Blagovesti – Praznik početka našega Spasenja

Podelite:

Praznik Blagovesti Presvete Vladičice naše Bogorodice, početak je našega spasenja i svake radosti u ovome svetu, kako i pojemo u prazničnom troparu. Ovu sveradosnu vest Presvetoj Djevi izrekao je prvi blagovestitelj Arhangel Gavrilo, čija blaga vest i danas odjekuje vascelom vaseljenom.

Po nadahnutim rečima prepodobnog oca Justin ćelijskog: „Večna tajna otkriva se danas – Sin Božji postaje Sinom Čovečijim, da uzevši ono što je najgore, podari najbolje. Prevari se u starini Adam pa okusi plod … da postane Bog. Ne postade! Bog postaje čovek, da čoveka načini Bogom. Eto krasne pesme i u njoj sve Evanđelja Neba i zemlje: Večna Tajna otkriva se danas. Kakva tajna, braćo! Tajna da će Sveta Djeva roditi Boga.

Sveta Djeva rodivši Boga, sama postade Bogorodica. Ovo je prva polovina ove velike svete Tajne i svetoga Praznika; a druga polovina: da će taj rođeni Bog, taj Bogočovek, Gospod Hristos, ljude načiniti bogovima. Eto druge polovine ove velike i strašne Tajne: ljudi stvoreni da postanu bogovi! Ja vam govorim o velikim istinama. Takav je ovo Praznik, braćo, takvu nam veliku i svetu Tajnu donosi.ˮ Ova blagovest Presvetoj Djevi da će roditi Spasitelja sveta, blagoveštava i nama onaj dar nad darovima i dostojanstvo nad dostojanstvima, da je svaki hrišćanin bog po blagodati, a to nam potvrđuje i Sveti Atanasije: „Bog se očovečio, da bi se čovek obožioˮ.

Sa druge strane, kao što je čoveku darovano dostojanstvo da bude bog po blagodati, tako se i Presveta Djeva Marija ovom Arhangelskom blagovešću uzdiže mimo svih stvorenih ljudi, jer je upravo ona, svojim podvigom i predavanjem volji Božjoj, sudelovala u ime roda ljudskog u spasenju sveta.  O događaju Blagovesti Arhangela Gavrila Presvetoj Bogorodici jedino nam svedoči Sveti Apostol i Evanđelist Luka u svom Evanđelju (Lk. 1, 26-38). Blagoveštenski sinaksar nam takođe opisuje ovaj spasonosni događaj oslanjajući se na Evanđelsko svedočanstvo, naglašavajući da ovom Arhangelskom blagovešću otpočinje ne samo spasenje ljudi, već i obnovljenje vascele tvari. Obratimo malo pažnju na sve stihire koje pojemo prilikom proslavljanja ovog divnog praznika, a koje na predivan način svojom lepotom celo biće čovečije ispunjavaju Arhangelskom blagoveštenskom radošću. Naše srce raduje se Presvetoj Bogorodici, časnijoj od Heruvima i slavnijoj od Serafima, onoj  koja je u svojoj utrobi blagodaću Svetoga Duha smestila Nesmestivog Boga.

Danas je početak našeg spasenja i objava večne Tajne: Sin Božiji postaje Sin Djeve, a Gavrilo javlja radosnu blagodatnu vest. Zbog toga, zajedno s njim, kličemo Bogorodici: Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom! (tropar)

Praznik Blagovesti pripada redu Bogorodičinih praznikâ i najranija svedočanstva o njegovom proslavljanju imamo od sedmog veka, ali to ne znači da se praznik nije i ranije proslavljao. Jedno od svedočanstava praznovanja Blagovesti kao posebnog praznika nalazimo u 52. kanonu Trulskog sabora (692. god), koji naglašava da se u ovaj praznični dan, kada padne za vreme Svete četrdesetnice, ne služi Liturgija Pređeosvećenih darova, već zbog spasonosnog značaja i veličine praznika služi se potpuna Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog koja počinje večernjim. Prema svedočastvu blaženog Jeronima, na mestu u Nazaretu na kome je Arhangel Gavril blagovestio Presvetoj Djevi radosnu vest, sagrađen je hram u spomen na ovaj praznik. I najranije omilije koje su izgovorene na Blagovesti potiču iz sedmog veka, među kojima je najstarija propoved Svetog Sofronija patrijarha jerusalimskog. Kao što je poznato, praznik blagovesti proslavljamo tačno devet meseci pre praznika Roždestva Ovaploćenog Logosa.

Tebi, vojvotkinji, poborniku našem, mi sluge tvoje, Bogorodice, uznosimo pobedničke pesme i zahvalnost za izbavljenje od zala. A ti, pošto imaš nepobedivu moć oslobodi nas od svih opasnosti, da ti kličemo: Raduj se, nevesto nenevesna! (kondak)

Kada je u pitanju himnografija praznika Blagovesti, bogoslužbene tekstove sastavili su poznati himnografi crkve: Sveti Andrej Kritski slavu i ninje na stihovnje; Sveti Jovan Damaskin  jednu stihiru i slavu i ninje na Gospodi vozvah, ali i čuveni blagoveštenski kanon; Kozma monah spevao je slavu i ninje na litiji, dok je drugu litijsku stihiru sastavio Anatolije. Kada govorimo o bogosluženju ovog praznika neizostavno je spomenuti čuveni Blagoveštenski akatist koji u isto vreme predstavlja najlepši i najstariji akatist koji je postao obrazac za sve kasnije akatiste. Sa druge strane, blagoveštenski akatist je jedini koji je prisutan u bogosluženju naše Svete crkve.

I završavajući, ponovo se podsećamo reči prepodobnog Jutina Ćelijskog koji nas nadahnuto poučava: „I danas, danas kroz crkvene pesme i molitve samo se himne i slavopoji čuju presvetoj Bogomajci. Čuli ste i čujete kako se stalno njoj obraćamo kroz pesme: „Raduj se, raduj se“! Zašto? Jer si nam Ti, Presveta Bogomajko, Jedinu Radost donela rodu ljudskom, Ti si nam objavila i dala sile, da pobedimo smrt, đavola i greh. Ima li veće radosti od toga za rod ljudski? Ima li veće sreće od toga, većega blaženstva od toga? Sigurno da nema. U jednoj divnoj stihiri se peva: „Raduj se, Veselje roda ljudskog“. Zaista, Bogomajka je Večno Veselje za svako ljudsko biće od Adama do poslednjeg čoveka na dan Strašnoga Suda.

I mi slaveći Svete Blagovesti, slavimo Nju kao svog Vođu, kao svog Vođu i Učitelja, i Omoćitelja, Koji nam daje moći da pobedimo svaki greh, svaku strast, svakog đavola. A pre svega, Ona i čini u nama, samo Je treba prizivati, Njoj se obraćati. Nema milostivnijeg bića od Nje. Ona svemilostiva kao i njen Božanski Sin, Gospod Hristos. Braćo moja, današnji Sveti Praznik biće na spasenje svakome od nas, ako mi kao hrišćani i danas obnovimo u sebi to osećanje, i to saznanje, i tu svest: da smo mi od krštenja bogonosci; da smo dužni živeti u ovome svetu kao bogonosci, kao hristonosci, da izbegavamo svaki greh i činimo svako dobro. U tome, u tome, u tome je naš Vođ besmrtni, Čudesna, Divna, Svemilostiva Bogomajka. Ona, Ona neka nas vodi i rukovodi u svima putevima Sina Svog Božanskog. Eda bi svaki od nas, vođen Njome, išao za Njom i stigao u Carstvo Nebesko. Da tamo sa Svetim Anđelima, Arhanđelom Gavrilom i Mihajlom, i sa Nebeskim Silama, slavimo Večno Veselje roda ljudskog: Presvetu Bogomajku i Njenog Božanskog Sina, Gospoda Hrista. Amin!ˮ

Gospode, Bože Svedržitelju, Ti si blagovoleo da se Jedinorodni Sin Tvoj ovaploti od neiskusobračne žene i postane čovek radi našega spasenja, a poslao si Tvoga arhangela Gavrila koji je blagovestio Njegovo besemeno začeće Svetoj Djevi Mariji, koju si pre vekova predodredio da bude radionica ove strašne tajne, unapred znane Tebi i Tvome savečnom Logosu. Ti sam molitvama njenim i svih svetih Tvojih blagovesti dušama našim, blagodaću Tvojom, otpuštenje grehova i radost neoduzimljivu . Propovedaj mir narodu svome, daj nam da poznamo put kojim ćemo idući blagougoditi Tvome nebeskom carstvu .Milosrđem Hrista Tvoga, sa Kojim si blagosloven, sa presvetim, i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin! (Zaamvona molitva Blagovesti)

Branislav Ilić, teolog

Eparhijatimočka

Podelite:

1 komentar

  1. LAKRDIJSKA ARISTOKRATIJA,A SPASENJE KASNIJE?

    Na Balkanu, ranije su vladali carevi, kraljevi, despoti. Sada se dosta promenilo, ne vladaju pomenuti, a sadašnji vladari u mnogome su ih prevazišli. Njihova diktatura, tortura i samovolje se preseljavaju na TV i ostalim medijima, na ulici, u domovima i na svakom mestu. Mase nad kojim vladaju dele se na obožavaoce svoga vladara u duši i krvi, a s druge strane su protivnici (oportune opozicije), koji su krivi za sve: kriminal, lopovluk, niske plate i penzije, nerazvijenost zemlje, oni su sve upropastili i uništili do čega se dokopali. Vlasti “ginu” za visok standard (plate i penzije no ikada veće, samo vi čekajte mirno i staloženo) voljenog naroda, puštanje i nepostojeće fabrike, gradnja samo autoputeva, ništa manje samo više od toga. Trend iznad svetskog i evropskog, samo naš. I još toga:

    ♣ On voli samo kratko, ali zato beskrajno!
    ♣ On je toliko poverljiv sagovornik da ni sam ne zna o čemu priča.
    ♣ Ne priznaje čak i sud svoje partije. U kojoj se trenutno nalazi!
    ♣ Sve se, kod nas, odvija u totalnom informativnom mraku, tvrde očevidci sa strane.
    ♣ Izbori su kod nas samo gubljenje vremena. Rezultati svih prethodnih su poražavajući.
    ♣ Mi se držimo EU kao pijan plota. Shvatićemo kasnije da su tarabe bile trule.
    ♣ Naša komercijalna vizija je, u svakom slučaju, provizija!?
    ♣ Ako je posao zabava. Čime onda da se zabave nezaposleni.
    ♣ Agencija za borbu protiv korupcije uzela je korupciju u svoje ruke.
    ♣ Moj vođa se uči na tuđim greškama, ali zato svoje veliča.
    ♣ Naše političare prisluškuju da utvrde koga oni ipak slušaju.
    ♣ Znam svoj posao, a od školske spreme imam samo knjižicu moje partije.
    ♣ Došlo je kod nas neko vreme, ne možeš ni mito da daš ako nemaš vezu.
    ♣ Predsednik nesebično pomaže “švajcarcima”, a “dinarci” su prepušteni sami sebi. Ko ih šiša?
    ♣ Čekasmo predsednika i dočekasmo ga. Sada bi hteli da ode sam.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here