Отац Лонгин је усвојио преко 400 деце: Једном сам сахранио младу жену. Четворо деце је остало да стоји изнад њеног гроба. Напуштени!

Поделите:

Владика Лонгин Черновицки, игуман Банченског манастира у Украјини, одгаја више од 400 одбачене деце и сирочића, а лично је усвојио 253 њих. Ово је његова прича

Једном сам сахранио младу жену,” присећа се отац Лонгин.

“Била је зима. Након сахране, четири детета су остала на гробљу. Сви су отишли, а ово четворо је стајало на минус 25 степени, смрзнути, док су на босим ногама имали само гумене чизме.

Најмања од њих је била сићушна, мала девојчица. Питам је: “Зашто не идеш кући?”, а она ми каже: “Нећемо без маме. Сада немамо куд.”

Сазнајем да их је отац напустио, а мајку су управо сахранили.

Ваша мајка је сада на небу. Њој је сада добро. Хоћете ли ви да живите са мном?” Kлимнули су главама. Довео сам их у наш манастир.”

—-

“Само неколико месеци касније, затичемо испред манастирских врата новорођену девојчицу коју су оставили у кутији од банана. Мајка је родила на новогодишњу ноћ, и оставиле је пред нашим прагом. Скоро потпуно смрзнуту.

Одвели смо је у болницу. Сви лекари су нам рекли да нема шансе да дете преживи. Али уз Божју помоћ, девојчица је ипак спашена. Доктори су јој дали име Срећка. А ми је зовемо Kата.”

—-

Отац Лонгин је упознао Стефана у интернату за децу са инвалидитетом. Дечак рођен без руку, весело је искочио пред оца Лонгина и рецитовао му своје стихове. Током целе посете оца Лонгина интернату, Стефан га је пратио у стопу. Kада се отац спремао да крене, Стефан је притрчао, прилепио своје мило лице уз руку оца Лонгина и заплакао:”Поведи ме са собом, молим те!” Отац се заплакао и повео Стефана са собом.

“У почетку смо помислили: па, узећемо 30 деце. Затим – 100. Затим смо одлучили: моћи ћемо да пазимо 200 деце, али… Па, они су тако беспомоћни, толико су пропатили за тих мало година што живе на земљи, а опет су тако чисти и неискварени. А када их је већ било 200, помислио сам – па то је све! Али шта је са осталима? Тада их је опет било 300… Сада кажем, вероватно ће их бити 400,” прича отац Лонгин о деци о којој брине у манастиру.

Манастир прихвата децу из целе земље, укључујући и особе са инвалидитетом. Нека деца пате од церебралне парализе, рака. Изграђена је и засебна зграда за 50оро деце заражене ХИВ вирусом.

Захваљујући напорима свештеника, у прихватилишту су се појавиле одличне медицинске сестре и најсавременија опрема.

Од деведесетих година, један човек је заједно са истомишљеницима почео да гради теретану, базен, играонице, кавезе са паунима, па чак и шталу за поније за децу.

Још увек не верујете у позитивне и добре људе?

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here