, међутим, од 1970-тих постају све доследније идеолошке.

То није нови проблем за САД, чији је Устав заснован на либералном ставу из 18. века да се власт најбоље контролише фрагментацијом и системом „кочница и равнотеже“, при чему су председник и Конгрес приморани да се такмиче за контролу у доменима као што је спољна политика. Другим речима, Влада САД је осмишљена тако да буде неефикасна да би се обезбедиле гаранције да не може лако да угрози слободу својих грађана.

Та неефикасност је највероватније допринела паду поверења у америчке институције. Данас мање од једне петине јавности верује да федерална влада углавном исправно поступа у односу на три четвртине 1964. Наравно, те цифре су се повремено повећавале током тог периода, као што је био случај након терористичких напада 11. септембра 2001, али свеукупни пад није занемарљив.

Федерална влада није усамљен случај. У протеклих неколико деценија, поверење јавности у многе утицајне институције је пало. Од 1964. до 1997. удео Американаца који је веровао у универзитете пао је са 61 на 30 одсто, док је поверење у велике компаније пало са 55 на 21 одсто. Поверење у медицинске институције пало је са 73 на 29 одсто, а у новинарство са 29 на 14 одсто. Али ове наводно узнемиравајуће цифре могу да буду обмањујуће. Заправо, 82 одсто Американаца још сматра да су Сједињене Државе најбоље место за живот на свету, а 90 одсто се допада њихов демократски систем владе. Американци можда нису потпуно задовољни својим лидерима, али земља сигурно није на ивици револуције у стилу Арапског пролећа.

Након пада поверења у владу нису уследиле значајне промене у понашању грађана. На пример, Унутрашња контрола прихода је међу владиним институцијама које уживају најмање поверења јавности, ипак није дошло до огромног пораста утаје пореза. Када је о контроли корупције реч, САД су још увек на деведесетом проценту. А иако су стопе излазности на председничке изборе пале са 62 на 50 одсто у другој половини двадесетог века, стабилизовале су се 2000. и повећале се на 58 одсто 2012.

Губитак поверења који су Американци изразили може да има корене у дубљој промени ставова људи према индивидуализму, што је довело до смањења поштовања ауторитета. Заправо, слични обрасци су карактеристични за већину постмодерних друштава. Друштвене промене вероватно неће утицати на ефикасност америчких институција онолико колико неко може да мисли с обзиром на децентрализован амерички систем Америке. Заправо, мртву тачку у државном капиталу често прати политичка сарадња и иновација у држави и на општинским нивоима, што доводи до тога да грађани фаворизују државу и локалне владе, као и многе владине агенције, у односу на федералну владу. Тај приступ руковођењу имао је снажан утицај на менталитет америчког народа. У студији из 2002. је назначено да се три четвртине Американаца осећа повезано са својим заједницама и сматра да је његов квалитет живота одличан или добар, при чему су готово половина одраслих чланови цивилних група или учествују у њиховим активностима.

То су добре вести за САД. Али то не значи да амерички лидери могу да наставе да игноришу недостатке политичког система, као што су „сигурна места“ у Представничком дому, која су резултат нефер гласања, и ометајући процеси у Сенату. Да ли се такви извори застоја могу превазићи остаје да се види.

Аутор је професор на Харварду

Project Syndicate/Данас

Поделите:

6 Коментари

  1. Americka vlast i vlada nije neefikasna nego podeljena. Kakva je svrha “efikasnosti” i jedinstva (a u stvari totalitarnog rezima) koje zagovoraju nasi jahaci apokalipse tipa udbaskog mitropolita Riste Sotone, terazijskog Crnogorca Beckovica, kojekakvih Raduna, Lazanskih, kad ce ta i takva vlast da nas “efikasno” odvede u provaliju ko Milosevic 90tih, ili nas novi Veliki Vodja.

  2. Prodaju nam tu nekakav lazan patriotizam i m.da za bubrege da bi sakrili neverovatnu kradju i pljacku Srbije. I cim ih covek pita gde su pare, sto kradu, gde su skole, fabrike, bolnice, autoputevi i sto je najvaznije gde su ljudi, oni pocnu o Kosovu, o Kosovskoj bici, koliko i kako smo se bili i stradali u Prvom svetskom ratu (ko da su se oni bili i stradali, i te brojke te cetvrtina stanovnistva, te trecina, 700 hiljada u Jasenovicu, pa ko ce ozbiljno da nas shvati). Kao sto neka osoba koja stalno kuka i glumi zrtvu postane zamorna u drustvu pa je izbegavaju, tako i sa Srbijom nece vise niko da ima posla.

  3. Nema veceg neprijatelja Srba i Srbije od Rusije. Evo vec 30 godina ona nas davi i gusi lazima i propagandom preko svojih agenata (ukljucujuci “analiticare” sa vidovdan.org) kako nas svi mrze, kako su nam svi neprijatelji. Kako nas mrze i zele nam zlo ostarele i poluprazne drzave oko nas koje ne znaju ni sta ce sa sobom. I kako u Evropu treba da nas uvedu oni koji su nas iz Evrope izveli pre 30 godina i doveli nas do toga da je Ceska 10 puta bogatija od nas iako smo startovali sa iste pozicije.

  4. I stalno ta prica kod nas i kod Hrvatskih i Bosnjackih debila sta smo imali od Jugoslavije i kako smo se zajeb.li sto smo u Jugoslaviju usli. Dovoljno je pogledati koliko su bili siromasni krajevi cele Jugoslavije pre njenog formiranja a koliko bogatiji su bili 90tih, tek pred njeno rasturanje. Za vreme 100 godina te strasne “tamnice” naroda uz sve ratove, broj stanovnika svih naroda i njihovo bogatstvo je raslo, dok se trenutno desava suprotan proces u ovih 7 Bantustana, depopulacija i propadanje industrije. I ne znam kome je jos cilj da zivi sam u drzavi bez drugih, ko da mu oni smetaju.

  5. Prodavac bureka kad prodaje otrovan proizvod ide u zatvor. A glavni trovac, propagandista i ratni huskac Cmaric na televiziji Happy nema jednu, nego 4-6 emisija, gde se svakodnevno truje narod lazima ratnih zlocinaca Seselja, Mladica, laznih analiticara Laznaskih, slavuja iz Zitoradje “znaci brdo” Dacica i Vulina. Covece na kojoj planeti mi zivimo kad su nam ministri inostranih poslova, vojni i predsednik Dacic, Vulin i Vucic. Koliko stravicno 24 cetvorocasovno trovanje naroda propagandom, i kradja na izborima u selima, gde niko ne vidi, mora da bude da oni budu na vlasti. Pa za njih je Berluskoni pojama demokratije, kulture i prefinjenosti.

  6. I udbaski “mitropoliti” i “akademici”. Ako je neko bio mitropolit i akademik za vreme Milosevica to nije preporuka nego uvreda. Svi su oni trebali biti rascinjeni i maknuti sa funkcije a dovedeni mladji ljudi koji sa tim periodom i rezimom nisu imali veze. Pa ako i oni nastave istim putem onda isti postupak ponoviti sve dok se ova septicka jama popunjena gov.ima od Seselja i Amfilohija pa nadalje posteno ne rascisti. Ta generacija je mracna mrlja na nasoj istoriji, i treba da po starom Rimskom obicaju budu izbrisani iz secanja i zabeleski, da se njihovo ime nikad vise ne spomene.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here