Izmišljeni raj

Podelite:

Bez “drage moje” mame,
Sigurno ste na društvenim mrežama borite se za spas srbijice ili u otimanju neke velike kinte da bi vam deca imala najnoviji ajfon, patike, letovanje na egzotičnim mestima…kreditnom karticom, dabome. Da ne pate.
Profesori vam podučavaju dečicu. Nemate vi za te gluposti vremena.
Ne stižete čak ni da im kažete “laku noć”
Toliko ste umorne. Duša me boli kada samo pomislim.
Morate da prodate stan da biste kupile kuću, po cenu razvoda a i razvrata.
Bez konfora nema tog kvalitetnog bogougodnog života. Borile ste se za to. Vaistinu. Uspele ste. Divne moje dame.
Prednost malog stana i zajedničkih soba je upravo ta,dete vam je na oku i kada kuvate i kada pišete i kada urlate, a uvek ste u zagrljaju.
“Šta si uzela, antidepresiv, hoćeš da dođem sada 😥da te prebijem?”
(majčinski glas moje ćerke dok razgovara sa drugaricom,trinaest im je skoro godina)
Andrea da li želiš da je za dve godine skidaš sa igle?
Pitam je monaškim glasom.
Rida i gleda me smirenu.
Tvoje suze me ne zanimaju, reci joj da kaže mami šta je popila.
Andrea ulazi u kupatilo da telefonira a ja završavam ćufte u sosu.
Kad god zakukam nad težinom života moj Bog mi da znak da je lova nužno zlo na koje navlačite decu čineći im medveđe usluge dok sebi kupujete propusnice za izmišljeni Raj.
Lidija Ćirić

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here