Прва пресуда за злочин из мржње у Србији

Поделите:

Kомитет правника за људска права (YUCOM) саопштио је 9.11.18. да је донета прва правоснажна пресуда за кривично дело злочина из мржње, а реч је о случају насиља у породици над ЛГБТ особом у којем је мотив злочина узет као отежавајућа околност. YUCOM је организација која се од 1997. године бави “заштитом и унапређењем људских права”, а тренутно су у спору са Адвокатском комором Београда у вези пружања бесплатне правне помоћи. За мање обавештене, њихова помоћ се односи на жене, мигранте, ЛГБТ и остале НВО прозападне орјентације, угрожена људска права већинског становништва их не интересују, а и сам атрибут “комитет” у називу организације говори о нео-марксистичком ставу. Њихова правна саветница Милена Васић изјавила је да је у Србији крајем 2012. године изменом и допуном Kривичног законика (KЗ) уведен институт злочина из мржње али да до овог случаја није донета ниједна пресуда која се позива на њега. Члан 54а KЗ-а од тада гласи: “Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела”. Разлог зашто се он до сада није примењивао је што је пракса указивала на одредене нејасноће важећег законског решења, па је због тога Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са (заправо под притиском) Мисијом ОЕБС у Србији израдило “Смернице за кривично гоњење злочина из мржње”, “да би се јавним тужиоцима указало на значај нормирања злочина из мржње, као и на њихову дужност да спроведу ефикасну истрагу у откривању и кривичном гоњењу уцинилаца ових кривицних дела, у складу са међународним стандардима”. Звучи као модерна инквизиција, али то остављам читаоцу да процени, посебно након читања овог чланка до краја.

Овим се на мала врата уводи оно што феминисткиње већ одавно траже, а то је издвајање категорије убиства жене, фемицида, као специјално тешког злочина, јер је наводно почињен из мржње према женама. Паралелно, свако убиство у породици где жена убије мушкарца правда се често измишљеном тврдњом да је убица жртва претходног насиља, па се то као олакшавајућа околност узима да би казна за жену убицу била знатно мања него за мушкарца убицу. Сукоба у породици увек има, у мањој или већој мери, јер је то због сукобљених интереса део заједничког живота, било да се ради о породици, друштву, или глобално, но не може се сваки сукоб проглашавати насиљем, нити изједначавати, па тврдити да је вербални сукоб и свака свађа насиље, чак и у одсуству физичког насиља, и да је основ да се држава у то меша и санкционише, најчешће на штету увек исте стране – мушкараца. Уводећи да је фемицид нешто страшније од сваког другог убиства, а да су жене убице јер су жртве, имаћемо ситуацију да ако се за убиство одређује просечна казна од 10 година, онда ће сваки мушкарац који убије жену добијати 15 и више година, а жена која убије мушкарца само 5 година, што је трострука разлика, и позив на андроцид, односно отворену сезону лова на хетеросексуалне мушкарце.

Слична ситуација је и са осталим “заштићеним групама” – сваки сукоб са мигрантима биће означен као злочин из мржње, и дебљи крај ће извлачити домаће становништо, што ће мигранте, жене и припаднике ЛГБТ популације учинити недодирљивим, и у крајњој инстанци бахатим, јер они никада неће бити криви шта год да ураде, пошто су према феминистичком катехизису (учењу, догми) они увек “жртве”. Слично је данас и са проширивањем права деце које заговарају исте идеолошке групе, а последица су бахата, неваспитана деца, која под изговором ненасилног васпитавања постају више насилна него она која су до сада васпитавана уз повремено физичко кажњавање.

Знам да ће сви гракнути да оправдавам злочин ако кажем да пошто се мржња узима као отежавајућа околност онда је логично да злочини из љубави буду кажњавани са олакшавајућом околности, сами утврдите на које сам мислио. Поред тога стоје и две друге тезе: да се ретко дешавају злочини који нису из мржње, и да се управо групама наведеним у члану 54а баве феминистичке и ЛГБТ организације цивилног друштва.

На основу оптужног предлога Првог основног тужилаштва у Београду, “које је успело да докаже пред судом да је кривично дело извршено из мржње и предсрасуда према ЛГБТ особама”, отац насилник је осуђен на условну казну затвора од годину дана са роком провере од три године. Битнија ствар крије се у следећој реченици: “Истом пресудом изречена му је и забрана приласка жртвама, сину и супрузи”, значи човек неће моћи да приђе свом стану наредних годину дана! А могу, и вероватно ће му то продужити, па се у свој стан никада неће вратити, јер ће све пратити и развод брака, дуга парница поделе “заједничке” имовине, и на крају ће добити неки мизерни део (јер се износ продаје стана такође може лажирати када је “насилник” искључен из процеса)! Неверним Томама ћемо рећи да и без продужавања хитне мере “забране приласка”, након 32 дана (48 иницијалних сати од “удаљавања” из стана, плус 30 дана хитне мере) одсуствовања из стана, “насилник” не може да се у њега врати јер омета право располагања имовином оних који су остали у стану (право поседа), па је једино правно средство вишегодишња парница.

Ето сада се “говору мржње” придружио и “злочин из мржње”, па се наш речник мрских речи проширио. Значи родитељи, док се не донесе Грађански законик, можда и можете да некажњено васпитате децу уз покоју ћушку, но не и ако вам је дете ЛГБТ орјентације, у том случају ћете бити процесуирани, и 100% осуђени за злочин из мржње, што повлачи губитак имовине (то се у почетку своди на приступ истој) и губитак угледа. Стога, ако сте на рођењу добили болесно дете, или оно са специјалним потребама, то је и даље много боље него ако вам је дете геј, мања опасност по вас, јер је могућност да му се током живота замерите велика (знамо да је појам насиља драстично проширен, и поред физичког обухвата вербално, психичко, ментално, емотивно, економско, сексуално, и шта још не), па тиме и могућност да вас у будућности пријави за родно насиље, злочин из мржње, … О дивне ли будућности свима нама, постаћемо сви веома углађени, из страха, великог страха, да не испаднемо политички некоректни, и окусимо феминистичку батину и гиљотину.

Позната је ствар да су муслимани у Босни бивши православци који су за време вишевековне турске окупације примили Ислам због повластица и олакшица. Сада имамо исту ситуацију са новом феминистичком / ЛГБТ религијом, где ће се можда значајна група хетеросексуалаца определити да се декларише као ЛГБТ да би имали повластице при запошљавању, јер ће моћи свакога да оптуже за говор мржње и дискриминацију, родно засновано насиље. Њих (жене, гејеве, мигранте) ниједан послодавац неће моћи потом ни да отпусти, биће заштићени као бели медведи, и део најјачег лобија, слично масонској или некој другој ложи. Након објављивања ове вести и коментара на групи Глас за мушкарце, добили смо и коментар са примером високоплаћене позиције где приватни послодавац има проблем да на разговору за посао одбије особу која се декларисала као хомосексуална. Добродошли у доба политичке коректности и примене Закона о забрани дискриминације!

Михаило Алић
www.ultrahome.in.rs/muska

Поделите:

5 Коментари

  1. Mogu li ja podneti krivicnu prijavu meni bivsa snajka noje dozvoljavala da vidjam unuka upravo iz mrznje .Dete nisam vidjala 6 godina sad imam sudsku presudu vidjanje u kontrolisanim uslovima ali je to neizvodljivo ss otudjenim detetom koje nece da komunicira.Majka ga programirala kao kompijuter.

    • Можете поднети кривичну пријату, али неће имати никаквог дејства, јер по феминистичком неомарксизму жена жену не може да мрзи. Можда је је мрзи само мушкарац.

  2. Orvel je u romanu 1984. još predvideo (pišući ga 1948. godine) da će deca potkazivati roditelje. Sedamdeset godina kasnije, otac koji nije čitao 1984. je izgubio stan i porodicu jer je bio netolerantan prema pripadniku LGBT populacije. Postaćemo svi veoma tolerantni, skakaće nam žene po glavi i maltretirati nas, a mi ćemo biti manji od makovog zrna, i tihi kao miševi u sopstvenoj kući, da ne bi kao muškarci “popili” prijavu nasilja u porodici, ili još gore prijavu “zločina” iz “mržnje”. Da li sin ima neke fotografije tog “zločina”? Jel bio verbalni, ili i fizički? Znači kada se potučete u kafani to je OK, ali ako udarite ženu ili dete, onda ste na..bali!

  3. femkanje i pederastija kod srba je od uvek bila prisutna…..
    jos u XIX veku nobl pracenje mode po Vojvodini i Beogradu je privlacilo srblje…..
    biti noblesa sa finim manirima malogradjanske gospode i danas praktikuje 99%beogradjana u to nema sumnje..
    samo naziv se promenio u femka radi bolje kopatibilnosti sa identicnim klonovima na zapadu….

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here