ЧУДОТВОРНА ИКОНА МАЈКЕ БОЖИЈЕ „КУРСКАЈА“

Поделите:

Чудотворна икона Мајке Божије „Курскаја“ потиче из једног манастира из околине града Курска у Русији. Предање које је од руских монаха до данас остало присутно међу житељима манастира и народом, говори да је приликом немира током октобарске револуције један манастир у околини Курска до темеља спаљен. Монаси који су пошли ка Србији, у његовим рушевинама су пронашли нетакнуту икону Мајке Божије.Понели су је са собом и као велику светињу донели су је у Миљков Манастир где је боравила све до 1936. године.

Када је Миљковско братство премештено у манастир Тумане 1936. године, са собом су донели и чудотворну икону Богородице, сместивши је у капели Покрова Пресвете Богородице у новом тзв. „Руском конаку“.

Bogorodica-Kurska
Чудотворна икона Мајке Божије „Курскаја“

Од тада до данас ова света икона прослављена је многим чудесима и небројеним исцељењима која су се пред њом збила. Од посебног је значаја споменути случај, када је 60 их година XX века она украдена, у намери да као реликвија и старина буде продата на западу. Вагон у који је била смештена се из непознатих разлога запалио и у њему је све изгорело, па чак и један од двојице људи, који су икону украли. Запрепашћен догађајем, други саучесник вратио је неоштећену икону у манастир. Касније је и сам завшио живот под мистериозним околностима. Други забелеђен случај, догодио се пред почетак и у току рата у Босни и Хрватској. тада је више пута од стране свештеника, монахиња и вернога народа било примећено, да је Мајка Божија померала руку на икони и спуштала је испод сребрног окова, а потом након извесног времена враћала на своје место.

Света икона чувана је у капели манастира Тумана све до 2010. Године, када је по благослову Епископа браничевског Г. др Игнатија, пренета у манастирску цркву и смештена у трон. Пред њон гори неугасиво кандило и народ јој са великим усрђем притиче, молећи благослов Богомајке.

Икона је урађена у руско-византијском стилу, припада типу владимирске иконе и предпоставља се да потиче са краја XVIII или почетком XIX века. Лик Богородице и Богомладенца изузетну су лепо осликана, као и оков необичне лепоте. На њој су до данас видна оштећења, настала током векова и услед многих прогона и ратних догађања.

На­и­ме, у ма­на­стир Ту­ман је на­кон бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је 1999. го­ди­не до­шао млад офи­цир и из­нео им сле­де­ћи по­тре­сни до­га­ђај: У но­ћи у ко­јој је бом­бар­до­ван то­рањ на Ава­ли он се са гру­пом вој­ни­ка, по за­дат­ку на­ла­зио бли­зу тог ме­ста. Из­не­над­но, и го­то­во ни­от­ку­да, пред њим се по­ја­вио се­ди ста­рац, чуд­но оде­вен и упо­зо­рио га на опа­сност ко­ја је пре­ти­ла. Збу­ње­ни офи­цир је за­бла­го­да­рио стар­цу, пи­та­ју­ћи га ко је и ода­кле је. Ста­рац му је ре­као да је он Зо­сим из Ту­ма­на и да за ње­га пи­та ка­да до­ђе у Го­лу­бац, јер га та­мо сви зна­ју. Бла­го­дат­ном по­мо­ћу стар­че­вом мла­ди чо­век је остао жив и на­кон за­вр­шет­ка бом­бар­до­ва­ња по­шао тра­гом сво­га до­бро­чи­ни­те­ља. Рас­пи­тав­ши се за ма­на­стир Ту­ман, упу­тио се та­мо. Ка­да је сти­гао у град пи­тао је за Зо­си­ма Ту­ман­ског, ми­сле­ћи да се ра­ди о жи­вом мо­на­ху. Сви су ре­кли да зна­ју ко је Зо­сим и да је он у ма­на­сти­ру Ту­ма­ну. Ка­да је до­шао у ма­на­стир за­тра­жио је Зо­си­ма и се­стре су га од­ве­ле код ки­во­та са мо­шти­ма пре­по­доб­ног и по­ка­за­ле му ње­го­ву ико­ну. Мла­ди офи­цир, вид­но упла­шен и по­тре­сен, ду­го је пла­као над ки­во­том, бла­го­да­ре­ћи све­ти­те­љу на из­ба­вље­њу.

Manastirtumane

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here