Може ли се живом свету угодити?

Поделите:

 

Почнеш да причаш неке сувисле и паметне ствари?
Одмах те неко из најближе околине упозори-да не паметујеш много.

Почнеш да причаш неке безвезне ствари и неповезане, одмах се јави следећи лик који ти каже: Дај не дави и не причај глупости.

Са искуством горе поменутим, одлучиш да ћутиш и не преговараш баш ништа…Kад не лези враже, јавља се човек којем и то ћутање сад смета, и питате те: Шта је било ћутологу, ко је то умро?

И шта сад урадити, учинити, а да на то нема нико примедби?
Изгледа, да једино кад човека нема, када умре, онда он никоме више не смета и свима је такав прихватљив.
Ваљда је тако и настала она народна изрека: О покојнику све најбоље, а о живима све најгоре. Ценим.

Милутин Млађеновић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here