Mitropolit Pavle (Joanu): ABORTUSI su ozakonjeni genocid

Podelite:

Pre nekoliko godina na jedan praznik mladi bračni par me je pozvao u goste na kafu. Supružnici su tada imali dvoje dece. Dok smo sedeli na lepom balkonu mlada žena me je u ime svoje drugarice zamolila da joj kažem mišljenje Crkve o abortusima.

Rekao sam joj da kako bi se shvatio stav Crkve o ovom pitanju treba odgovoriti na jedno pitanje: da li začeti embrion ličnost? Da li je to punovredan čovek u razvoju ili nešto čovekoliko što iščekuje sunčevu svetlost i vazduh kako bi postalo punovredan čovek?

Objasnio sam joj da Crkva smatra da je embrion čovek od trenutka začeća i da zbog toga misli da je abortus ubistvo. Ovaj zločin je posebno odvratan zato što je usmeren protiv najnevinijih i najnezaštićenijih bića na svetu.

Na tome se naš razgovor završio.

Prošle su dve godine i mladi supružnici su me ponovo pozvali na kafu. Dok se kafa kuvala sedeli smo u kuhinji. Zajedno s nama je bio i mališan koji je pokušavao da načini svoje prve korake.

Pružio sam ruku kako bih ga pomilovao po glavi i čuo sam reči: „On svoj život duguje vama.“ Mlada žena mi je ispričala kako je pre dve godine nameravala da ide na abortus.

Na stolu se nalazio veliki nož za sečenje hleba. Pokazao sam ga i rekao:

– Uzmi i zakolji ga.

Majka je reagovala kao da ju je udarila struja:

– Šta to pričate?

– Zašto ti se moje reči čine strašnima?

– Oče, vi to ozbiljno pitate?

– Da. Želeo bih da shvatiš šta si tada mogla da učiniš. Vidiš pred sobom dete koje si tada htela da ubiješ? Sad ti se čini da je ubistvo strašno, a onda ti se nije činilo?

Naše društvo lije krokodilske suze za decom koja su se utopila ili su umrla od gladi, ali brani pravo na to da se ubijaju pre nego što ugledaju svetlost dana…

Gde su licemerni branioci ljudskih prava? Zar nerođena, ali živa deca nemaju čak ni ona prava koja imaju mačke i psi? I sve se to prikazuje kao napredak?

Koji otac i koja majka imaju pravo da traže poštovanje i ljubav od svoje dece, ako ona znaju da žive zahvaljujući sreći, a ne ljubavi svojih roditelja – zato što im se posrećilo da se rode kao prvi ili drugi, a da su bili začeti kao treći ili četvrti, njihovi „pristojni roditelji“ bi im smrskali glavu?

Društvo koje počiva na nepravdi i nečovečnosti degradira.

Demografski problem je glavna nesreća naše zemlje.

Ne prete nam toliko spoljašnji neprijatelji. Neprijatelji se nalaze među nama. Oni žive u mnogim kućama, nalaze se za skupštinskom govornicom, u bolnicama i porodilištima…

Oni koji su ozakonili pravo ubijanja nerođene dece i oni koji koriste ovo pravo. Pravi neprijatelji otadžbine i zaista nečovečni jesu oni koji se prema sopstvenoj deci odnose gore nego prema životinjama.

Najodvratnija izopačenost jeste ukoliko vrlinu smatramo glupošću, ismevamo čestitost, borimo se protiv istinskog prirodnog poretka i izopačenje nazivamo alternativnim životnim stilom.

Moramo reći svojoj deci da nikada neće postati srećna ukoliko na njihovim rukama bude krv nevinih bića koja su kao novi Irodi prineli na žrtvu na oltaru svog zadovoljstva.

Svojim sopstvenim postupcima umanjujemo vrednost ljudskog života.

Ko nam je dao pravo da se pravimo da smo napredni i civilizovani osuđujući one koji ubijaju decu pomoću oružja dok sami uništavamo sopstvenu decu?

Možda će mnogi moje reči smatrati surovim i provokativnim. Da, upravo to sam i želeo: to je provokacija upućena nemilosrdnosti svih onih koji su odgovorni za savremeni genocid abortusa.

Želim da zaštitim decu koja neprestano plaču, zato što nemaju oči da vide i usta da se osmehnu. Ubili su ih lekari na molbu sopstvenih roditelja.

Pravoslavie.ru
Podelite:

1 komentar

  1. U nekom obliku, abortusi moraju postojati, biološki – ne civilizacijski. U kom obliku? NEMAM POJMA. A kako je na to gledao GENIJALNI Filip K. Đokić (alias Philip K. Dick) pročitajte u kratkoj pripoveci “Pre-Person”. “Velika” američka feministkinja ODALA MU JE PRIZNANJE za tu pripovetku, ali i smatrala da Đoleta (Dika) zbog toga treba smaknuti.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here