Дарко Ристов Ђого: Размишљам тако данас (опет) о Светитељима словенским

Поделите:

За разлику од свеопште вриске због сатирања српског народног и културног идентитета, ћирилице у њеној вуковској форми од стране латинице и ћирилице у њеној широкој клименто-наумовској форми од стране вуковица и осталих редукованих форми (колико учених Словена данас познаје своје писмо и језик мимо тренутног слоја језика, културе и правописа?), за разлику од политика “очувања и губљења”, чини ми се да је ствар понекад сасвим обрнута: најприје је потребно свим силама, сваког дана, докле дишемо, напомињати и говорити “тражи смисао (или Смисао, када би усмена ријеч допуштала велика слова) у животу, роде мој, тражи нешто што те надилази!”

Фото: Ћирилица

Зашто би било битно ком народу припада неко ко вјерује у то да је смрт коначни исход? Ако смо само мрави и узнапредоале бактерије – зашто да памтиш имена мрава који су претходили теби?

Зашто би човјеку коме је писмо само начин да напише да жели јогурт, да намјести тендер, да промијени што више себи сличних бактерија у љубавном загрљају – шта ће таквом бићу ћирилица? И зашто би разгонетао Ћирилове или Климентове или Савине или Несторове списе?

Култура, језик, народност, писмо – све су то наши коријени и исходишта да нађемо Смисао живота. Ако га не тражимо – они и немају шта да раде. Наша индиферентност према прецима долази од апсолутне “неупотребљивости” предака за оне изборе који одређују “оно важно” у нашим животима данас. Свети Ћирило и Методије вам неће рећи да ли да купите Рено или Фолксваген, да ли да обучете једну или другу хаљину или сако… А то су “суштински избори” данашњег човјека. Плићак у коме живимо рађа индиферентност према коријенима, коријени се сасушују у плићаку данашњице.

Danas je državni praznik, Dan Ćirila i Metodija: Slavimo pismenost ...
Фото: Screenshot YouTube Телевизија Храм
СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ (Тајна празника)

А српски језик, ћирилично писмо, културу и памћење неће спасити борба да их “очувамо” као камене споменике у музеју већ истрајна борба да садржај читаве једне цивилизације Ћирила и Методија постане животно важан за људе око нас.

Јер, ако на крају и сведемо своје постојање на избор између Мекдоналдса и Бургер Кинга, ако Косово и ставимо у раван трактора, људи који опстану можда ће или можда неће имати потребу да се зову Србима и да пишу ћирилицом.

Сви наводи изнесени у овом тексту лични су став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију Удружења “Српска Рамонда”, чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here