Муке старијих возача у Јапану: Ако не можеш да возиш, не можеш да живиш свој живот

Loulou d’Aki for The New York Times Noboru Moriwaki, 90, a retiree in a rural area, has no plans to quit driving.
Поделите:

Сви возачи старији од 75 година морају да положе тестове когнитивног функционисања приликом обнављања дозволе

ГОЦУ, Јапан – Пре него што је Ацуму Јошиока (81) одлучио да престане да вози, већ су се били појавили знаци да је дошло време за то.

Прво је заборавио да повуче ручну кочницу током посете светилишту због чега му се аутомобил откотрљао даље. Други пут, када је ишао у рикверц, ударио је у урну. Тада је Јошиока одлучио да одустане.

„Одлучио сам да оставим вожњу пре него што изазовем неку озбиљну несрећу“, рекао је он.

Јапан има најстарију популацију на свету са готово 28 процената становништва које је старије од 65.

Владини подаци показују да ће пре возачи стари између 16 и 24 године изазвати саобраћајне несреће од било које друге старосне групе. Али прошле године, возачи старији од 75 су изазвали двоструко више фаталних несрећа на 100.000 возача него они млађи. Међу возачима старијим од 80, стопа је три пута виша у поређењу са оним млађим.

Сви возачи старији од 75 година морају да положе тестове когнитивног функционисања приликом обнављања дозволе. Они који не прођу, морају да оду до лекара, а ако се испостави да су дементни, полиција може да им одузме возачку дозволу.

Више од 33.000 возача тестираних прошле године показало је оно што полиција сматра когнитивним потешкоћама и послато је код лекара. Полиција је одузела тек нешто више од 1.350 дозвола.

Осећај губитка код возача може да буде велики. „Kао да сам изгубио супругу“, присетио се Јошиока како се осећао првих месеци.

Заговорници права старијих кажу да у руралним областима свака мера на основу које старији морају да одустану од вожње мора да буде избалансирана како се не би нашкодило квалитету њиховог живота.

За разлику од урбаних области попут Токија или Kјота, где има довољно јавног превоза, на селу не постоји толико опција.

Одрасла деца више не живе са родитељима или близу њих, због чега ови морају сами да се сналазе.

Они који су за строже рестрикције старијих возача кажу да је опасност од изазивања несреће важнија од бриге о квалитету животног стила. Штавише, кажу они, закон се превише уско фокусира на когнитивне способности када толико много других фактора, попут губитка вида, може да утиче на вожњу.

Егзодус радно способних људи из руралних области значи да нема много оних који могу да возе аутобусе, таксије и доставна возила и тако помогну становништву које је морало да одустане од својих аутомобила.

У Kавамоту, граду од 3.333 људи, где је 45% старије од 65 година, постоје само три таксија а аутобуси ретко иду. Многи становници се осећају тако да „морају да буду независни и бране своје животне стилове“, каже градоначелник Минору Мијаке.

Нобуру Мориваки (90) каже да не планира да одустане од вожње. Он и супруга Јукико (86) живе на брду у предграђу Kавамота. Неколико пута недељно, Мориваки, пензионисани директор школе, својом „тојотом королом“ одлази у продавницу, банку или библиотеку. Једном месечно, супругу вози у болницу.

„Ако не можеш да возиш, не можеш да живиш свој живот“, каже.

 

The New York Times

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here