Beseda u NEDELJU SVIH SVETIH

Podelite:

Današnja Sveta Nedelja je posvećena Svima Svetima. I današnje Sveto Evanđelje kazuje nam tajnu Svetitelja, ali u isto vreme tajnu i moju i tvoju kao hrišćana. Jedno isto Evanđelje važi i za Anđele i za ljude, i za Nebo i za Zemlju. Današnja Blaga vest kod Gospoda Hrista izgleda putem gorčina …[2]

„Koji ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan, veli Spasitelj. I koji ljubi i ceni sina više nego mene nije mene dostojan“[3]. Koji je to od ljudi ikada smeo da kaže rodu ljudskom? Koji filosof, koji naučnik, koji mudrac, koji car, koji kralj? – Niko! Sve mukom ćuti i muči se.

S kakvim pravom Spasitelj od nas traži, i od mene i od tebe i od svakoga od nas, da Njega više ljubimo nego roditelje, nego svoju braću i sestre? Kakva je to tajna? Jasno je, braćo moja, jasno dolaskom Gospoda Hrista u ovaj svet. Jer On, On je došao u ovaj naš zemaljski svet, u ovu tamnicu smrti, da nam daruje Život Večni. I On daruje Život Večni svakom ko veruje u Njega. Kao što je darovao Svima Svetima, daruje i danas. Zato, ko od ljudi može dati Život Večni, put Istine Večne, put Pravde Večne, Ljubavi Večne i svega Božanskoga?

I zato što je to doneo svetu i čoveku, Gospod ima pravo da traži da Njega više volimo negoli svoju decu, i da Njega više volimo nego ma koga. I da ništa i nikoga u ovome svetu ne pretpostavljamo Njemu. On da bude iznad svega, jer i jeste iznad svega. Ko je rodu ljudskom doneo ono što je On doneo? Ko je takve darove izlio na rod ljudski? Ko je dao ognjene jezike, ko je dao Duha Svetoga Crkvi? On! A sa tim dao je sve lekove za sve naše bolesti.

A bolest, glavna bolest i moja i tvoja i svakog ljudskog bića, jeste greh. Greh! Jedino strašno u ovome svetu, veli Sveti Zlatoust, to je greh. I zaista, jedino strašno i za mene i za tebe jeste greh. Zato što greh proizvodi smrt, smrt vuče u pakao, u carstvo đavola. I Gospod Blagi nije se postideo da postane čovek, najporuganije biće, najsramnije biće. Nema sramnijeg bića od čoveka – sve dok se ne sretne sa Gospodom Hristom, i dok ga Gospod Hristos ne spase te strašne rugobe i rugobnosti, koju mi imamo ako nismo sa Njim.

Ko je u ovaj svet uveo ono što je najstrašnije – smrt? Ko je uveo? Čovek! Ljudi su uveli u ovaj svet. Nisu ni tigrovi, ni lavovi, ni zverinje, nego – čovek. I time postao najstrašniji i najubitačniji pronalazač u rodu ljudskom. Pronašao je ono što mi po prirodi svojoj nikad ne bi mogli pronaći a da ne zloupotrebimo svoju slobodnu volju. Čovek je ne samo uveo greh i smrt u ovaj svet, nego i đavola, našeg najvećeg neprijatelja. Ko je mogao da se bori sa njim? Mi znamo, ljudi, povorka leševa… dok Gospod Hristos nij.e došao u ovaj svet. Povorka leševa, to su ljudi.

Zato je Bog i postao čovek, što je čovek uveo đavola u ovaj svet, što je čovek postao, takoreći, đavočovek. I Gospod, po velikom čovekoljublju Svom, silazi u naš zemaljski pakao, silazi u naš zemaljski smrad, u crvlje. Šta je ova planeta bila bez Gospoda Hrista i pre Gospoda Hrista? Šta, osim jedna ogromna mrtvačnica, a u njoj ljudi, koji ovaj svet i ovu planetu Božiju zasipaju i potapaju – čime? Svojim smradom, svojim gresima. „Neka se niko ne hvali čovekom“, piše Apostol Pavle hrišćanima.[4] Čime se čovek može hvaliti? Ta on je uveo greh i smrt u ovaj svet, uveo đavola, nema hvale za njega. Jedini koji ima pravo da se hvali čovekom, to je Svetitelj, to je Hristov čovek. Jer, Hristov čovek prvo što pobedi u sebi to je greh, a sa njim smrt i đavola. Svetitelji su to doživeli u najvećoj meri.

A svi smo mi pozvani da budemo Svetitelji. Puno je Evanđelje tih poziva i Blagih vesti, gde se veli da smo mi pozvani na svetost. Da budemo sveti kao što je svet Gospod, Koji je došao u ovaj svet[5]. A Svetitelji su Božji postali miris Hristov ovome svetu[6], kako veli Apostol Pavle. Ispunjeni Njegovom Božanskom Pravdom, Nebeskom Ljubavlju, Nebeskom Dobrotom.

Svetitelji su zaista postali miris Hristov u ovome svetu. I tako je biće ljudsko milo i Nebu i zemlji. Čime su to oni postali? I da li mi možemo postati isto kao što su oni postali? Današnje Evanđelje to nam kazuje, tu Blagovest: „Koji god mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem mojim Koji je na Nebu; a koji se odriče mene pred ljudima odreći ću se i ja njega“[7].

A šta je to vera? Koji veruje u Gospoda Hrista, eto jedine sile i moći da sa naše ljudske strane u dušu svoju uvedemo Anđele i Nebeski svet, i samog Gospoda Hrista. I da iz nje isteramo svaki greh, svako zlo, svakog đavola. I to što Svetitelji Božiji ostvaruju u ovome svetu, svaki hrišćanin u maloj ili velikoj meri to ostvaruje. Jer mi, mi se spasavamo verom u Gospoda Hrista, u Njegovu milost, u Njegovu beskrajnu ljubav za čoveka. On nam daje sile i zato je osnovao Crkvu. Daje nam Duha Svetoga da bismo mi mogli savlađivati sve što je grehovno u nama, sve što je zlo, sve što je đavolje. Ali, ne treba misliti i govoriti sedeći: pa ja nisam u tim slabostima, ja sam Hristov, ja sam iznad svih ljudi.

Divan Svetitelj Božji, Sveti Maksim Ispovednik veli: Oko nas neprekidno kruže nečisti duhovi, i trude se da ubace u dušu našu ma koju prljavu misao, prljavu želju, da nas povedu sa sobom i da ispune dušu našu svim onim što je protivno Hristu. Zato je i vera, zato je i ljubav, zato je i molitva. Na prvom mestu i povrh svega, zato je Sveto Pričešće, jer mi Gospoda Hrista primamo u sebe. Nije Gospod došao u ovaj svet samo da bude pored tebe, nego da bude u tebi, da bude živa stvaralačka Sila, i da Njime živi svaki od nas.[8] Zato je Crkva, kako veli Sveti Apostol Pavle, telo Hristovo, i mi postajemo sutelesnici Hristovi verom u Gospoda Hrista.[9] To znači, postajemo živi članovi Njegove Ličnosti, Njegovog Bića. I ti kada kažeš jedno Gospode pomiluj, ti se obraćaš Gospodu Hristu Koji je pored tebe i Koji je u tebi, ako si dostojan, ako se trudiš da potisneš iz tebe ono što je grešno, ono što je zlo, ono što je đavolje. A Gospod je dao sva sredstva za to: to su Svete Tajne i svete vrline.

Šta je pokajanje? To je najveći dobrotvor roda ljudskog. Ono je vaskrsitelj iz mrtvih, vaskrsava i mene i tebe iz svakoga greha, a to znači iz svake smrti, iz svakoga groba. I gledajući čoveka i rod ljudski kroz pokajanje evanđelsko, mi moramo reći: Gle, to je lako spasenje! Kako je lako spasiti se! Traži se od tebe ono što se traži od razbojnika na Krstu. Šta? Vera u Gospoda Hrista Bogočoveka, Koji je visio na Krstu pored njega, i zato i dobio od Spasitelja odgovor: Danas ćeš biti sa mnom u Raju[10]. Takva je sila pokajanja. Ne treba nabrajati mnoge Svetitelje: Mariju Egipćanku, Mariju Magdalenu, Mojseja Murina razbojnika, koji se pokajao i postao Svetitelj; i puno sličnih razbojnika i zločinaca, koji su silom vere Hristove spasli sebe od greha, to znači, od smrti, od đavola.

I Crkva Hristova svaki dan proslavlja mnogo Svetitelja: ili jednog, ili desetoricu, ili stotine, a danas proslavlja Sve Svetitelje. I kazuje nam tajnu njihovu i tajnu našu: da ništa ne treba u ovome svetu pretpostaviti Gospodu Hristu. Otac i majka si, neka između tebe i tvoje dece uvek bude Gospod Hristos, i onda, onda će sav tvoj život zaista biti hvala Bogu. Onda tvoj život neće biti sram i stid za Gospoda Hrista. Ali, ne treba zaboraviti: nije Gospod Hristos došao samo za Svetitelje, nego za svakoga od nas. Što više greši čovek, Gospod je sve veću milost pokazivao prema njemu, i pokazuje. On je došao da grešnike zove na pokajanje, a ne pravednike,[11] mada pred Njim nema pravednika. On je došao da svakog izvuče iz njegovog greha, iz njegove smrti, iz njegovog pakla. Primeri toga su bezbrojni.

Među Svetiteljima imate najraznovrsnije tipove ljudi i ličnosti, a svaki od njih leči glavnu bolest prema njemu u ovome svetu, a to je greh. I boreći se protiv greha, nema bolje apoteke, nema više lekova, nego u rukama Gospoda Hrista. Ma kakav greh bio u tebi i na tebi, ne boj se – samo veruj. I tada će se desiti veliko čudo vaskrsenja tvog ličnog – vaskrsenja duše tvoje iz mrtvih. A duša vaskrsava iz mrtvih, kada se udalji od greha kroz pokajanje, kroz molitvu, kroz post, i kroz sve druge svete vrline.

A Svetitelji su Božiji oličenje svih evanđelskih vrlina. Ne možeš reći: ja sam slab čovek, eto ne mogu, suviše su teške zapovesti Hristove. Kako si slab i zašto si slab? Isto telo, istu dušu, telo sa pet čula imaju svi Svetitelji, i Apostol Pavle i ti. Ni po čemu se mi ne razlikujemo od Svetitel>a Božjih, nego samo po volji, po slobodnoj volji, i po našoj revnosti. Oni su imali ogromnu veru i u toj revnosti ispunjavali zapovesti Božije. A mi, ispitajmo sebe same, kako se borimo protiv greha, i koliko se borimo protiv greha. A imamo sigurna oružja protiv svakoga greha, protiv svake strasti, jer svaka molitvena misao, želja, molitveni uzdah, svaki dan posta, sve to pomaže tebi i meni da se očistimo od svakoga greha i da ispunimo sebe Božanskom vaskrsnom silom.

Gospod Hristos se nikoga ne stidi, i seća te se. Ušao je u kuću carinika Zakheja[12]. Zakhej je bio toliko grešan čovek da su javno u njegovom domu fariseji i sadukeji govorili u oči Spasitelju: Došao si u kuću grešnome čoveku. A Spasitelj odgovara: Danas dođe spasenje kući ovoj. Ja sam došao da zovem grešnike na pokajanje, a ne pravednike.[13] Tako. IIIta se desilo? Desilo se da se Zakhej toliko pokajao, razdao sve svoje imanje, sve svoje bogatstvo, postao učenik Gospoda Hrista i Apostol, i postradao za Gospoda Hrista. Eto kakva je sila pokajanja! Šta Gospod stvara od najvećeg grešnika! Zato: Gore imajmo srce! kako se veli u Svetoj Liturgiji. Svaki dan gore srce svaki čovek da uznese, jer Gospod je došao radi njega u ovaj svet, kao što je došao radi Zakheja i radi razbojnika pokajanog na Krstu.

Neka bi Svi Svetitelji Božji, na čelu sa Presvetom Bogomajkom, vodili nas kroz ovaj svet, vodili nas Crkvom svojom ka onome svetu, da bismo se oslobodili svih grehova, svih strasti, i svih svojih zala, i svih svojih đavola. Kada krenemo u onaj svet, dušom se rastanemo od tela, da nas prihvate Svetitelji Božiji i provedu kroz strašna mesta i uznesu u Carstvo Nebesko.

Vaskrsli Gospod vaskrse za svakoga od nas. Poslao je Duha Svetoga za svakoga od nas, i neprekidno šalje. Radi čega? Radi toga da se pripremimo za Život Večni, a ustvari naš Život Večni odavde sa zemlje počinje, da se večno produži u onome svetu. Zato, pazimo kako živimo. Neka naš život bude samo priprema za onaj svet, za onaj život. A Gospod daje sile i snage svakome, kroz post, kroz molitvu, kroz Sveto Pričešće, kroz sve svete vrline.

Neka bi Presveta Bogomajka, na čelu Svih Svetitelja, i nas vodila kroz ovaj život, i sve naše, i spasla nas od svakog zla i greha. Da bi sa Njom i sa Svima Svetima u onome svetu uživali blaženstvo u Gospoda Hrista i slavili Njega, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. Amin.

1974. godine u manastiru Ćelije


NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 10,32-33, 37-38 i 19,27-30
  2. Par reči nečujno na magnetofonu. – Prim. prepis.
  3. Mt. 10,37
  4. Rm. 1,15.
  5. 1 Petr. 1,16
  6. 2. Kor. 2,15
  7. Mt. 10, 32-33
  8. 1 Jn. 4,9.
  9. Ef. 2. i 4. glava.
  10. Lk. 23,34
  11. Lk. 19,8,
  12. Lk. 19,5
  13. Lk. 19,78

Svetosavlje.org

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here