Otac Longin je usvojio preko 400 dece: Jednom sam sahranio mladu ženu. Četvoro dece je ostalo da stoji iznad njenog groba. Napušteni!

Podelite:

Vladika Longin Černovicki, iguman Bančenskog manastira u Ukrajini, odgaja više od 400 odbačene dece i siročića, a lično je usvojio 253 njih. Ovo je njegova priča

Jednom sam sahranio mladu ženu,” priseća se otac Longin.

“Bila je zima. Nakon sahrane, četiri deteta su ostala na groblju. Svi su otišli, a ovo četvoro je stajalo na minus 25 stepeni, smrznuti, dok su na bosim nogama imali samo gumene čizme.

Najmanja od njih je bila sićušna, mala devojčica. Pitam je: “Zašto ne ideš kući?”, a ona mi kaže: “Nećemo bez mame. Sada nemamo kud.”

Saznajem da ih je otac napustio, a majku su upravo sahranili.

Vaša majka je sada na nebu. Njoj je sada dobro. Hoćete li vi da živite sa mnom?” Klimnuli su glavama. Doveo sam ih u naš manastir.”

—-

“Samo nekoliko meseci kasnije, zatičemo ispred manastirskih vrata novorođenu devojčicu koju su ostavili u kutiji od banana. Majka je rodila na novogodišnju noć, i ostavile je pred našim pragom. Skoro potpuno smrznutu.

Odveli smo je u bolnicu. Svi lekari su nam rekli da nema šanse da dete preživi. Ali uz Božju pomoć, devojčica je ipak spašena. Doktori su joj dali ime Srećka. A mi je zovemo Kata.”

—-

Otac Longin je upoznao Stefana u internatu za decu sa invaliditetom. Dečak rođen bez ruku, veselo je iskočio pred oca Longina i recitovao mu svoje stihove. Tokom cele posete oca Longina internatu, Stefan ga je pratio u stopu. Kada se otac spremao da krene, Stefan je pritrčao, prilepio svoje milo lice uz ruku oca Longina i zaplakao:”Povedi me sa sobom, molim te!” Otac se zaplakao i poveo Stefana sa sobom.

“U početku smo pomislili: pa, uzećemo 30 dece. Zatim – 100. Zatim smo odlučili: moći ćemo da pazimo 200 dece, ali… Pa, oni su tako bespomoćni, toliko su propatili za tih malo godina što žive na zemlji, a opet su tako čisti i neiskvareni. A kada ih je već bilo 200, pomislio sam – pa to je sve! Ali šta je sa ostalima? Tada ih je opet bilo 300… Sada kažem, verovatno će ih biti 400,” priča otac Longin o deci o kojoj brine u manastiru.

Manastir prihvata decu iz cele zemlje, uključujući i osobe sa invaliditetom. Neka deca pate od cerebralne paralize, raka. Izgrađena je i zasebna zgrada za 50oro dece zaražene HIV virusom.

Zahvaljujući naporima sveštenika, u prihvatilištu su se pojavile odlične medicinske sestre i najsavremenija oprema.

Od devedesetih godina, jedan čovek je zajedno sa istomišljenicima počeo da gradi teretanu, bazen, igraonice, kaveze sa paunima, pa čak i štalu za ponije za decu.

Još uvek ne verujete u pozitivne i dobre ljude?

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here