O EPISKOPU KOJI JE OSTAVIO SVOJ TRON i zaposlio se kao običan radnik

Podelite:

Od otaca čusmo o nekom episkopu, koji je napustio svoju episkopiju i otišao u Teupolis[1])  gde je živeo radeći i pomažući zidare. U to vreme, upravnik čitave istočne oblasti bio je Jefrem[2]), muž milostiv i dobrodušan. On je posle zemljotresa[3]), koji je uništio skoro sav grad, obnavljao javne zgrade.

Jedne noći Jefrem je spazio kako je na glavu radnika koji je spavao silazio ognjeni stub. Isto ovo je video ne samo jednom, dva ili više puta, već veoma često i budući začuđen, razmišljao  je šta bi to trebalo da znači. Jefrem nije znao da je ovaj radnik bio episkop. Kako je i mogao da zna kad je pred sobom gledao čoveka raščupane kose, prljavog odela, siromaška izmučenog od zamornog i iscrpljujućeg posla. Jednog dana je Jefrem pozvao tog radnika želeći da od njega samog sazna ko je on, i počeo je da ga ispituje odakle je i kako se zove.

„Ja pripadam sirotinji ovoga grada i nemajući čime da se izdržavam, radim kao radnik i tako me Bog hrani preko mojih trudova.“

Podstaknut voljom Božijom, Jefrem na to reče:

„Uveravam te da te neću ostaviti na miru sve dok mi ne ispričaš sve o svom životu.“

Episkop je uvideo da više ne može prikrivati istinu o sebi.

„Daj mi reč da nikome nećeš otkriti priču o mom životu, a ja ću ti reći sve o sebi, sem imena moga i grada iz kojeg sam.“

Tada mu se Jefrem zakle: „O tebi i tvome životu neću govoriti ništa sve dok Bog ne bude zaželeo da te uzme sa zemlje.“

Ovaj mu tada reče:

„Ja sam episkop i, Boga radi, ostavio sam svoju episkopiju i došao u ove nepoznate krajeve mučeći se i živeći kao radnik. Od rada moga, obezbeđujem svoj svakidašnji hleb. Što se tebe tiče, povećaj milostinju koliko god možeš jer će te Bog ovih dana uzdići na apostolski tron Crkve u Teupolisu da napasaš narod Božiji, o kojem se do same svoje krvi trudio Gospod Isus Hristos, istiniti Bog naš. Kao što ti već rekoh, trudi se oko milostinje i Pravoslavlja „jer se takvim žrtvama ugađa Bogu“[4]).

Kada je Jefrem ovo čuo, proslavio je Boga rekavši:

„Koliko tajnih slugu svojih ima Bog, koji su samo Njemu poznati!“

Kroz nekoliko dana sve se ovako dogodilo.

Iz duhovnog luga Jovana Mosha (7.vek)

[1]) Teupolis (prev. “Božji grad”) je drugo ime za Antiohiju (sirijsku, jer postoji i Antiohija pisidijska, u Maloj Aziji), jer su u vreme velikih zemljotresa 526. i 528. god.  stanovnici grada na zidovima svojih kuća pisali: „Hristos prebiva među nama“,  i tako se spasavali. U zemljotresu 526.g poginuo je i sam patrijarh antiohijski – Efrasije.

[2])  Sv. Jefrem najpre beše vojvoda strana istočnih u vreme vizantijskih careva Anastasija (491.-518.) i Justina ( 518.-527.). Potom on bi postavljen za patrijarha antiohijskog (526.-546. g.) kao čovek velike vere i pobožnosti, vrlinskog i bogougodnog života. Kad se ovo desilo  još ne beše  patrijarh antiohijski.

[3])  Dogodio se 526. god.

[4])  6. Jevr. 13, 16

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here