ĐAKON AVAKUM: Zbog vere nabijen na kolac usred Beograda

Podelite:

Mladi sveštenik odbio je ponudu Turaka da pređe u islam, pa je noseći veliki zašiljen kolac od Tvrđave ka Stambol kapiji pevao: „Srb je Hristov, raduje se smrti… čin‘te Turci što je vama drago…“

Ispod planine Kozare, u selu Knešpolje blizu manastira Moštanica, u današnjoj Republici Srpskoj, rođen je Lepoje. Otac mu se zvao Gavrilo, a majka Smilja ili, prema nekim spisima, Božana, dok prezime ove porodice nije sačuvano. Mladić je bio vaspitavan u pravoslavnom duhu, pa je rano napustio kuću i otišao u manastir Moštanicu. Duhovnik mu je bio Genadije, odnosno Đenadije, kako ga je narod zvao, sveštenik koji se sa sinom Stojanom povukao u manastir kad je ostao udovac. Lepoje se tu zamonašio i uzeo ime Avakum, a u manastir je za njim došla i majka Smilja.

Ustanci

Kao ođek Karađorđevog ustanka, i Srbi su Bosanskoj Krajini 1809. godine pod vođstvom Jovana Jančića Sarajlije digli bunu koju su Turci posle mesec dana ugušili u krvi. Pred njihovim terorom, mnogi Srbi spas su potražili preko Drine, a među njima su bili i Avakum sa majkom, i Đenadije, jedan od viđenijih ustanika, koji je bežao sa sinom Stojanom. Primio ih je 1811. godine i sklonio iguman Pajsije u manastiru u Trnavi kod Čačka.

Tri godine kasnije u Srbiji je izbila Hadži Prodanova buna. Smatrajući da se nisu stekli uslovi za opšti ustanak protiv Turaka, Miloš Obrenović je pomogao Turcima da je uguše, uz uslov da ovi pomiluju sve ustanike, ali su pohvatali oko trista viđenijih Srba i pogubili ih odsecanjem glave ili nabijanjem na kolac. Među uhvaćenima su bili i iguman Pajsije, iguman Đenadije, njegov sin Stojan i đakon Avakum. Oni su u okovima sprovedeni u Beograd i zatočeni u Kuli Nebojši, ispod Kalemegdana, a 30. decembra 1814. izvedeni su na gubilište. Ispred Stambol kapije, koja se nalazila tamo gde je danas prelaz između spomenika knezu Mihailu i zgrade Narodnog pozorišta, među prvima je, s većim brojem drugih Srba, nabijen na kolac iguman Pajsije, za primer ostalim stanovnicima tadašnjeg Beogradskog pašaluka. Posle toga je došao red na igumana Genadija i njegovog sina Stojana, kao i na đakona Avakuma.

Turci su im ponudili da pređu u islam i tako sačuvaju život, što su Đenadije i Stojan uradili, postavši tako Mula i Redžep Salija. Sledeće godine, oni su uspeli da pobegnu iz Beograda i od mitropolita u Sremskim Karlovcima dobiju oprost i vrate se u pravoslavlje, ali su, kaže predanje, tri godine kasnije obojica umrla…

Avakum nije prihvatio ponudu Turaka iako ga je majka preklinjala da se spase. Noseći veliki zašiljen kolac od Tvrđave ka Stambol kapiji, pevao je: „Srb je Hristov, raduje se smrti… čin‘te Turci što je vama drago…“

Iznenađeni dželati

Na dželate su njegova hrabrost i odanost veri učinili veoma jak utisak, pa ga je jedan od njih usmrtio udarcem nožem u srce, govoreći da nije pravo da takav junak umire na kocu mučeći se…

Kult đakona Avakuma je novijeg datuma. Srpska pravoslavna crkva uvrstila ga je u svetitelje 1962. godine. Po želji tadašnjeg patrijarha Germana, tri godine kasnije za beogradsku crkvu Ružicu, kraj koje je Avakum prošao noseći kolac, izrađena je ikona ovog svetitelja sa žitijem.Slavi se 30. decembra.

UMIRU LI I TURCI?

Na samom stratištu, Turci su još jednom pokušali da đakona Avakuma ubede da prelaskom u islam spase mladi život. Ovo je jedan opis tog događaja: „Avakum ih upita: ‚Umiru li Turci? ‚ ‚Umiru‘, odgovoriše. ‚Onda je svejedno, a pre, a posle; što pre umrem, omanje mi greha‘, odgovori im on.

Kurir

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here