Crne ruže, nežne ruže

Podelite:

Nedavno završeno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora podiglo je popriličnu medijsku prašinu – najviše zbog odluke kojom se SPC zvanično ogradila od nauke i zdravog razuma, i stala na stranu zdravog i pravog kreacionizma, istovremeno kaznivši nekolicinu profesora Bogoslovskog fakulteta koji su javno istupili protiv kreacionističke peticije koja se pojavila u javnosti – o čemu je na ovom blogu već bilo reči.

Međutim, na ovom zasedanju Sabora doneta je i jedna jako zanimljiva odluka. Naime, osnovano je Odeljenje za praćenje aktivnosti jeretičkih organizacija, sekti, i nekanonskih grupacija. Razlog ovome je, kako se navodi u tekstu danas objavljenom u Politici, sve veći destruktivni uticaj ovih grupa, kao što je npr. Crna Ruža, u srpskom društvu. U istom saborskom saopštenju nije zaobiđeno ni antikanonsko i crkvorušilačko delovanje grupe poznate pod imenom Artemijevci.
Na prvi pogled, u ovoj inicijativi nema ničega spornog – destruktivne sekte su jedna od retkih stvari oko čije osude postoji tako širok društveni koncenzus, a Artemijevci kao skupina nesumnjivo predstavljaju nekanonsku i crkvorušiteljsku pojavu. Ono što, međutim, nije jasno, jeste – kako, prema kojim kriterijumima, i na koji način će SPC prepoznati i klasifikovati ovakve uticaje, budući da se u poslednjih dvadesetak godina pokazalo da nadležne strukture unutar iste ne bi umele da prepoznaju sektaško i raskolničko delovanje ni kada bi ih ovo ujelo za preosvećenu guzicu.

Iako sam i o Artemijevcima već pisao na ovom blogu, glupo mi je da ne pomenem da je delovanje ove grupe nekada visokouvaženih duhovnika bilo predmet bezbrojnih rasprava, apela i molbi koje su na sve moguće adrese unutar SPC godinama upućivali brojni teolozi (među kojima su i profesori i asistenti BF koje je zakačila gorepomenuta kazna ovog Sabora), a koje su ignorisane sve do trenutka kada su se pomenuti duhovnici odmetnuli i pokušali da na silu zauzmu manastir Duboki Potok.

Zbog toga, krivica za crkvorušiteljsko delovanje Artemijevaca najvećim delom pada ne na ljude koji su sledovali autoritetima iza kojih je SPC stajala do poslednjeg trenutka, već na one koji su namerno i sistematski zataškavali i gurali pod tepih ovaj problem sve dok isti nije doveo do raskola, i koji i nakon svega što se desilo gaje i neguju ideologiju mržnje, šovinizma i lažne duhovnosti koja je do njega dovela. Pored toga, nije tajna da kod istog tog Artemija i dan danas na slavu navraćaju istaknuti duhovnici SPC. Za sve to vreme, ljudi koji su na ove probleme ukazivali, ne retko su od strane svojih episkopa i drugih visokih instanci u SPC nazivani, pogađate, rušiteljima crkve, i bezobzirno šikanirani kada bi ih neko iz iste te Artemijeve grupe kod njihovih vladika tužakao – epitimije su izricane momentalno i bez pardona.

Ni kada su u pitanju sekte, situacija nije mnogo ružičastija. Jer, manastiri, hramovi, izdavačke kuće i mediji pod okriljem SPC su odavno baza sa koje deluju raznorazni šarlatani, prevaranti i sektaši, i to pod punom zaštitom nadležnih episkopa. Za Oca Gavrila iz Privine Glave, koji pored toga što blagosilja ratne zločince, za par stotina evra skida crnu magiju, već i vrapci na granama znaju.

Otac Branko Peranović, koji je svojevremeno držao Centar za odvikavanje od narkomanije, pre toga je imao projekat pravoslavnog sela koje je bilo sačinjeno od par stotina ljudi kojima je on bio duhovnik, koje je funkcionisalo kao klasična sekta u okviru SPC. Da neko nije platio glavom, taj čovek bi i dan danas bio uvaženi duhovnik SPC i borac protiv narkomanije.

Čovek po imenu Miroljub Petrović, koji je postao internet senzacija kada je preranim odlaskom Ekrema Jevrića ostalo upražnjeno mesto dežurne budaletine koja zabavlja narod, i pored toga što je, opet od strane brojnih teologa, nekoliko desetina puta apelovano na nadležne crkvene organe da se tom čoveku zabrani bilo kakvo pojavljivanje u crkvama i manastirima, i dalje misionari svoje ideje o masonima, kreacionizmu i obnovi Dušanovog Carstva širom SPC.


Uprkos činjenici da su njegove ideje (kamenovanja, javna bičevanja i sl) krajnje ekstremne i da im nije mesto u hramovima SPC, da je u pitanju čovek čija su učenja u oštroj suprotnosti sa najosnovnijim učenjima pravoslavlja (za njega su liturgija, ikone i slavljenje slave isto što i prizivanje demona), da je u pitanju osoba koja bezočno iskoriščava naivne i uzima im novac preko svog takozvanog Centra za prirodnjačke studije – čiji je, uzgred budi rečeno, istaknuti saradnik jedno vreme bio i gorepomenuti otac Branko Peranović, i koji je ništa drugo nego svojevrsna akademija za nadrilekarstvo – njegova emisija o kracionizmu sve ove godine nesmetano se emituje na radiju Svetigora u udarnom terminu. Pored Svetigore, Petrović je godinama sarađivao i sa drugim sveštenicima SPC, kao što je o. Goran Živković i sl. Ako ovo nije primer sektaškog delovanja koje razara naše društvo – šta onda jeste?!


Znam, ponavljam se. Ali moram.
Ništa od svega ovoga nije novost u SPC – ovo su problemi koji postoje već godinama, i stvarni su, za razliku od crne ruže, i sličnih babaroga i novinarskih izmišljotina.

Uzrok što i dalje postoje nije nikada bio to što u okviru SPC nije postojalo telo koje bi se ovim pitanjima bavilo, već to što nije bilo ni želje ni volje da se takvim pitanjima pozabavi, niti zdravog razuma da se takvi problemi uopšte prepoznaju. Od kojeg se SPC, kako stvari stoje, sve brže i sve više udaljava.

Blog: Katodna cev sve trpi

Podelite:

3 Komentari

  1. Dobar clanak. Analiza i fakti.
    Inace, jeretici nam smetaju. Jeretici su oni koji ne misle kao mi. Spaliti.
    A oni koji nisu s’nama. Oni koji nisu s’nama su protiv nas (G. Bush).

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here