Дан Светог краља Милутина, највећег задужбинара из лозе Немањића

Поделите:

Средњовековни владари из лозе Немањића оставили су бројне задужбине. Краља Милутина, једног од највећих ктитора цркава и манастира, Српска православна црква литургијски велича 12. новембра.

У Студеничком манастирском комплексу својим скромним димензијама задивљује Црква Светих Јоакима и Ане, познатија као Краљева црква. Задужбина је праунука Стефана Немање, краља Милутина. Подигнута је у српско-византијском стилу као и главна Богородичина црква у Студеници.

“Све што је сачувано у Студеници репрезентује да је српска средина још од времена Стефана Немање била отворена према најзначајнијим токовима у тадашње време у Европи”, указао је проф. др Миодраг Марковић, историчар уметности.

Стил чији је Студеница темељ је, како наводи др Тихон Ракићевић, архимандрит и теолог, Рашка школа.

“Ту је живопис православни, византијског стила. Та синтеза је постала темељ за касније смернице како треба радити на тим културним грађевинама у 13. и 14. веку”, истакао је Ракићевић.

За осликавање мале цркве посвећене Богородичиним родитељима, светитељима Јоакиму и Ани, краљ Милутин ангажовао је сликаре који су је украсили изузетно вредним живописом.

“Милутин, који је за осликавање позвао вероватно највеће сликаре епохе предводио их је Михајло Астрапа из солунске породице, угледни сликар који је радио вероватно и за византијске владаре”, навео је Марковић.

Међу четрдесет светиња, које је према историјским подацима из владарско-светитељске биографије, подигао или обновио краљ Милутин, четири су уписане у регистар културне баштине Унеска и део су историје и културе света преноси РТС.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here