Andrej Tkačov: Preteče Evropske unije

Podelite:

Ako se zna da je Napoleon pregazivši Njemen rekao za Rusiju: „Neka se ostvari njena sudbina“, da li se može govoriti o najezdi tadašnje Evropske unije na Rusiju? Kako god, osim Balkana, koji je bio pod Turcima, cela ostala Evropa je bila uvučena u ovu kampanju. Pruska, Austrija i Švajcarska – kao saveznici, a Poljaci, Španci i Italijani kao vazali. Nikoga više nije ni bilo. U istoriji, naravno, nije korektno primenjivati današnje pojmove na prošlost. Ali publicisti je dozvoljeno ono što je zabranjeno akademiku. I shvatajući svu uslovnost onoga što govorim, ipak kažem da je Napoleonova najezda bila najezda tadašnje Evropske unije. A ona u to vreme nije bila ujedinjena zajedničkim tržištem radne snage i kapitala, već ju je ujedinio genije koji je izašao iz revolucije kao otrovnica iz vatre. Genije u kojem su mnogi videli, ako ne antihrista, onda njegovog preteču.

Naravno, današnja Evropska unija je nastala onda kad je nastala i ni godinu ranije. A nastala je posle Drugog svetskog rata na bazi Evropske zajednice uglja i čelika. Prateći cilj, osim novca, – jeste vezivanje evropskih industrijskih elita međusobnom korišću kako više ne bi ratovale. Radi se o elitama i superprofitu od velike industrije. Ako vam neko po ko zna koji put ispriča bajku o malom i srednjem biznisu i o pravima malog čoveka nemojte se topiti kao šećer u čaju. Imajte na umu: prva stvar su vađenje ruda, topljenje i valjanje metala i ostale industrijske radosti, daleke od glamura. A tek onda idu frizeri, vizažisti, dizajneri enterijera, televizija za razonodu i veterinari za domaće životinje. Takva je logika ekonomije. Ako bude bilo fabrika – biće i tržnih centara, i pivnica i dečjih vrtića. Ako ne bude prvog – zaboravite na drugo, sa svim pesmama o prilivima u budžet i građanskim pravima. Zaboravite.

Uzgred rečeno, Evropska unija, realna, a ne napoleonovska, tako i postupa. Peva pesme o malom i srednjem biznisu, a sama u međuvremenu guši lokalnu proizvodnju u zemljama koje se nalaze pod njenim uticajem. Otkupljuje bankarski sektor, uništava industriju, razvraća ljude potrošačkim kreditima, odvlačeći ih od uobičajenog rada. Odnedavno još i blago, ali uporno, usađuje vazalima novi moral o kojem su kulturni ljudi navikli da govore šapatom. Takva je ta Evropska unija. I ako je Napoleon i bio preteča Antihrista, ipak je bio malo dete u poređenju s ovom bezbojnom bandom sivih birokrata koji s pesmama o ravnopravnosti i sreći krče put satani.

Ali želeo bih da se moja misao vine u doba pre vremena Kutuzova i Bonaparte. Da se vine u XVI vek. Konkretno – u 1596. godinu. To je godina Brestske unije. U ovo blagosloveno vreme Evropljani nisu zahtevali priznavanje istopolnih saveza u svojstvu braka. Šta vam pada na pamet?! Sami bi zbog toga dobro pokazali svima onima koji se ne slažu. Budila ih je zvonjava zvona sbornih crkava i pažljivo su osluškivali svaku reč papskih encilika i nisu mogli da zamisle kako čovek može da živi u braku, a da nije venčan. Tada ih nisu zanimale fabrike, jer fabrika nije ni bilo. Bogatstvo se merilo količinom i kvalitetom zemlje i umećem potčinjenih ljudi da rade. Raj i pakao su bili realnost. Život je bio težak, prljav i kratak, ali veoma zanimljiv. Prava vlast je u ovo vreme pripadala sferi ideologije. A ideologija je u blagoslovenom XVI veku bila potpuno crkvena.

Dakle, u XVI veku je katolička Evropa s centrom u Rimu (tačnije – Vatikanu) nudila istočnim Slovenima savez (odnosno, uniju, na latinskom) i govorila je: „Primi našu veru, jer smo mi iznad tebe. Bez nas i naše vere nećeš spasiti svoju dušu. Bez nas ćeš biti rob i čobanin svinja. A s nama ćeš imati isto dostojanstvo kao mi i ući ćeš u Raj posle smrti. Primi našu veru i pokori nam se dobrovoljno. A ako nećeš, pokorićemo te na silu za tvoje dobro, zato što takvo pravo imamo od Boga preko pape.“

To je bila Evropska unija XVI veka. Ni uglja, ni čelika, ni LGBT, ni potrošačkih kredita. Ali ista gordost kolonizatora prema domorocima; ista gordost i nepokajanost. U suštini, onda je to bio skriveni satanizam pod maskom hrišćanstva, a danas je satanizam koji se umorio od skrivanja pod maskom liberalne filantropije. Naši skoro nepismeni preci nisu bili lišeni ni mudrosti, ni prirodne intuicije, ni osećaja dostojanstva. U odgovor na predloge o ovim savezima oni bi zasukali rukave i išli da se biju. Tako je bilo u blagoslovenom XVI veku koji se lagano nastavio u XVII i preneo u njega sva svoja nerešena pitanja. Ideja unije je u celini pretrpela poraz. Ali ne odmah i ne svuda. Ova bolest je uspela da zarazi deo nekada zdravog tela. Unija se učvrstila u zapadnoj Ukrajini i delimično u zapadnoj Belorusiji. Na ovim mestima je rođen fenomen: istočna vera s ubacivanjem zapadnih obreda i poslušanjem Rimu, ili naprotiv, zapadna vera s istočnim obredima. Niko više ne može da razabere šta je ispravno.

Za nekoliko vekova ljudi mogu da se naviknu na svaku grešku i da zavole svaku izopačenost. Ali objektivna izopačenost zbog toga neće promeniti prirodu. Ona će samo urasti u svest onih koji su na nju navikli. A bolesti i pretnje koje nosi u sebi nikuda neće nestati.

Ostalo nam je da kažemo nešto za kraj. U XXI veku smo se suočili s problemima, čiji koreni potiču s kraja XVI veka. Unija, koja je više puta cepala Ukrajinu na delove i koja je dovela do podele Poljske, nije izgubila svoj negativan sadržaj. Unija je srce svih istorijskih ukrajinskih problema. Kao što pokazuje sva njena istorija, a još više današnjica, ona može samo da svađa, samo da ozlojeđuje i da naoružava, da olako pronalazi neprijatelje u braći po krvi i da dozvoljava prolivanje krvi. Na rečima je za evropsku toleranciju, a u stvari za „kristalne noći pogroma“; na rečima je za ljubav bez granica,a na delu – za jačanje nacionalizma sa svim posledicama koje iz toga proističu. Ljudima je možda teško da shvate da neka verska pojava koja ima preko 400 godina može da utiče na današnji dan više nego kurs dolara i cena nafte. Ali jeste tako. Greške bogoslova su skupe. Sva rusofobska istorija savremene Ukrajine, sva mržnja prema Pravoslavlju, rastu odatle – iz unije, iz tadašnjeg modela evropskog jedinstva, koji je uspeo da osvoji poligon u istočnoslovenskom svetu.

U principu, nemojte površno gledati na istoriju. Nemojte misliti da novac sve rešava ili da lična korist sve objašnjava. Istorija je složenija i čovek je tajanstveniji. Ako je jeres ušla u dušu veće ili manje narodne zajednice, ljudi koje je zahvatila ova jeres radiće protiv sopstvene koristi i uprkos razumu. Oni će realizovati izvestan samoubilački scenario, zato što je jeres upravo duhovna smrt. U svom beskorisnom umiranju ljudi će ispevati herojski epos i pevaće pesme o lepoti smrti za slobodu. Teško da će im to pomoći. Ali je najtužnije u to što se ne mogu ubediti da nije tako.

I poslednje za danas. Najnovije svetske vesti se mogu gledati tako da čovek od njih ima korist samo ako poseduje manje-više ozbiljna znanja o svetskoj istoriji i ako ima opštu predstavu o bogoslovlju. Inače je to dobrovoljno davanje sopstvene svesti nekome radi manipulacija.

Sa ruskog Marina Todić

Pravoslavie.ru

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here