Данас су Беле покладе, сутра почиње Велики пост

Поделите:

Покладе су, према народним обичајима, гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља која се уприличавају уочи великих постова.

Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде. Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне. Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: „Опрости дедо“, а таст му одговара: „Нека ти је просто синко“. Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.

Обичаји

  • У Пчињи на данашњи дан направе велике гомиле сламе на сред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица.
  • На Косову се по селима маскирају и играју игру која се зове „мачка“.
  • У Подрињу се играју „лубачке“ и „паука“, и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем.
  • Утаковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне. Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и „плаше“ малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре. Кад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају.
  • У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.

Велики пост

За православне вернике сутра почиње вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници увек прослављају у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.

Прва недеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страсна или Страдална недеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушња која му је поставио сотона.

Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу Васкрса.

Извор: pravoslavlje.net

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here