Jeromonah Ignatije (Šestakov): Blagodat SVETOG DUHA

Podelite:

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

Posle Vaznesenja Gospodnjeg apostoli su jednodušno prebivali zajedno u molitvi. I desetog dana, na dan Pedesetnice Sveti Duh je vidljivo, u obličju ognjenih jezika sišao na njih i Njegovo posebno dejstvo se ispoljilo u naročitom daru, kad su apostoli počeli da blagoveste Reč Božiju s izuzetno velikom silom i blagodaću na različitim jezicima.

Ljudi „iz svih naroda“, koji su se tog dana okupili u Jerusalimu odjednom su razumeli govor apostola, premda su ovi pretežno bili iz Galileje. Ovaj događaj je obeležio rođenje Crkve Božije – zajednicu apostola, Hristovih učenika, ispunila je blagodat Svetog Duha (v.: Dap. 2, 1-6).

Celokupna istorija Crkve jeste istorija delovanja Svetog Duha. Prepodobni, sveti oci i učitelji Crkve su polagali ceo svoj život kako bi stekli darove Svetog Duha i Božansku blagodat, kako bi je sačuvali i spasili od otrovnih primesa, lažnih učenja i grehovne prljavštine. U to su ulagali sav svoj život, kao i apostoli. Kao što smo i svi mi, koji smo se danas okupili u hramu Božijem, na to prizvani.

Božanski apostoli su počeli da govore raznim jezicima i neki ljudi su to pogrešno shvatili ili su lukavo pokušali da ih ismeju govoreći se: „Napili su se slatkog vina“ (v.: Dap. 2, 13). I ovaj odnos nam je poznat; često ljudi koje volimo, koji su dugi niz godina povezani s nama zajedničkim životom ili radom, čak i dobrim delima, odjednom počinju da ismevaju hrišćane kad progovorimo jezikom Božanske ljubavi koji je njima nepoznat.

Sveti Duh deluje u hrišćanima, a ljudi koji su lišeni ove blagodati ne mogu to ni da shvate, niti da izdrže, već pokušavaju da ismeju, često zbog nerazumevanja. Međutim, Duh Božanske blagodati deluje i na njih, samo što mi treba da pokažemo apostolsku revnost i da uložimo trud kako bismo ovu Božansku blagodat nosili po celom svetu.

Sveti Duh objedinjuje, isceljuje ljude od slepila i daruje im istinsku snagu i duševno zdravlje. On isceljuje sve oko Sebe; a đavolji duh, naprotiv, sve uništava, razara, skrnavi i truje. Vidimo kako danas pati mala crkva, porodica. Zašto? Pre svega zbog nedostatka blagodati Svetog Duha. Blagodat Svetog Duha napušta naša srca zbog našeg nemara i dolazi đavo i sugeriše nam raznorazne strašne i odvratne misli i grehove: sumnju, zlobu, zavist, pokvarenost i pohlepu; sve više nas obuzima duh bluda i srebroljublja.

Pokušavamo da spojimo u sebi blagodat Božanskog Duha i služenje ovom svetu, ali je to nemoguće, isto kao što je nemoguće pomešati čistu izvorsku vodu i pregorelo mašinsko ulje ili mazut, to je bezuspešno; izvor Božanske blagodati se prlja i više ne teče „živa voda“ iz naše utrobe, kao što je Hristos govorio: „Koji u Mene veruje, iz utrobe njegove poteći će reke vode žive“ (Jn. 7, 38). Danas smo to čuli u Jevanđelju.

Reke Božanske blagodati… Svojim grehovnim životom često cementiramo ove reke, zasipamo ih kamenjem, kao što su to bogoborci u sovjetsko vreme činili sa svetim izvorima, zasipamo ih zemljom greha i truleži i ovi izvori gasnu u nama.

Na dan Svete Trojice, kao i na Božić i Vaskrs, u crkvi se može videti veliko mnoštvo ljudi; i mnogi od njih su, što je sasvim očigledno, ljudi koji nisu naročito ucrkvljeni. Na dan Svete Trojice Božanski Duh koji još uvek živi u ovim ljudima, podiže ih iz grehovnog sna i primorava ih da dođu, ponekad bukvalno da dopuze do crkve. Kao ranjeni vojnici u pustinji ovi ljudi izranavljeni svojim grehovima, u pustinji greha puze ka izvoru Božanske blagodati kako bi i svoj izvor očistili od prljavštine, truleži, greha i đavoljeg otrova.

To je veoma radosno i Gospod nam još jednom daruje čudo: i na sve nas zajedno s apostolima silazi Božanski Životvorni Sveti Duh i mi ujedinivši se, bez obzira na svoje grehove „jednim srcem i jednim ustima opevamo Bespočetnog Oca i Sabespočetnog Sina i Saprisnosušnog i Presvetog Duha, Trojicu Jednosušnu, Životvornu i Nerazdeljivu.“

Amin.

Pravoslavie.ru
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here