Ukrajincima neće biti ništa lakše bude li raspad zemlje prethodio klanici ili klanica raspadu

Podelite:

ŠTO U TOJ ZEMLJI BUDE MANJE LJUDI – TO ĆE SE VIŠE MEĐUSOBNO MRZETI I ŽEŠĆE UNIŠTAVATI

  • Sada su se ukrajinski ekstremisti odlučili za zabranu Georgijevskih lentica i blokiranje (ruskih socijalnih mreža) „VKontakte“ i „Odnoklassniki“ i internet-pretraživača Яndeks. A pokušali su i sa izglasavanjem u Vrhovnoj Radi antipravoslavnih zakona… Nekima preko okeana je to po volji. Pa ipak, glavni uzrok tog idiotizma koji uništava ostatke međunarodnog prestiža i unutrašnje stabilnosti nalazi se u prirodnom kretanju društva koje je upalo u građanski konflikt ka sve većem ekstremizmu
  • Tamo više nikoga ne uzbuđuje što ideološki građanski rat može prerasti u religiozni – najrazorniji i najstrašniji od svih mogućih konflikata. Tamo je najvažnije – zadovoljiti svoje ekstremiste. Zato što upravo oni u uslovima građanskog rata diktiraju „dnevni red“. Jer, što si ekstremniji – veće su ti šanse ne samo da pobediš, nego i da ostaneš živ
  • Zabrane ruskih socijalnih mreža i zakonski projekti upereni protiv UPC koja je u kanonskom jedinstvu sa RPC – samo su pokušaj vlasti da sebi obezbedi kontrolu nad realizacijom politike terora, da ga ograniči zakonskim normama
  • Ali, što Ukrajina bude bliže raspadu – to će žešći biti teror. A grupe koje se budu bavile terorom i biće realna (za razliku od nominalno izabrane) vlast     
Piše: Rostislav IŠĆENKO

SVE godine postojanja nezavisne Ukrajine prošle su u pomeranju klatna koje je vrh njenog političkog talasa nosilo sa jedne na drugu stranu od samog početka duboko podeljene zemlje.

Kako se povećavala amplituda pomeranja klatna – tako je dolazilo do radikalizacije suprotstavljenih snaga.

Njen prvi predsednik – Leonid Kravčuk – koketirao je sa nacionalistima. Zamenio ga je Leonid Kučma koji je u svom prvom mandatu „namigivao“ pristalicama reintegracije postsovjetkog prostora. Međutim, on je već na početku svog drugog mandata počeo da se koleba između Rusije i Zapada.

Njega je trebalo da zameni isti takav kolebljivac Viktor Janukovič, ali ga je počistio prvi Majdan koji je na vlast doveo otvorenog nacionalistu Viktora Juščenka.

Da bi se domogao predsedničke funkcije, Janukovič je bio prisiljen da se osloni na proruske i antifašističke snage…

Majdan sa početka 2014-te već je svrgavao „proruskog“ Janukoviča koji je bio više proevropski nego ovi koji su ga posle puča nasledili.

Proces se nastavlja i već je ukrajinsku državu doveo do razaranja, a društvo do građanskog rata.

Međutim, dok se u Ukrajini ne pojavi novi državni sistem ili dok ona je bude integrisana u drugi državni sistem, ili u nekoliko sistema, čak i na njenim ruševinama će se nastaviti kolebanje političkog klatna koje će izazivati talase radikalizacije i svireposti.

Što u Ukrajini bude manje ljudi – to će se oni više međusobno mrziti i razjarenije uništavati…

U suštini, svako pomeranje klatna dovodi do radikalizacije na obe strane. Uprkos tome što na obe strane postoji poprilično onih koji shvataju koliko je to pogubno…

Već dolazi i do toga da ruski oficiri, koji do svojih 45 godina nikada nikada nisu bili zapadnije od Bajkala, odjednom počinju da se osećaju kao patrioti Ukrajine. Do toga da univerzitetski profesori koji su se rodili i odrasli u Uzbekistanu kreću da plasiraju proukrajinsku rasnu jeres. A u masama sazreva – ko nije naš i sa nama, taj je protiv nas.

 

 

U takvim situacijama, ako je društvo jedinstveno, agresija je usmerena prema drugima (kao u Trećem Rajhu). Ali, u zemljama poput Ukrajine, koje su podeljene, agresija jedne strane pre ili kasnije naiđe na odgovor druge.

Potom prvi istupaju sa još ekstremnijim parolama, a drugi se ne ustežu daju novi odgovor i trude se da ne zaostanu.

Vrlo brzo se začuju reči: „Pošto ne žele na lep način – moraćemo sa njima na loš“. „Ko neće – nateraćemo ga“.

Ukrajinski nacionalisti su se prvi put tako javno postavili ranih 90-ih godina. Tada na to niko nije obratio pažnju, a – šteta.

Sada su se odlučili za zabranu Georgijevskih lentica i blokiranje (ruskih socijalnih mreža) „VKontakte“ i „Odnoklassniki“ i internet-pretraživača Яndeks. A pokušali su i sa izglasavanjem u Vrhovnoj Radi antipravoslavnih zakona…

Nekima preko okeana ovo je bilo po volji. Pa ipak, glavni uzrok ovakvog idiotizma koji uništava ostatke međunarodnog prestiža i unutrašnje stabilnosti nalazi se u prirodnom kretanju društva koje je upalo u građanski konflikt ka sve većem ekstremizmu.

Tamo više nikoga ne uzbuđuje što ideološki građanski rat može prerasti u religiozni – najrazorniji i najstrašniji od svih mogućih konflikata.

Tamo je najvažnije – zadovoljiti svoje ekstremiste. Zato što upravo oni u uslovima građanskog rata diktiraju „dnevni red“. Jer, što si ekstremniji – veće su ti šanse ne samo da pobediš, nego i da ostaneš živ.

Nacisti su, poneseni klatnom na svoju stranu, pokušali da proguraju kroz parlament zakone uperene protiv Ukrajinske pravoslavne crkve povezane sa Moskovskom patrijaršijom. Ali, pokazalo se da ne mogu da prođu ni prostom većinom, a bila bi potrebna dvotrećinska ako bi Petar Porošenko stavio veto.

 

Zato su zastali. Samo, oba antipravoslavna zakona mogu ponovo izneti na odlučivanje, čak i sutra. Tako će i biti čim obezbede potreban broj poslaničkih glasova.

Sada narod u Ukrajini u šali govori: hajde da iskoristimo odlazak u EU bez viza dok nisu granice zatvorili. Jer, ne sumnjajte da će ih zatvoriti…

Kijev se u svakom trenutku može suočiti sa odbijanjem provincijskih elita da priznaju njegovu vlast.

Milionima ljudi neće biti ništa lakše bude li raspad zemlje prethodio klanici ili klanica raspadu.

Društvo Ukrajine podeljeno je među ideološkim doktrinama približno popola. I, nije moguće ubediti bilo koju veliku socijalnu grupu da pređe na drugu stranu.

Ovo znači da se vlast može boriti protiv svojih oponenata samo pomoću terora i represije.

Što zemlja bude bliže raspadu – to će žešći biti teror. A grupe koje se budu bavile terorom i biće realna (za razliku od nominalno izabrane) vlast.

Zabrane ruskih socijalnih mreža i zakonski projekti upereni protiv UPC koja je u kanonskom jedinstvu sa RPC – samo su pokušaj vlasti da sebi obezbedi kontrolu nad realizacijom politike terora, da ga ograniči zakonskim normama.

Međutim, pravi teror, koji obezbeđuje vlast u podeljenom društvu koje je u unutrašnjem ratu, uvek je ničim ograničena stihija.

Zato svi plesni koraci ovih što vladaju u Kijevu i donose zakone kojima bi mogli pozavideti autori Nirnberškog rasnog zakonodavstva – neće imati nikakav efekat. Sasvim obrnuto, podstaći će dodatno ekstremiste na uspostavljanje neograničene terorističke vladavine za koju će sadašnji ukrajinski lideri biti smetnja.

Samo, ni Porošeko i njegovi ne mogu da se drže drugačije – i njima upravlja logika građanskog rata.

Fakti.org

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here