Небојша Кузмановић: ПОБЕДА ОБИЧНИХ ЉУДИ

Поделите:

Словачка политичка странка ОЛаНО – Обични људи и независне личности (OBYČAJNÍ ĽUDIA a nezávislé osobnosti – OĽANO) представља политичку странку чија је званична и формална програмска провенијенција грађанска десница, прецизније десни центар са умереним конзервативизмом. Официјелни програм странке би се могао дефинисати као хришћанско-демократско усмерење, са елементима конзервативизма. Странка је регистрована 11.11.2011. године, а њен оснивач је Игор Матович, бивши приватни предузетник. Странка има истакнуту проевропску оријентацију, односно не постоје видљиви елементи евроскептицизма у њеном званичном деловању и програму. У контексту иступања странке, односно у реторици њених чланова уочава се благи отклон према спољној политици САД-а. Елементи конзервативизма, као и демохришћанско усмерење странке проситичу из доминантних традиционалних премиса и јавних наратива у  већини словачког гласачког тела, којем су наведене премисе пријемчиве, што произилази из друштвених тенденција словачког друштва  – које је у већини религиозно и благо конзервативно усмерено, а што је могуће пратити кроз читав низ социолошких и антрополошких истраживања вршених у последње три деценије.

            Иако је званично основана 2011. године, њени политички зачеци су у контексту политичке сцене видљивији од 2010. године, када се мала грађанска иницијатива која је деловала као НВО, постепено шири и консолидује око групе појединаца коју је окупио данашњи председник странке, харизматични лидер Игор Матович.

            Од самог почетка јавних политичких иступања, Игор Матович – прво као појединац а од 2011. године као лидер ОЛаНА је веома вешто користио медијски простор у контексту својих јавних наступа – где се фокусирао на теме попут ограничавања моћи политичара, борбу против клијентелизма, непотизма и партијског запошљавања. Базирање на ове теме било је изузетно пријемчиво словачкој јавности с обзиром на степен корупције владајућег СМЕР-а и његових коалиционих партнера, али и степена корупције присутног у ранијим владама у Републици Словачкој. Иако у почетку демагошки и популистички, ови иступи Матовича су постепено, вештим приступом у контексту коришћења медијске сфере и конкретних провокативних акција, добијали све више присталица у политичком хабитусу словачког политичког и друштвеног живота.

            Прва запаженија акција Игора Матовича и групе појединаца око њега у контексту његових јавних наступа и акција у борби против корупције у словачком политичком животу, представљала је иницијатива за расписивањем референдума “Против корупције политичара” под називом ”По прстима политичарима” – која се базирала на борби против корупције, а формулисана је кроз десет тачака. Матович је након покретања ове кампање убрзо одустао од покретања иницијативе за расписивање референдума, проценивши да у том тренутку нема довољно капацитета за његову успешну реализацију. Одмах затим је заједно са својим блиским сарадницима Мартином Фецком, Јожефом Вискупичом и Ериком Јуриновом постигао политички договор са председником ”Странке слободе и солидарности” (САС) Рихардом Суликом. Иако је Матович већ током 2010. године у контексту кампање за расписивање поменутог референдума планирао да оснује властиту политичку странку, под утицајем Рихарда Сулика је одустао од те намере проценивши да би њено формирање довело до смањивања изборног потенцијала у том тренутку с обзиром да је Странка слободе и солидарности прокламовала сличне политичке премисе и идиоме за које се Матович декларативно залагао.

            У контексту деловања у оквиру странке САС, односно њене кампање за парламентарне изборе 2010. године, Игор Матович, Ерика Јуринова, Мартин Фецко и Јозеф Вискупич, подупирали су програм ”Странке слободе и солидарности”, али су уједно основали посебну иницијативу под називом “Обични људи” кроз коју су у контексту деловања САС-а промовисали сопствени програм консолидишући се на тај начин пред јавним мњењем у некој форми као засебан политички, тј. страначки актер. У наведеном контексту, властити политички програм су презентовали у пропагандном гласилу које су покренули а који је носио назив “Обични људи”. Тај иницијални програм је био дефинисан у шеснает главних тачака које су се првенствено фокусирале на проблеме корупције и клијентелизма у деловању политичких странака. Оваквим приступом, почели су да се дефинишу као специфична форма политичког актера у контексту политичке сцене Словачке, односно као политички покрет који има намеру да заустави корупцију у словачком друштву, пре свега међу политичарима што је од почетка, будући да се радило о особама које раније нису биле политички активне и етикетиране у негативном контексту, постепено добијало простор међу делом апстинената, али и активних бирача у Словачкој. Почетна пријемчива премиса за гласаче је представљала чињеницу да је Матович са сарадницима кроз веома добро конципиран назив политичког покрета “Обични људи” уз прокламована програмска начела која су се односила на економска и социјална питања, као и на декларативну борбу против наглашене корупције у словачком друштву, врло добро проценио средњерочни капацитет новог политичког покрета. С обзиром на недостатак финансијских средстава кампање током 2010. године, која је уједно означила и профилисање ОЛАНА као политичког актера, кампања се у великој мери базирала на коришћењу нових медија и друштвених мрежа на интернету. Такође, коришћен је потенцијал регионалних и локалних медија на простору Словачке. Матович је био активан и у одржавању трибина и митинга користећи своје добре реторичке способности. Целокупна кампања је протекла без и једног билборда или телевизиске рекламе на водећим словачким медијима. Паљење приватног Матовичевог аутомобила, који је он користио за разношење политичких памфлета, врло је добро искориштено у медијском простору, с обзиром да никада није добило судски епилог.

            На парламентарним изборима одржаним 12.6.2010. године, четворица кандидата из будућег ОЛАНА на листи САС-а је ушло у парламент што им је отворило додатни простор у медијима за активније деловање. Уједно, САС постаје део владе која је деловала од 2010. до 2012. године у коалицији са Словачком демократско-хришћанском унијом и Демократском странком (СДКУ-ДС), као и са Хришћанско-демократским покретом (КДХ), као и са мађарском коалицијом МОСТ-ХИД. Током периода од 2010. до 2012. године будући чланови ОЛАНА (формираног 2011. године), деловали су као посебна платформа у склопу САС-а.

            У коалиционој влади која је постојала у Словачкој између 2010. и 2012. године САС, упркос предизборном договору постигнутом 2.8.2010. године, није испунио ни један захтев групе окупљене око Матовича због чега долази до постепеног размимоилажења. Генерално посматрано, од седам закона који су предложили чланови будућег ОЛаНА, само један је прихваћен. Упркос ранијим несугласицама у контексту предизборног договора коначан разлаз између платформе “Обични људи” и странком САС десио се током гласања о предлогу закона везаном за допуне о стицању држављанства Словачке Републике када су представници “Обичних људи” одлучили да дају подршку тада опозиционој партији СМЕР-СД Роберта Фица. САС је бурно реаговао због оваквог приступа групе окупљене око Матовича и користећи тачку предкоалиционог договора између САС-а и “Обичних људи” по којој уколико група “Обични људи” напусти клуб САС-а, аутоматски губи мандате у скупштини, покушао је да одузме мандате Матовичеве групе. Међутим, с обзиром да Матович није самостално иступио из предизборног коалиционог споразума, већ га је искључио САС, мандати његове групе у Народној скупштини су остали.  Ипак, гласањем у посланичком клубу САС-а, Матович је искључен. Влада је пала 11. октобра 2012. године, након што је оновремена премијерка Ивета Радичова спојила гласање о “Еуровалу” са гласањем о поверењу влади. Тројица посланика из платформе “Обични људи”су се изјаснили о неповерењу влади, док је један гласао позитивно о “Евровалу” и влади.

            Након разлаза са САС-ом, Матович је са сарадницима регистровао ОЛаНО, 11. новемра 2011. године. Од тог тренутка ОЛаНО делује као засебна политичка странка са програмским начелима за које се залагао и док је деловао као платформа унутар САС-а.

            На парламентарним изборима одржаним 2012. године, ОЛАНО је захваљујући квалитетно вођеној, популистичкој и пријемчивој кампањи, освојио 8.55 процената гласова, односно 16 места у словачком парламенту. ОЛаНО је захваљујући адекватном препознавању сензитива бирачког тела у Републици Словачкој по јачини постао трећа политичка снага, што му је омогућило шири спектар даљег деловања. У односу на претходне изборе 2010. када је платформа ОЛаНО наступила са странком САС, статистички се може уочити раст од чак 243 процената.

            У периоду од 2012. до 2016. године, покрет је имао удела у руководству Парламента с обзиром да је његова чланица Ерика Јуринова била једна од подпредседница Парламента (Národnej rady). У овом периоду, дошло је до првог размимоилажења у ставовима водећих чланова ОЛаНА, па је део посланика и чланова напустио странку са образложењем да је Матович “приватизовао странку”.

            Током кампање за председничке изборе 2014. године, дошло је до нових несугласица између посланица и посланика ОЛаНА у контексту подршке кандидатима. Иако је као кандидаткиња за председницу Словачке Републике од стране ОЛаНА била предложена Хелена Мезенска, велики део чланства је заправо није подржавао и иступао је у јавности против њене кандидатуре. Матович је пак ово неслагање унутар странке веома добро искористио у јавности истакавши да унутар ОЛаНА свако има право на своје мишљење и да то заправо доказује демократичност самог функционисања унутар организационе структуре ОЛаНА. Чак су појединци из странке подржавали Андреја Киску, који је наступао као противкандидат Роберту Фицу. У другом кругу избора иза Кискине кандидатуре је стао практично цео ОЛаНО. У првом кругу избора нејединство чланова ОЛаНА се ипак одразило на изборне резултате кандидаткиње странке Хелене Мезенске, која је освојила свега 2.38 процента гласова.

            На изборима за Европски парламент, који су одржани 24. маја 2014. године, ОЛаНО је добио 7.46 процената гласова.

            Током лета 2015. године странке ОЛаНО и ”Нова” постигле су коалициони договор за парламентарне изборе који су одржани у марту 2016. године када су изненадили политичке аналитичаре који су давали пројекцију од 7 процената, освојивши чак 11,02 процената гласова. ОЛаНО је у складу са предизборним коалиционим споразумом са Новом овом приликом добио деветнаест места у Народној ради (Парламенту).

            На локалним изборима који су одржани 2017. године, ОЛаНО  је освојио власт у два региона (Трнава и Жилина) и прилично висок проценат гласова – претежно у општинама са простора централне Словачке.

            Током 2018. и 2019. године долази до приличних размимоилажења чланова ОЛаНА што је резултирало тиме да је странку напустило 9 од 19 посланика уз образложења да немају утицај на управљање странком, односно да Игор Матович има доминантну улогу у странци. Матович је пак, у контексту образложења разлаза, за медије изјављивао да одлазак посланика не представља проблем за ОЛаНО и да су то посланици урадили због властитих интереса.

            У контексту изборне кампање за Европски парламент, Игор Матович је више пута променио тактику и наступ у изборној кампањи. Прво се кандидовао као носилац листе истакавши да његова кандидатура заправо представља “референдум о његовом деловању” с обзиром да је у том периоду почео у јавности да критикује инострану геополитику Сједињених Америчких Држава. Уједно је изјавио да када буде изабран за европског посланика, неће преузети освојени мандат. Током кампање је одустао од кандидатуре у корист Петра Полака, Рома из Словачке, истакавши да жели да у Европски парламент уђе прва особа ромске етничке припадности. ОЛаНО је на овим изборима тесно прешао цензус са 5,25 процената гласова, при чему је освојио једно место – чиме је уједно Европски парламент добио првог ромског заступника.

            Изборна кампања за парламентарне изборе 2020. године започела је тиме што ОЛаНО током лета и јесени 2019. године није приступио тзв. Пакту о ненападању који су покренуле остале опозиционе партије и који је искључивао међусобно нападање странака опозиције. ОЛаНО креће активно да критикује, како владајућу коалицију окупљену око СМЕРА, тако и странке опозиције, истичући њихову пасивност у критици владајуће странке. ОЛаНО и Хришћанска унија су 22. октобра 2019. године објавили да ће на предстојећим парламентарним изборима 2020. године наступити заједно, али не као коалиција већ као “квазикоалиција”. У контексту припрема за изборну кампању странка мења назив 23.11.2019. године у ”Обични људи и независне личности” (ОлаНО), док је тзв. квазикоалиција успостављена са Хришћанском унијом (КУ) и покретом ”Промена одоздо” (ZMENA ZDOLA). Почетком децембра 2020. године покрет је представио своју листу кандидата – при чему је прва на листи била “обична жена са истока” педагог Мариа Шофранко, а на другом месту аналитичар безбедности Јарослав Нађ. Дотадашњи посланици ОЛаН-а  заузели су последња места на листи. Убрзо се због “здравствених разлога” прва кандидаткиња на листи повукла, тако да је вођење изборне кампање преузео председник странке Игор Матович.

            Кампања је изузетно добро и пријемчиво вођена са читавим низом акција. У фокусу су биле препознатљиве теме за ОЛаНО, које су се односиле на борбу против корупције и корумпираних политичара, при чему су посебно користили чињенице везане за убиство словачког новинара Јана Куцијака и његове партнерке, који је писао о спрези појединих чланова СМЕРА са италијанском мафијом. Једна од запаженијих акција у контексту изборне кампање која је доста повољно утицала на бираче био је и одлазак кандидата ОЛаНА у Француску испред виле бившег министра финансија Републике Словачке Јана Почиатка, иначе члана Фицовог СМЕРА. Снимци начињени испред његове луксузне виле у Кану за коју је ОЛаНО представио да је направљена од словачког државног новца, имали су изузетан одјек у словачкој јавности и свакако су утицали на придобијање гласачког тела. Насупрот програмских начела из 2016. године, изборна кампања је вођена изузетно пажљиво и стручно и базирала се на једанест кључних тачака које су презентоване као референдумска питања. Уједно је дато предизборно обећање да уколико бирачи тако одлуче, да ће свих једанаест тачака из програма тј. из изборне кампање бити имплементирано и примењено након избора. У суштини, ОЛаНО је у јавном мњењу успео да створи специфичан вид референдумске атмосфере у првом реду насупрот владајућем СМЕРУ. Такође, ОЛаНО се обавезао да без имплементације поменутих једанаест тачака неће ступити у владу након избора, без обзира на изборне резултате. Поједине опозиционе партије, као и владајући СМЕР критиковали су ове потезе ОЛаНА као популистичке, које заправо  није могуће спровести у пракси.

Победа на парламентарним изборима 2020. године

 

            На парламентарним изборима одржаним ове године ОЛаНО је освојио 25.02  процената гласова – чиме је далеко премашио очекивања аналитичара и поразио владајући СМЕР који је као другопласирана странка освојио 18,29 процената гласова и остао без могућности да формира нову владу, с обзиром да су његови традиционални коалициони партнери остали испод цензуса или су освојили мали проценат гласова.

            Иако у суштини популистичка, изборна кампања коју је водио ОЛаНО резултирала је изненадним успехом ове странке на парламентарним изборима и омогућила јој да постане носилац у контексту формирања нове владе. ОЛаНО, на челу са Игором Матовичем, нападао је Роберта Фица и странку СМЕР перманентно и изузетно активно током неколико последњих година, представљајући Фица као главног актера „мафијашке хоботнице“ одговорног за висок степен корупције у Словачкој. Читав низ акција ОЛаНА, односно Игора Матовича усмерене против Фица, често у виду перформанса и са великом количином популизма у јавним наступима, резултирало је свргавањем СМЕР-а који је словачким политичким животом доминирао, практично од 2006. године. ОЛаНО је уз своју декларативну борбу против корупције, пре свега у политичком животу“ по којој је био препознатљив од самог оснивања, изузетно добро искористио велико незадовољство међу словачким бирачима због високог степена корупције у словачком друштву. У том контексту ОЛаНО се својим политичким деловањем врло добро надовезао на талас масовних протеста у Словачкој, који је уследио након убиства новинара Јана Куцијака и његове веренице Мартине Кушнирове 21. фебруара 2018. Куцијак је често писао о спрези водећих чланова СМЕРА и мафије у контексту организованог криминала. Подсетимо да је две недеље након убиства Куцијака, Роберт Фицо уз почетно оклевање на захтев демонстраната поднео оставку и да га је на месту премијера наследио Петер Пелегрини. Заправо, убиство Куцијака је у извесном смислу – према оцени већине словачких и иностраних аналитичара, био почетак краја владавине СМЕРА. Користећи изванредне реторичке способности, провокативне политичке акције које су изазвале пажњу бирача, али и препознатљиве премисе програма ОЛаНА, Матович је током предходних година ОЛаНО претворио у главну опозициону странку, која је при томе истакла да никада неће ући у владу са СМЕРОМ, као ни са ултрадесничарском Котлебином партијом, што је изазвало симпатије ширег спектра бирача, као њихове фокусне групе.

            Матович је постепено градио своју политичку каријеру од 2007. године када је целокупну своју имовину пренео на супругу. Пораст рејтинга је посебно забележио његовим провокативним иступима, попут оног када је подржавајући референдум за ограничавање имунитета посланика пред камерама намерно паркирао свој аутомобил на пешачком прелазу у строгом центру Братиславе показујући при томе своју парламентарну пропусницу полицајцима који су затражили да уклони возило. Такође, раст рејтинга је забележио и када је као народни поисланик отишао на полиграф како би доказао да није никада примао мито и када је затражио од других посланика да учине исто, што су многи одбили, истичући да је у питању „Матовичева популистичка и увредљива провокација“.

            У контексту последње изборне кампање која је резултирала победом ОЛаНА, Матович је користећи програм своје странке профилисане у складу са сензитивима већине словачког друштва које је у принципу десно и конзервативно оријентисано са наглашеним хришћанским (римокатоличким) конфесионалним атрибутом, такође нападао владајући СМЕР кроз читав низ јавних иступа и перформанаса.

            ОЛаНО је  практично последњих десет година од свог настанка, веома вешто балансирао и прилагођавао своју политику и постепено придобијао све више присталица читавим низом, наизглед популистичких потеза, али и конзистентним принципијалним ставовима у контексту борбе протв политичке корупције. То је у контексту друштвених и политичких околности у Словачкој, представљало изузетно погодно тле за политички раст и освајање власти.

            У склопу изборне кампање, неки (8) од водећих чланова тада још опозиционе странке ОлаНО, 9. јануара 2020. године посетили су Архив Војводине и у вишесатном разговору остварили блиске контакте са аутором овог текста. У контексту разговора представљен је програм и план ОЛаНА и разговарано је о будућој сарадњи између културних институција у Републици Словачкој и Републици Србији, у првом реду Архива Војводине.

         У саставу делегације ОЛаНА која је посетила Архив Војводине, били су:

Јаро Нађ (други на изборној листи, будући министар одбране Републике Словачке и најближи сарадник будућег премијера Словачке Републике Игора Матовича),

Мирослав Сопко (посланик ОлаНа у претходном мандату и потенцијални кандидат за министра просвете у новој влади Републике Словачке),

Мартина Коваљ Какашчикова (Оперативац странке и асистент Јураја Нађа)

Милан Ветрак (Ранији директор Института за Словаке у иностранству и вероватно будући руководилац овог државног тела које има улогу Министарства за дијаспору)

Др Јурај Крупа (од 2020. године народни посланик)

Јозеф Прочко (Утицајан словачки комичар и јавна личност, (од 2020. године народни посланик)

Јарослав Холуб (Члан председништва)

Михал Спевак (Словак из Србије – Бачки Петровац; син Михала Спевака првог председника обновљене Матице Словачке у Србији; који је био на изборној листи ОЛаНА на 61 месту, а како су освојили 53 мандата вероватно ће и он ући у парламенти и бити први Словак члан ”Народне раде” ван Словачке)

            Приликом посете Архиву Војводине, делегацији ОЛаНА организована је посета  гробу словачког евангеличког свештеника Игора Бранислава Штефаника, рођеног брата чувеног словачког генерала и једне од најистакнутијих личности словачке националне историје Милана Растислава Штефаника, који је сахрањен на новосадском римокатилочком гробљу, односно у склопу протестанстког дела поменутог гробља. С обзиром да посланици из Републике Словачке нису знали чињеницу да се гроб Игора Б. Штефаника налази у Новом Саду, посету су, изузев одавања почасти, искористили и у контексту своје предизборне кампање.

            У склопу одржаног састанка, Јарослав Нађ (најближи сарадник будућег премијера Словачке) је децидно изразио став ОЛаНА да Република Словачка у случају њихове победе на изборима неће одступити од чврсте позиције у контексту непризнавања самопроглашеног Косова, али и да ће водити далеко интензивнију политику према иностраним Словацима, а самим тим и према словачкој националној мањини у Србији. У контексту претходно поменутог, чак је истакао да ће се ОЛаНО залагати за лакше стицање словачког држављанства етничких Словака, при чему је направио паралелу са политиком Виктора Орбана по овом питању. Разматрајући тренутно актуелне геополитичке тенденције, Нађ је такође акцентовао да ће ОЛаНО, уколико победи на изборима, максимално подржавати Србију у процесу евроинтеграција уколико то буде и даље званична политика Републике Србије. Током разговора, представници ОЛаНА су више пута помињали пријатељске и „братске“ везе између Словачке и Србије, односно између два „словенска народа“, истичући при томе благу дистинкцију према политици САД-а и западних чланица ЕУ.

            На темељу свега наведеног сматрамо да ће нова владајућа коалиција у Републици Словачкој, предвођена ”Обичним људима”, имати веома пријатељске везе са Републиком Србијом, те да је у том смислу потребно још више радити на повезивању и зближавању словачког и српског народа и словачке и српске државе, како у обалсти економије, тако и у обалсти дипломатије, културе, одбране, просвете и тако даље.

Небојша Кузмановић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here