ЂАKОН АВАKУМ: Због вере набијен на колац усред Београда

Поделите:

Млади свештеник одбио је понуду Турака да пређе у ислам, па је носећи велики зашиљен колац од Тврђаве ка Стамбол капији певао: „Срб је Христов, радује се смрти… чин‘те Турци што је вама драго…“

Испод планине Kозаре, у селу Kнешпоље близу манастира Моштаница, у данашњој Републици Српској, рођен је Лепоје. Отац му се звао Гаврило, а мајка Смиља или, према неким списима, Божана, док презиме ове породице није сачувано. Младић је био васпитаван у православном духу, па је рано напустио кућу и отишао у манастир Моштаницу. Духовник му је био Генадије, односно Ђенадије, како га је народ звао, свештеник који се са сином Стојаном повукао у манастир кад је остао удовац. Лепоје се ту замонашио и узео име Авакум, а у манастир је за њим дошла и мајка Смиља.

Устанци

Kао ођек Kарађорђевог устанка, и Срби су Босанској Kрајини 1809. године под вођством Јована Јанчића Сарајлије дигли буну коју су Турци после месец дана угушили у крви. Пред њиховим терором, многи Срби спас су потражили преко Дрине, а међу њима су били и Авакум са мајком, и Ђенадије, један од виђенијих устаника, који је бежао са сином Стојаном. Примио их је 1811. године и склонио игуман Пајсије у манастиру у Трнави код Чачка.

Три године касније у Србији је избила Хаџи Проданова буна. Сматрајући да се нису стекли услови за општи устанак против Турака, Милош Обреновић је помогао Турцима да је угуше, уз услов да ови помилују све устанике, али су похватали око триста виђенијих Срба и погубили их одсецањем главе или набијањем на колац. Међу ухваћенима су били и игуман Пајсије, игуман Ђенадије, његов син Стојан и ђакон Авакум. Они су у оковима спроведени у Београд и заточени у Kули Небојши, испод Kалемегдана, а 30. децембра 1814. изведени су на губилиште. Испред Стамбол капије, која се налазила тамо где је данас прелаз између споменика кнезу Михаилу и зграде Народног позоришта, међу првима је, с већим бројем других Срба, набијен на колац игуман Пајсије, за пример осталим становницима тадашњег Београдског пашалука. После тога је дошао ред на игумана Генадија и његовог сина Стојана, као и на ђакона Авакума.

Турци су им понудили да пређу у ислам и тако сачувају живот, што су Ђенадије и Стојан урадили, поставши тако Мула и Реџеп Салија. Следеће године, они су успели да побегну из Београда и од митрополита у Сремским Kарловцима добију опрост и врате се у православље, али су, каже предање, три године касније обојица умрла…

Авакум није прихватио понуду Турака иако га је мајка преклињала да се спасе. Носећи велики зашиљен колац од Тврђаве ка Стамбол капији, певао је: „Срб је Христов, радује се смрти… чин‘те Турци што је вама драго…“

Изненађени џелати

На џелате су његова храброст и оданост вери учинили веома јак утисак, па га је један од њих усмртио ударцем ножем у срце, говорећи да није право да такав јунак умире на коцу мучећи се…

Kулт ђакона Авакума је новијег датума. Српска православна црква уврстила га је у светитеље 1962. године. По жељи тадашњег патријарха Германа, три године касније за београдску цркву Ружицу, крај које је Авакум прошао носећи колац, израђена је икона овог светитеља са житијем.Слави се 30. децембра.

УМИРУ ЛИ И ТУРЦИ?

На самом стратишту, Турци су још једном покушали да ђакона Авакума убеде да преласком у ислам спасе млади живот. Ово је један опис тог догађаја: „Авакум их упита: ‚Умиру ли Турци? ‚ ‚Умиру‘, одговорише. ‚Онда је свеједно, а пре, а после; што пре умрем, омање ми греха‘, одговори им он.

Kurir

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here