РАЊЕНИ СМО У СРЦЕ И ОСТАВЉЕНИ САМИ: На лицима Јермена немоћ, очај и бес након губитка територије – пале куће и беже!

Поделите:
ВИДЕО-БИМ на коме су непрекидно приказивани снимци јеременских војника како се боре у Нагорно-Карабаху уклоњен је брзо и тихо. У уторак ујутро објављена је вест о мировном споразуму којим су велики делови спорног региона предати Азербејџану. Убрзо потом, медије су обишли снимци како Јермени који живе у граду Карвачар у Нагорно-Карабаху пале своје куће и беже.

Грађани Јермене дубоко су погођени вешћу о мировном споразуму, а након првог шока уследили су неверица, очај, беспомоћност и гнев.

“Сломљени”

– Јермени су сломљени, још су на ногама, али су нокаутирани – каже за АФП Џени, студенткиња, која је дубоко потресена због губитка територије у Нагорно-Карабаху, региону Азербејџана који су етнички Јермени заузели у рату деведесетих година прошлог века.

– Поражени смо, а оно што се догодило много је горе од војног пораза. Ово значи губитак наше историје, културе, наше душе, а да не говоримо о узалудном жртвовању хиљада наших људи, који су рањени или убијени – додаје Џени, која би волела „да се пробуди из овог ружног сна“.

За уметника Тенија Вардањана оно што се десило је „ужасна катастрофа, коју нисмо могли да замислимо ни у најстрашнијим сновима“. Премијер Никол Пашињан упорно правда одлуку коју описује као „неизрециво болну“, али додаје да није било избора, јер је чак и војска, суочена са поразом, тражила да се сукоб оконча.

Гнев због неочекиваног развоја догађаја људи су показали на улици. У уторак у раним јутарњим сатима неколико стотина демонстраната напало је зграде владе и парламента, проглашавајући Пашињана „издајником“, а неколико хиљада људи у среду демонстрирало је у Јеревану. Међутим, највише је оних који су у шоку.

– Рањени смо у срце – каже новинар Арман, описујући неверицу коју су његови најмилији показали у први мах. Свака породица у Јеревану има брата, рођака или пријатеља на фронту, то је главна тема свих разговора у дубоко патриотској земљи бурне историје, која обухвата масовна убиства Јермена за време Османског царства и у Првом светском рату.

У последњих неколико недеља људи су стално добијали делиће узнемирујућих вести преко телефона, на пример, о броју жртава на дневном нивоу, или снимке напада азербејџанских дронова како уништавају оклопна возила и убијају војнике у рововима. Пад Шушија (азерб. Шуша), другог по величини града у Нагирно-Карабаху, који има како симболички, тако и стратешки значај, наговестио је крај.

Поново сами

Атмосфера какава је владала на почетку рата пре шест недеља одавно је прошла. Тада су се добровољци пријављивали за фронт, док су други прикупљали новац и одећу. Народ се окупљао да би певао у славу „Арцаха“, како Јермени зову Нагорно-Карабах, а војска је издавала саопштења о победама. Сада су од свега остале само заставе истакнуте на прозорима и уличним светиљкама.

Џени признаје да Пашињан није имао много избора.

– Спасао је животе и оно што је још могло да се спасе у Нагорно-Карабаху – каже она, а њено мишљење деле и многи други у Јеревану.

Такође указује на то да је у прекиду ватре посредовала Русија, савезник Јерменије. Упркос томе, споразум даје повода за забринутост: шта ће бити с манастирима у региону? Како ће Јеремени живети у миру у Нагорно-Карабаху, са азербејџанском војском у близини?

– Да је у питању други противник, можда бисмо и могли да верујемо у мир. Али не верујемо Азербејџану – каже војник који је желео да остане анониман.

Народ је љут на међународну заједницу.

– Свет ништа није учинио за нас, само су причали. Историја је још једном показала да смо, суочени с нашим непријатељима, сами, безнадежно сами – рекла је једна жена.

(Блиц)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here