Prva presuda za zločin iz mržnje u Srbiji

Podelite:

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) saopštio je 9.11.18. da je doneta prva pravosnažna presuda za krivično delo zločina iz mržnje, a reč je o slučaju nasilja u porodici nad LGBT osobom u kojem je motiv zločina uzet kao otežavajuća okolnost. YUCOM je organizacija koja se od 1997. godine bavi “zaštitom i unapređenjem ljudskih prava”, a trenutno su u sporu sa Advokatskom komorom Beograda u vezi pružanja besplatne pravne pomoći. Za manje obaveštene, njihova pomoć se odnosi na žene, migrante, LGBT i ostale NVO prozapadne orjentacije, ugrožena ljudska prava većinskog stanovništva ih ne interesuju, a i sam atribut “komitet” u nazivu organizacije govori o neo-marksističkom stavu. Njihova pravna savetnica Milena Vasić izjavila je da je u Srbiji krajem 2012. godine izmenom i dopunom Krivičnog zakonika (KZ) uveden institut zločina iz mržnje ali da do ovog slučaja nije doneta nijedna presuda koja se poziva na njega. Član 54a KZ-a od tada glasi: “Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela”. Razlog zašto se on do sada nije primenjivao je što je praksa ukazivala na odredene nejasnoće važećeg zakonskog rešenja, pa je zbog toga Republičko javno tužilaštvo u saradnji sa (zapravo pod pritiskom) Misijom OEBS u Srbiji izradilo “Smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje”, “da bi se javnim tužiocima ukazalo na značaj normiranja zločina iz mržnje, kao i na njihovu dužnost da sprovedu efikasnu istragu u otkrivanju i krivičnom gonjenju ucinilaca ovih krivicnih dela, u skladu sa međunarodnim standardima”. Zvuči kao moderna inkvizicija, ali to ostavljam čitaocu da proceni, posebno nakon čitanja ovog članka do kraja.

Ovim se na mala vrata uvodi ono što feministkinje već odavno traže, a to je izdvajanje kategorije ubistva žene, femicida, kao specijalno teškog zločina, jer je navodno počinjen iz mržnje prema ženama. Paralelno, svako ubistvo u porodici gde žena ubije muškarca pravda se često izmišljenom tvrdnjom da je ubica žrtva prethodnog nasilja, pa se to kao olakšavajuća okolnost uzima da bi kazna za ženu ubicu bila znatno manja nego za muškarca ubicu. Sukoba u porodici uvek ima, u manjoj ili većoj meri, jer je to zbog sukobljenih interesa deo zajedničkog života, bilo da se radi o porodici, društvu, ili globalno, no ne može se svaki sukob proglašavati nasiljem, niti izjednačavati, pa tvrditi da je verbalni sukob i svaka svađa nasilje, čak i u odsustvu fizičkog nasilja, i da je osnov da se država u to meša i sankcioniše, najčešće na štetu uvek iste strane – muškaraca. Uvodeći da je femicid nešto strašnije od svakog drugog ubistva, a da su žene ubice jer su žrtve, imaćemo situaciju da ako se za ubistvo određuje prosečna kazna od 10 godina, onda će svaki muškarac koji ubije ženu dobijati 15 i više godina, a žena koja ubije muškarca samo 5 godina, što je trostruka razlika, i poziv na androcid, odnosno otvorenu sezonu lova na heteroseksualne muškarce.

Slična situacija je i sa ostalim “zaštićenim grupama” – svaki sukob sa migrantima biće označen kao zločin iz mržnje, i deblji kraj će izvlačiti domaće stanovništo, što će migrante, žene i pripadnike LGBT populacije učiniti nedodirljivim, i u krajnjoj instanci bahatim, jer oni nikada neće biti krivi šta god da urade, pošto su prema feminističkom katehizisu (učenju, dogmi) oni uvek “žrtve”. Slično je danas i sa proširivanjem prava dece koje zagovaraju iste ideološke grupe, a posledica su bahata, nevaspitana deca, koja pod izgovorom nenasilnog vaspitavanja postaju više nasilna nego ona koja su do sada vaspitavana uz povremeno fizičko kažnjavanje.

Znam da će svi graknuti da opravdavam zločin ako kažem da pošto se mržnja uzima kao otežavajuća okolnost onda je logično da zločini iz ljubavi budu kažnjavani sa olakšavajućom okolnosti, sami utvrdite na koje sam mislio. Pored toga stoje i dve druge teze: da se retko dešavaju zločini koji nisu iz mržnje, i da se upravo grupama navedenim u članu 54a bave feminističke i LGBT organizacije civilnog društva.

Na osnovu optužnog predloga Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, “koje je uspelo da dokaže pred sudom da je krivično delo izvršeno iz mržnje i predsrasuda prema LGBT osobama”, otac nasilnik je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od godinu dana sa rokom provere od tri godine. Bitnija stvar krije se u sledećoj rečenici: “Istom presudom izrečena mu je i zabrana prilaska žrtvama, sinu i supruzi”, znači čovek neće moći da priđe svom stanu narednih godinu dana! A mogu, i verovatno će mu to produžiti, pa se u svoj stan nikada neće vratiti, jer će sve pratiti i razvod braka, duga parnica podele “zajedničke” imovine, i na kraju će dobiti neki mizerni deo (jer se iznos prodaje stana takođe može lažirati kada je “nasilnik” isključen iz procesa)! Nevernim Tomama ćemo reći da i bez produžavanja hitne mere “zabrane prilaska”, nakon 32 dana (48 inicijalnih sati od “udaljavanja” iz stana, plus 30 dana hitne mere) odsustvovanja iz stana, “nasilnik” ne može da se u njega vrati jer ometa pravo raspolaganja imovinom onih koji su ostali u stanu (pravo poseda), pa je jedino pravno sredstvo višegodišnja parnica.

Eto sada se “govoru mržnje” pridružio i “zločin iz mržnje”, pa se naš rečnik mrskih reči proširio. Znači roditelji, dok se ne donese Građanski zakonik, možda i možete da nekažnjeno vaspitate decu uz pokoju ćušku, no ne i ako vam je dete LGBT orjentacije, u tom slučaju ćete biti procesuirani, i 100% osuđeni za zločin iz mržnje, što povlači gubitak imovine (to se u početku svodi na pristup istoj) i gubitak ugleda. Stoga, ako ste na rođenju dobili bolesno dete, ili ono sa specijalnim potrebama, to je i dalje mnogo bolje nego ako vam je dete gej, manja opasnost po vas, jer je mogućnost da mu se tokom života zamerite velika (znamo da je pojam nasilja drastično proširen, i pored fizičkog obuhvata verbalno, psihičko, mentalno, emotivno, ekonomsko, seksualno, i šta još ne), pa time i mogućnost da vas u budućnosti prijavi za rodno nasilje, zločin iz mržnje, … O divne li budućnosti svima nama, postaćemo svi veoma uglađeni, iz straha, velikog straha, da ne ispadnemo politički nekorektni, i okusimo feminističku batinu i giljotinu.

Poznata je stvar da su muslimani u Bosni bivši pravoslavci koji su za vreme viševekovne turske okupacije primili Islam zbog povlastica i olakšica. Sada imamo istu situaciju sa novom feminističkom / LGBT religijom, gde će se možda značajna grupa heteroseksualaca opredeliti da se deklariše kao LGBT da bi imali povlastice pri zapošljavanju, jer će moći svakoga da optuže za govor mržnje i diskriminaciju, rodno zasnovano nasilje. Njih (žene, gejeve, migrante) nijedan poslodavac neće moći potom ni da otpusti, biće zaštićeni kao beli medvedi, i deo najjačeg lobija, slično masonskoj ili nekoj drugoj loži. Nakon objavljivanja ove vesti i komentara na grupi Glas za muškarce, dobili smo i komentar sa primerom visokoplaćene pozicije gde privatni poslodavac ima problem da na razgovoru za posao odbije osobu koja se deklarisala kao homoseksualna. Dobrodošli u doba političke korektnosti i primene Zakona o zabrani diskriminacije!

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska

Podelite:

5 Komentari

  1. Mogu li ja podneti krivicnu prijavu meni bivsa snajka noje dozvoljavala da vidjam unuka upravo iz mrznje .Dete nisam vidjala 6 godina sad imam sudsku presudu vidjanje u kontrolisanim uslovima ali je to neizvodljivo ss otudjenim detetom koje nece da komunicira.Majka ga programirala kao kompijuter.

    • Možete podneti krivičnu prijatu, ali neće imati nikakvog dejstva, jer po feminističkom neomarksizmu žena ženu ne može da mrzi. Možda je je mrzi samo muškarac.

  2. Orvel je u romanu 1984. još predvideo (pišući ga 1948. godine) da će deca potkazivati roditelje. Sedamdeset godina kasnije, otac koji nije čitao 1984. je izgubio stan i porodicu jer je bio netolerantan prema pripadniku LGBT populacije. Postaćemo svi veoma tolerantni, skakaće nam žene po glavi i maltretirati nas, a mi ćemo biti manji od makovog zrna, i tihi kao miševi u sopstvenoj kući, da ne bi kao muškarci “popili” prijavu nasilja u porodici, ili još gore prijavu “zločina” iz “mržnje”. Da li sin ima neke fotografije tog “zločina”? Jel bio verbalni, ili i fizički? Znači kada se potučete u kafani to je OK, ali ako udarite ženu ili dete, onda ste na..bali!

  3. femkanje i pederastija kod srba je od uvek bila prisutna…..
    jos u XIX veku nobl pracenje mode po Vojvodini i Beogradu je privlacilo srblje…..
    biti noblesa sa finim manirima malogradjanske gospode i danas praktikuje 99%beogradjana u to nema sumnje..
    samo naziv se promenio u femka radi bolje kopatibilnosti sa identicnim klonovima na zapadu….

  4. pa znaju da srbi vise vole kafanu od crkve pa ko vele to ce vas naterati natrag bogu da se molite i popovi da vas trte a ne zbog konobarica da se makljate

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here