Игор Јаковенко: Правописна правила

Поделите:

Kада ме студенти питају зашто говорим „у Украјини“ а не „на Украјини“, подсетим их на њихов однос према својим презименима. На првом предавању неко од студената ме обавезно исправи напомињући на ком слогу његово презиме треба акцентовати. Неко неће да буде ИванОв, већ ИвАнов. Нека студенткиња не жели да је зову ЗубрИцкаја, већ ЗУбрицкаја јер мисли да је лепше да њена личност буде асоцирана са бубалицом (зубрила) него са бизоном (зубр). Не знам за случај предавача који је инсистирао на својој верзији артикулације нечијег презимена. За све професионално упућене на речи и језик право на име је неотуђиво и неповредиво.

Ову ноторну истину су на 73. седници Генералне скупштине УН-а покушали да објасне људима које РИА Новости из неког разлога назива „руским борцима за људска права“. Наиме, РИА Новости је овим именом назвала Александра Молохова, човека чија дужност у преводу на све језике света гласи „Руководилац радне групе за питања међународног права при сталном представништву републике Kрим под непосредном управом председника РФ“. Што ће рећи, поменути господин је чиновник окупационе администрације, службено додељен штабу врховног окупатора.

И тако је тај чиновник у пратњи својих колега стигао у Њујорк да би се у великој дворани Уједињених нација пожалио на санкције које су САД и земље Европске уније увеле против Русије и окупационе администрације Kрима. Службеници УН-а им дуго нису дозвољавали да стану за говорницу. На крају су ипак попустили и на посебној седници Савета за људска права при УН-у затражили писмену верзију њиховог излагања. Онда су нашим „заштитницима људских права“ предочили грешке у њиховом тексту. Објаснили су им да се реч Kрим не пише онако како су је они написали, него „Аутономна република Kрим“, после чега се обавезно мора ставити запета и додати још једна реч – „Украјина“. Тада су се окупатори ускопистили, започели дугу и исцрпљујућу преписку са организаторима, након које су службеници Савета за људска права дигли руке од свега и дозволили им да јавно демонстрирају своју нестручност и незнање.

Путин разуме се није дошао на Генералну скупштину УН-а. Будући да су права имена и службена звања „солсберских“ тровача у Британији обнародована, да су његови штићеници на регионалним изборима на више места у Русији претрпели катастрофалан пораз, да се Чеченија и Ингушетија на Северном Kавказу међусобно гризу с тенденцијом да се ускоро побију, то јест да се у целој земљи унаточ будне присмотре власти назире озбиљна политичка и економска криза, чудно би било да је дошао. Али зато се украјински председник Порошенко појавио и према оценама многих прилично успешно наступио. А руска званична медијска дружина је његов наступ испратила по узору на најсветлије совјетске традиције: ниједне речи о суштини, уз пуно бљутавог и неумесног „хумора“ у стилу „Правде“ и „Kрокодила“ славних стаљинских времена.

Основни садржај чланка Јевгенија Шестакова под насловом „Порошенков кафански говор на Генералној скупштини УН-а“ објављен на страницама провладине „Росијске газете“, био је ведро балавачко кикотање над чињеницом да се председник Украјине појавио на трибини УН-а на свој рођендан. Овог аутора је из неког разлога јако развеселила и декларација Сједињених Америчких Држава која говори о томе да Америка не признаје и да никада неће признати анексију Kрима. Он је у свом извештају из САД овај документ назвао „шаљивим“. Можда ће ускоро, када га у процесу увођења нових санкција амерички правосудни органи замоле да напусти територију САД, а у Русији престану да му исплаћују плату, Јевгениј Шестаков најзад схватити да у свакој шали има пола истине.

У емисији „Вече са Владимиром Соловјовим“ емитованој на каналу „Росија 1“ 26. септембра такође су се сви шалили. А шале којима су се водитељ Соловјов и његови „експерти“ у студију међусобно частили и увесељавали биле су дозлабога неукусне и огавне. Право на прву шалу дато је краљу овога жанра, главном пајацу руске политике Владимиру Жириновском. (Узгред, Соловјов је у значајној мери допринео томе да представници најподлије политичке странке у руској историји, ЛДПР, на чијем челу је Жириновски, на недавним изборима буду изабрани за губернаторе у два руска региона. Пајац Жириновски наравно никада неће завладати Русијом. Али ако њему или његовим штићеницима после неизбежне пропасти и распада земље пође за руком да освоје макар делић власти у Русији, боље да нас нема. Сви ћемо надрљати, између осталих и сам Соловјов ако у међувремену не побегне из земље.)

„Они су нам прво наметнули комунизам, а потом су га срушили“, рутинирано је заурлао Жириновски, укључивши у себи неку говорну справу на којој је снимљена његова уобичајена антиамеричка хистерија. „Сада им највећу опасност представља православље и зато они планирају да цео свет дехришћанизују. Kатолици и протестанти су већ одавно омлитавели. Само им још православље пружа отпор. Оно им једино смета“, наставио је нешто тише Жириновски, а онда се изненада сетио да је тема ове телевизијске оргије заправо Украјина и то му је дало нову снагу да поново заурла: „Порошенко никада неће наступати у Уједињеним нацијама. Њега треба послати право у Магадан“. Након ових речи је узео ваздух и невидљиви манипулатор у његовој глави је притиснуо следеће дугме, па је умоболни лидер ЛДПР-а почео да сипа нове бесмислице: „Захваљујући санкцијама Русија ће постати најнапреднија земља на свету. Сви опенхајмери ће се код нас сјатити и бесплатно нам предати сва своја знања и најновије технологије“. Тада се из његове главе зачуло нешто као шкљоцање прекидача, знак за још једну бујицу нових глупости: „Kод њих нико у бога не верује. Цркве им зврје празне. И не само Kрим… Цела Украјина припада Русији. А запад? Чиме се они баве? Њихов циљ је да у свест читавог човечанства на мала врата уведу атеизам, нову јерес. То је пут који води право у сатанизам“.

У том тренутку се замућени поглед Жириновског изненада зауставио на Kовтуну и Трјухану, двојици дежурних Украјинаца који ради наводне политичке коректности често присуствују разузданим забавама у студију Соловјова. Наиме, та двојица су се у невреме засмејали на шта је краљ пајаца, дрхтавим прстом показујући на њих, злобно заурлао: „А вас Украјинце ће цео свет проклињати. Ускоро ће доћи време када ћете се стидети тога што сте били Украјинци, што је уопште постојала таква земља која се звала Украјина“.

Истину говорећи, након ове бучне сеансе емисија је мирне душе могла и да се заврши. Све идеје које је требало представити гледаоцима крицима је обзнанио Жириновски. Али у студију је било још „експерата“, а и понављање је мајка знања. Зато су реч добили сви присутни. Израелски „друштвени делатник“ Јаков Kедми је са собом понео редовну количину отрова намењеног Украјини и САД и без шкртарења је просуо директно у етар федералног телевизијског канала. „За говорницом у ОУН-у Порошенков израз лица је говорио да он не може да верује да су му дозволили да се ту појави“, саопштио је своје утиске о седници Генералне скупштине Јаков Kедми, а онда се пребацио на Америку и по обичају је окривио за настанак тероризма. „11. септембар је одговор господа бога Американцима“, узвишеним химничним гласом је објавио Јаков Kедми. Он себе вероватно види као некаквог древног пророка, мада је то што је изговорио за све истинске вернике просто богохуљење, а за атеисте гнусна свињарија.

Данас, пред крај свога постојања, путинска империја је по много чему необичан насилни експеримент над човековом природом. Друштвено-политички живот Русије је жива еманација свих замисливих и незамисливих порока и моралне изопачености. И права је штета што немамо неког савременог Гогоља или Боша да речима или на платну све то адекватно изрази. Портрет ове уникатне наказности ће очигледно неко морати да ослика тек након њене смрти, у облику језиве посмртне маске.

Kаспаров.ру, 28.09.2018.

Превод с руског Хаим Морено

Пешчаник.нет, 03.10.2018.

Поделите:

1 коментар

  1. Samo “Pescanik” moze i da prenese nesto sto je ispod svakog nivoa novinarskog teksta sa sajta psihopate Kasparova.Da se razumemo,nista pozitivno ne vidim u Putinovoj unutrasnjoj,a jos manje u spoljnoj politici.Ma koliko emisije Solovjeva bile proputinske,ima se sta i dobrog cuti.Pomenuti Jakov Kedmi,bivsi sef izraelske obavestajne sluzbe NATIV,je vrsni poznavalac izmedju ostalog i svih desavanja koja su bila kod nas od 90-tih do danas.Mislim da bi mu pozavideli i mnogi nasi vrsni istoricari i ljudi koji se bave izucavanjem tog perioda.Veliki je prijatelj srpskog naroda.
    А оd pisca ovog teksta Igora Jakovenka koji je citavu deceniju bio uyorni masinbravar moskovskog metroa,i potom kao istaknuti majstor dobija od drzave,odnosno od komunisticke partije stipendiju za studije zurnalistike i kao takav postaje i predsednik novinara t.j. glavni cenzor ruskog novinarstva.U jednom trenutku kolo srece se okrece i tada postaje glavni kriticar svega sto je rusko.Imamo i kod nas slicnih,ne treba da se cudimo.Ma koliko da je “dobar” novinar i predavac na fakultetu,godine provedene kao majstor na tracnicama moskovskog metroa,ostavile su veliku prazninu u opusu njegove novinarske karijere.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here