Измишљени рај

Поделите:

Без „драге моје“ маме,
Сигурно сте на друштвеним мрежама борите се за спас србијице или у отимању неке велике кинте да би вам деца имала најновији ајфон, патике, летовање на егзотичним местима…кредитном картицом, дабоме. Да не пате.
Професори вам подучавају дечицу. Немате ви за те глупости времена.
Не стижете чак ни да им кажете „лаку ноћ“
Толико сте уморне. Душа ме боли када само помислим.
Морате да продате стан да бисте купиле кућу, по цену развода а и разврата.
Без конфора нема тог квалитетног богоугодног живота. Бориле сте се за то. Ваистину. Успеле сте. Дивне моје даме.
Предност малог стана и заједничких соба је управо та,дете вам је на оку и када кувате и када пишете и када урлате, а увек сте у загрљају.
„Шта си узела, антидепресив, хоћеш да дођем сада 😥да те пребијем?“
(мајчински глас моје ћерке док разговара са другарицом,тринаест им је скоро година)
Андреа да ли желиш да је за две године скидаш са игле?
Питам је монашким гласом.
Рида и гледа ме смирену.
Твоје сузе ме не занимају, реци јој да каже мами шта је попила.
Андреа улази у купатило да телефонира а ја завршавам ћуфте у сосу.
Kад год закукам над тежином живота мој Бог ми да знак да је лова нужно зло на које навлачите децу чинећи им медвеђе услуге док себи купујете пропуснице за измишљени Рај.
Лидија Ћирић

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here