Виталиј Портников: Херој Русије

Поделите:

Руски званичници су с негодовањем оспорили информацију о правом имену и војном звању Руслана Боширова, загонетног туристе, конспиративног посетиоца катедрале у Солзберију. Иза овог презривог искључивања истине не стоји само зловољно одрицање учешћа руских служби у тровању Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије. Ради се и о тежњи да се сачува чедна чистоћа мита о професионалцима попут Штирлица, наратива о беспрекорним обавештајцима који и данас обитавају у тајновитим кабинетима Федералне службе безбедности или Војне обавештајне службе. А непријатно горак укус оставља и сасвим оправдано становиште јавног мњења – домаћег и западног – да је с обзиром на једноставност операције за тровање пара из Солзберија требало ангажовати некога из редова заставника, у врх главе потпоручника, а не пуковника и то ни мање ни више него носиоца ордена Хероја Русије.

Али да почнемо с тим да то ипак није била сасвим проста операција. Могуће је да њима двојици ово није био први, можда чак ни десети задатак, јер за злочине ове врсте ми сазнајемо тек у случају када операција не успе, тек када оперативци нешто гадно забрљају. Није нам позната њихова радна биографија, као ни списак људи за које ми мислимо да су умрли природном смрћу, а које су њих двојица успешно послали на онај свет. Да којим случајем (сасвим непланирано) није била отрована и његова ћерка Јулија, исто би помислили и за Сергеја Скрипаља. Никоме не би пало на памет да прегледа снимке надзорних камера и установи присуство двојице „руских туриста“ како се смуцају по енглеској провинцији и посећују нека неочекивана места, а лажни Петров и Боширов би сада испијали здравице за медаље које би им Путин окачио на прса.

Што се интелектуалних способности и (назовимо то тако) моралних квалитета ове двојице тиче, немате се чему чудити: они су баш такви. Гледајте их и дивите се. Такви су и људи који данас владају Русијом, од безброј пута потврђеног мрачног незналице Путина до последњег оперативца који се где год се ви сада налазили (у Москви, Паризу или Kијеву), баш овог тренутка мува негде у близини вашег стана и са знатижељом радозналог „туристе“ нешто истражује. То је њихов ниво, благо речено. И нису нам потребне никакве приче о њиховој деградацији. Они су увек такви били, од оних давних времена када су се у редове Чеке увукли бољшевички вукодлаци Держински, Менжински и Јагода, па све до дана данашњег.

Јер треба бити човек посебног кова, са специфичном врстом „самоиницијативе“, па се запослити и градити своју каријеру у једној таквој институцији, у служби вечног терора, занатском погону специјализованом за убиства и млевење људских судбина. Треба бити човек с особитом врстом „разборитости“ и убедити себе да, служећи службу у KГБ-у, ФСБ-у или ГРУ ти штитиш интересе државе, то јест Русије, а не интересе побеснеле банде криминалаца и преступника. Тако могу да мисле или ноторни покварењаци, или очити идиоти, или бестидне хуље. Друге тамо ни не примају.

Разуме се да се међу те бандите понекад регрутују и сасвим разумни и образовани људи, с одличним знањем страних језика и још много чега другог. Пар њих сам и сам упознао. Али с укидањем партијске контроле над чекистичком самовољом, потреба за ангажовањем оваквих људи је аутоматски отпала. Бивша партија се на пример потрудила да у KГБ пошаље Андропова и њему сличне. Свест чекиста досеже до знатно примитивније слике света и зато није нимало случајно што на њој Путин изгледа као Наполеон. И доиста, у поређењу с лажним Бошировим он стварно изгледа као Наполеон. Али само међу њима или тачније, тамо негде, на некој њиховој смотри где се они постројавају једни пред другима.

А још недавно, за време Јељцинове владавине, њима је као Наполеон изгледао и несуђени председник Русије Александар Kоржаков. Сећате ли се Kоржакова? Јељцин је замало за свога наследника прогласио њега, а не Путина. И ми бисмо данас анализирали његове речи и поступке, а не Путинове. И такође бисмо се свим силама трудили да разумемо шта је то што покреће његове речи и поступке. Али нема потребе да се много трудите. Верујте ми, чак и ако бисмо успели не бисмо открили ништа нарочито. Похлепа, глупост, аморалност и увереност у своју накажњивост, то је комплетан списак свих карактеристика и мотива који покрећу дела свих лубјанских, јасењевских и кремаљских хероја Русије.

Грани.ру, 27.09.2018.

Превод с руског Хаим Морено

Пешчаник.нет, 10.10.2018.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here