Момчило Ђујић рођен је у селу Ковачић код Книна 1907 године. Име је и сам добио по војводи Момчилу српском средњевековном јунаку можда и тако указавши му на улогу и наслутивши титулу коју ће и сам да понесе. Након завршетка богословије у Сремским Карловцима издаје збирку песама „Емилијад“ и убрзо бива рукоположен за свештеника у насељу Стрмица недалеко од родног места. Одмах након атентата на краља Александра у Марсеју придружио се четничком удружењу Косте Пећанца. Након инвазије на Југославију, као командат Динарске дивизије предводио је одбрану мјесних Срба од хрватског усташког режима.
Ова фотографија је настала крајем 30-тих година, након што је војвода завршио Српску православну Богословију у Сремским Карловцима као један од најбољих ученика 1931. године и након што је рукоположен за свештеника 1933. године у својој првој парохији, у селу Стрмица, недалеко од Ковачића
На слици видимо и војводину децу, Синишу рођеног 1934. године, и близанце—сина Радомира и кћерку Радојку.
Каснија дешавања и ужаси Другог свјетског рата и геноцид над српским народом од овог свештеника направио је створио војводу у правом смислу те речи, човека који није штитио само своје парохијане већ читав српски многострадални народ у том поднебљу, био им је једина брана од усташке каме. Свештеник који је оставио епитрахиљ, а узео пушку да спречи одлазак свог народа у логоре и сигурну смрт.
Остаће упамћено за сва времена да тамо где је ратовао и организовао војску војвода Ђујић тамо је српски народ опстао и избегао хрватске покоље, јаме, логоре за децу, мучења и клања.
