Пад лире руши Ердоганове снове о Османском царству

Поделите:
Слободни пад лире прети да непланирано оконча Ердоганове велике геополитичке амбиције. Колико је озбиљна турска економска криза и да ли Ердоган има „план Б”?

Турска се, под Реџепом Тајипом Ердоганом, у последње две године упустила у невероватан низ активних геополитичких интервенција по иностранству – од Сирије, преко Кипра, до Либије, а најскорије и на страни Азербејџана у територијалном сукобу са Јерменијом поводом статуса Нагорно-Карабаха. Неки су то назвали Ердогановом стратегијом „Новог османског царства“.

Међутим, слободни пад лире и распадајућа економија прете да непланирано окончају његове велике геополитичке амбиције. Колико је озбиљна економска криза у данашњој Турској и да ли Ердоган има план Б?

Слободни пад лире

Крајем октобра, услед избијања отвореног сукоба између председника Ердогана – који захтева ниске каматне стопе од централне банке у циљу стимулације раста – и финансијских тржишта – која захтевају више каматне стопе како би се осигурала од ризика, турска лира је оштро пала за три процента у једном дану. У току 2020. године, до овог момента, лира је пала за 34 одсто у односу на долар и за 70 одсто током протеклих пет година. Иако неки мисле да ће ово стимулисати извоз турске робе, оно што се заправо догађа је излагање читавог турског банкарског система и економије колосалној дужничкој експлозији.

Проблем је у томе што да би подстакле Ердоганову агенду раста, турске банке су се окренуле интербанкарском, ниско-каматном, на долару базираном тржишту како би позајмљивале новац који потом дају на зајам турским потрошачима како би градили куће или отварали хотеле и фирме. Сваки пут када лира изгуби вредност у односу на долар, потребно јој је још толико лира како би отплатила старе доларске дугове, а у моменту писања ових редова то износи још 34 одсто у односу на јануар.

Инострани инвеститори, посматрајући податке, журе да се ослободе турских акција и обвезница, што додатно утиче на пад лире, као и на цену имовине која служи као гаранција да ће позајмице у турској економији бити враћене. Уз све то, стопа инфлације од 12 одсто додаје уље на ватру.

Последњих година, захваљујући Ердогану, турска економија је расла по годишњим стопама које су премашивале оне кинеске или индијске пре коронавируса. Већи део тог раста чинио је грађевински сектор, услед чега је дошло до правог бума нових стамбених зграда, шопинг центара и туристичких хотела. Проблем је што се сада не назире крај кризе, а будући да су чланице ЕУ у карантину због коронавируса, турски туризам трпи разорне ударце. Током августа – иначе врхунца туристичке сезоне – туристички доласци опали су за огромних 70 одсто у поређењу са августом 2019. године. А услед светског економског пада изазваног корона кризом, сав извоз је у застоју.

Криза спољног дуга

Ердоганови проблеми су помешани са чињеницом да су се турске компаније и банке углавном окренуле ка страним тржиштима ради позајмљивања по нижим каматним стопама, што је атрактивно у случају када је лира стабилна или када бележи раст. Међутим кад лира падне 34 одсто или више у једној години, то је катастрофа за позајмљиваче. Како би спречила суноврат лире централна банка је већ искористила добар део својих „тврдих“ девизних резерви, ослонивши се чак и на девизне свопове како би избегла даљи раст каматних стопа. То нас доводи до нове потенцијалне кризе, вишеструко сличне оној азијској из 1997. године.

Пад лире значи да грађевинске фирме нису у стању да отплате стране позајмице у доларима или еврима. Следећи корак је бакрот. Године 2018. турске банке и приватне компаније, као и влада, дуговале су неких 467 милијарди долара у страним валутама. Девизне резерве централне банке су септембра 2020. године износиле око 36 милијарди долара или мање, након губитка од 65 милијарди долара у бесплодним покушајима одбране лире. Златне резерве пале су на вредност од 42 милијарде долара. Овакво стање није стабилно.

Да све буде још горе, у септембру је агенција за кредитни рејтинг Муди спустила рејтинг дуга турске владе на пет оцена испод класе „ђубре“ (енгл: „junk“), што је најниже икада. Ердогану сада преостаје ограничен број опција за спасавање економије, а самим тим и за свој реизбор о којем ће се одлучивати за три године. Екстремно ниске каматне стопе у периоду од 2012. до 2018. године створиле су економски бум без преседана, али су дуговима финансирани грађевински мехур и мехур некретнина зависили од иностраних кредита. Сада се све то урушава и имаће огромне последице по Ердоганову „активну“ спољну политику.

Угрожена геополитичка агенда

Године 2010, тадашњи Ердоганов министар спољних послова Ахмет Давутоглу обзнанио је чувену „Политику нултог конфликта“ са суседима. То је давна прошлост, заједно са дотичним министром спољних послова. Данашњи Ердоган делује спремно да отвара сукобе са свим некадашњим савезницима Турске.

Ердоганови смели покушаји да протеклих месеци постави турске бродове за експлоатацију гаса у територијалним водама ЕУ чланица Грчке и Кипра, присвајајући суверенитет над њиховом економском зоном, довели су га у директан конфликт са НАТО савезницом Грчком, која планира изградњу гасовода од Израела, преко Кипра до Грчке, и даље ка Италији и Француској. Турска је одбила да потпише Конвенцију УН о морским правима.

Ствари додатно компликује то што је раније ове године Ердоган отворено подржао Владу националног спаса из Триполија – која се налази усред рата и коју фактички контролише Муслиманско братство – у тренутку снажног војног напредовања генерала Хафтара. У јуну је Ердоган, који подржава Муслиманско братство, послао турске трупе у помоћ Триполију. Хафтара подржавају Русија, Египат, Уједињени Арапски Емирати и Француска. Притом турско-либијска специјална економска зона, чије је успостављање проглашено раније ове године, провокативно пресеца планирано источномедитерански гасовод Израел-Кипар-Грчка.

У Сирији, Француска подржава сиријске Курде, иначе љуте непријатеље Ердогана који одржава војно присуство у пограничној регији Сирије како би их контролисао. Француска такође подржава и кипарско-грчке позиције поводом њихових права на офшор гас. Француска Тотал енерџи група је активна у кипарском пројекту.

Сасвим недавно, након грозних одсецања глава које су џихадисти вршили по Француској, Ердоган је позвао на бојкот француске робе и назвао Макрона ментално болесним, пошто је овај стао у одбрану права француског сатиричног листа на слободу говора изражену репринтом карикатуре пророка Мухамеда.

Што се затезања односа са Русијом тиче, осим либијске авантуре, ту је и отворена подршка Ердогана (која укључује војна средства, а могуће и трупе) Азербејџану у сукобу са руским савезником Јерменијом поводом Нагорно-Карабаха. Нови фактор у турско-азерским односима је трансанадолијски гасовод од Азербејџана кроз Турску, при чему је Турска по први пут увезла 5.44 милијарди кубних метара азерског гаса у првој половини ове године, што је скок од 23 одсто у поређењу са истим периодом 2019. године.

Међутим, Ердоган је уложио много труда у култивацију добрих односа са Путином, између осталог и ради куповине напредног руског антиракетног система С-400, због чега трпи критике НАТО-а и Вашингтона.

До сада су хипер-активне иностране интервенције Ердоганове Турске наилазиле на сасвим мало озбиљних санкција или противљења ЕУ. Један од очигледних разлога јесте велика изложеност европских банака турским позајмицама. Према извештају немачког Велта од 17. септембра, шпанске, француске, британске и немачке банке су инвестирале преко сто милијарди долара у Турску. Шпанија је најизложенија са 62 милијарде долара, а одмах за њом је Француска са 29 милијарди долара. То значи да ЕУ хода по јајима: није спремна да улаже додатни новац у Турску, али не жели баш ни да се залеће у праве економске санкције.

Како Ердоган из бројних разлога одбија да испружи руку ка ММФ-у, његове тренутне опције врте се око драстичног смањења иностраних геополитичких операција ради концентрисања на стабилизацију економије – или на изналажење плана Б. У овом тренутку, једини могући кандидат за план Б и финансијски спас Турске је Кина.

Поглед ка Кини

Последњих година Ердоган је предузео крупне кораке за поправљање односа са Сијем Ђинпингом и Кином. Године 2019, током посете Пекингу, Ердоган је многе шокирао одбијањем да осуди Кину због наводно бруталног третмана велике муслиманске ујгурске популације у регији Синкјанг. Деценијама је Турска, која ујгурски регион назива „Источни Туркестан“, прихватала ујгурске муслиманске избеглице и осуђивала оно што је Ердоган једном назвао „геноцидом“ Кине у Синкјангу. Јула 2019. године, током посете Пекингу, Ердоган је избегао било какво помињање Ујгура и хвалио је сарадњу Турске са Кином. Циници би рекли да је надање у огромну финансијску дарежљивост Кине утицало на његово преумљење.

Током претходне кризе лире из 2018. године, када је турска валута пала за 40 одсто, државна Индустријска и комерцијална банка Кине позајмила је турској влади 3,6 милијарди долара за енергетске и транспортне пројекте. Јуна 2019, након локалних избора у Истанбулу који су открили пад подршке Ердогану, централна банка Кине уступила је милијарду долара – највећу финансијску инјекцију. Онда се у јулу 2019. догодио пекиншки сусрет са Сијем Ђинпингом, одмах након изборног неуспеха, односно у тренутку када је Ердоган био рањивији него икад на пољу економије. Кинески Ујгури можда јесу „браћа муслимани“, али не гласају на турским изборима.

Пекинг је одговорио. Под плаштом „Иницијативе појас и пут“ (BRI), кинеска Корпорација за извоз и кредитна осигурања је раније ове године издвојила пет милијарди долара за државни инвестициони фонд Турске, како би тај новац био коришћен за пројекте BRI. Раније је Кина инвестирала у железницу која се протеже од Карса у источној Турској, преко Тбилисија у Грузији, до азербејџанског Бакуа на Каспијском мору, одакле се даље надовезује на транспортне мреже ка Кини.

Године 2015, кинески конзорцијум купио је 65 одсто трећег највећег терминала за контејнере у Турској – Кумпорта у Истанбулу. Кинески инвеститори су јануара ове године спасили престижни Ердоганов пројекат куповином 51 одсто моста Јавуз султан Селим, који повезује Европу и Азију преко Босфора, након што се италијанско-турски конзорцијум који је контролисао мост повукао. А Пекинг сада допушта турским компанијама да користе кинеске јуане у трговини, чиме им је олакшан приступ кинеској ликвидности.

Иако Кина очигледно у одређеној мери помаже Ердогану, она није успела да заустави слободни пад лире, нити да надомести 100 милијарди долара позајмица од ЕУ и других, како би се оживела турска економија. Јуан-лира трговина са Кином и своп аранжмани помажу Турској да увози више кинеске робе, али потребни су јој долари како би позајмице према ЕУ и неким другим земљама. Кина, упркос оптимистичним насловима у медијима, озбиљно је погођена глобалним карантинима и колапсом трговине који је изазвао коронавирус. Извоз из Кине се ни приближно није вратио на ниво из 2019, а унутрашња несташица хране изазвана великим поплавама и најездама скакаваца додатно је оптеретила другу највећу економију света.

Док Пекинг појачава своје војне одговоре у Источном кинеском мору и око Тајвана, бивајући приморан да поново преговара о дуговима земаља BRI у Африци и другде које нису у стању да их отплаћују, дискутабилно је хоће ли Си Ђинпинг третирати своје скорашње савезништво са непредвидивим Ердоганом као највиши приоритет током актуелног заокрета кинеске економије ка свом домаћем тржишту.

Година 2023, у којој ће се догодити нови избори, требало је да буде славна година за Ердоганов АКП, јер Турска слави 100 година од свог оснивања. Програм ове партије под називом „Визија 2023“ предвиђа да ће Турска да уђе међу првих десет економија света, и да изгради аутомобилску, војну и челичну индустрију светске класе, уз годишњи БДП од неких 2600 милијарди долара.

Све то сада делује веома нереално. Наредни месеци ће за Ердогана и турску економију бити веома турбулентни и непредвидиви. Лукавом Ердогану убрзано понестаје победничких карата у шпилу

 

 

 

Извор New Eastern Outlook

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here