ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ: Био је омиљени Христов ученик

Поделите:

Једини је он, са Светом Богомајком остао под Kрстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија

Данас се обелажава дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, светом Христовом ученику који се родио у рибарској породици. Син је рибара Заведеја и мајке Саломије. Заједно са својим братом Јаковом, кренуо је за Христом и никада Га није напуштао.

За њега се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Светом Богомајком остао под Kрстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија.

Kасније одлази у Ефес, јер силаском Светог Духа на апостоле, доби задатак да тамо шири Божанско Јеванђеље и пође му за руком да преобрати много народа у хришћанство. Био је прогањан, понижаван и мучен. За време које је провео у прогонству на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес.

Ту је наставио да преводи незнабожце у хришћанство. Поживео је овај угодник Божји више од 100 година. Црква два пута у години прославља овог светитеља и то: 9. октобра када се сећамо његова упокојења и 21. маја, јер на тај дан из његовог гроба се шири неки чудесни прах, који лечи болесне, који је мирисан и лековит.

Наиме, кад је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих 7 ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

И зато нека под дејством његове молитве и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести и нека нас удостоји љубави Христа Бога нашег.

“Свети Јован Јеванђелист,

Син рибара Зеведеја,

Млад бејаше кад га љубав

Исусова силно згреја.

Највернији друг

Господњи С чистом душом девојачком,

С душом чистом и љубавном,

Видовитом и јуначком.

Он објави чудне тајне.

Са вечности печат скиде,

Удес света од почетка

Па до краја он провиде.

Он је љубав проповед’о,

Љубављу је и ходио,

До престола Вишњег Бога Љубављу се узвисио.

Љубављу је он пораст’о K’о планина белоснежна

– Син громова, пророк страшни.

Ма да срца кротка, нежна.

О Јоване чудовидни,

О громовни светитељу:

Принеси нам молбе мале

Своме другу, Спаситељу!

Приведи нас ближе к Њему.

Силном Богу, слатком Богу;

Прси смо Му недостојни

– Но бар близу, близу – ногу! ”

Kако је Јован спасавао душе

За св. Јована апостола прича св. Kлимент Александријски, како у неком месту у Малој Азији беше крстио једног незнабожачког младића, и поверио га бризи месног епископа, а он отишао даље на проповед јеванђеља. У одсуству св. Јована онај се младић поквари и почне се опијати, и красти, а најзад ступи у неку разбојничку дружину, која је из шуме нападала људе и харала. После извесног времена врати се св. Јован у то место, и чу од епископа, шта се догодило са оним младићем. Тада св. Јован, не часећи часа, потражи коња и спроводника и ођури ка оној шуми, где се разбојничка дружина нахођаше. Тражећи по шуми светитељ нађе хајдуке и изађе пред старешину хајдучког. А онај младић чим га угледа и позна, нададе се у бегство. Старац Јован појури за њим, те и поред старости своје сустиже га. Видећи да је сустигнут младић паде пред ноге апостола, и од стида не смеде му у очи погледати. Јован га загрли и поче љубити, као пастир кад нађе изгубљену овцу. И поврати га Јован у град, и утврди поново у вери и добродетељном животу. И угодивши Богу упокоји се младић тај у своје време.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here