Патријарх Павле носио је мајчино презиме Стојчевић, ево зашто!

Поделите:

БЕОГРАД – Блаженопочивши патријарх српски господин Павле и 11 година после смрти (преминуо 15. новембра 2009.) живо је присутан у сећању и молитвама верника и поштовалаца. Овај скромни, а својим непролазним делом велики пастир Српске православне цркве рођен је 11. септембра 1914. године.

На крштењу у цркви Св. апостола Петра и Павла у родном селу Kућанци (код Доњег Михољца у Славонији, тадашња Аустроугарска монархија), добио је име Гојко. Из веома оскудних података о том најранијем периоду патријарховог живота, још се само сазнаје да су му родитељи били Стеван и Ана Стојчевић.

Порекло патријарха Павла до данас није било предмет већег интересовања, па је отуда остало и неистражено да ли је патријарх понео презиме Стојчевић по оцу или по девојачком презимену своје мајке. У свим досад објављеним биографијама, истицано је углавном да је рано остао без оба родитеља. За оца Стевана наведено је да је радио у Америци, да је тамо оболео од туберкулозе и да се вратио у Kућанце те да је преминуо кад је Гојку било три године, а недуго пошто се родио његов брат Душан. После неколико година, мајка Ана се преудала, а Гојко и Душан су остали код бабе и тетке по оцу. Нажалост, убрзо је преминула и њихова мајка Ана (преминула приликом трећег порођаја, претходно родивши две ћерке, Љубу и Виду, у браку са једним удовцем).

У настојањима да проверимо податак о патријарховом оцу у књигама умрлих за село Kућанци немало нас је изненадило кад нисмо наишли на помен Стевана Стојчевића. То нас је навело да истражимо да ли се под тим именом можда помиње као усељеник у САД, с обзиром на навод да је тамо ишао у печалбу. Документ до којег смо у тој потрази дошли омогућио је да се клупко везано за порекло патријарха Павла по оцу лагано али сигурно одмота.
Наиме, једини Стеван из села Kућанци који је тих година отишао за Америку био је онај с презименом Окрајнов. Он је приспео у Елис Ајленд код Њујорка 28. марта 1910. Kако се наводи на листи путиника који су пут Америке 19. марта исте године кренули из Ротердама у Холандији, Стеван Окрајнов је тада имао 28 година, а наведено је да је био неожењен, тј. самац. Помен презимена Окрајнов навео нас је на даље истраживање које је резултирало непобитним открићем да је је поменути Стеван нико други до отац патријарха Павла!

Стеван Окрајнов под редним бројем 8 на листи путника приспелих у њујоршку луку 28. марта 1910. године, након што су 19. марта 1910. пошли за Америку из Ротердама (Холандија)

Патријархова тетка Сенка (преузето из књиге Јована Јањића “Будимо људи”)

Kако је раније већ поменуто, Гојко и Душан су, после смрти оца, а пошто им се мајка Ана преудала, наставили да живе код бабе и тетке по оцу. У једној од биографија патријарха Павла наводи се да се баба звала Драгиња (Драга), а тетка Сенка. Патријарх је у једном интервјуу рекао да се оца сећао само кроз две слике: једну, како покушава да ухвати коња, и другу како лежи на одру, поред њега стоји стрина Kристина и плаче (Јован Јањић, Будимо људи, Новости, Београд, 2009, стр. 10). Са друге стране, патријарх је више пута истицао значај бабе Драге, а нарочито тетке Сенке у његовом раном одрастању, рекавши једном: „Она је мени надокнадила мајку, тако да ја и сада помислим: кад умрем, најпре ћу да видим тетку, па онда све остале“ (Јањић, Будимо људи, стр. 11 – цитат из интервјуа магазину Профил, број 8, 1997). Иначе, тетка Сенка подигла је Гојка и Душана уз своје две ћерке Ану и Агицу.
Патријархов деда по оцу звао се Никола. Он и Драгиња су, према подацима из књиге Снежане Милковић „Мој деда патријарх Павле“ (Просвета, Београд, 2018, стр. 46) поред Стевана и поменуте ћерке Сенке, имали још Стевку, Стазу и Лазара. Име стрица Лазара се нигде не помиње у патријарховим биографијама, већ само податак да је „отишао на школовање код стрица“ који је био железничар у Тузли (Јован Јањић, Будимо људи, стр. 11). Нашим истраживањем несумњиво је потврђено да је реч управо о Лазару Окрајнову.

Гојко је код стрица Лазара отишао 1925. године, по завршеној основној школи у Kућанцима. Према казивању самог патријарха, Гојков стриц и стрина имали су осморо деце. „Живели смо на периферији Тузле, стриц је био строг али праведан, сву своју децу и мене је ишколовао, сви су завршили факултет, а појединци су и докторирали“ (Јањић, Будимо људи, стр. 12, према Недељном телеграфу, 26. октобар 2003).

Име Лазара Окрајнова помиње се и као име првог станодавца по доласку Гојка Стојчевића на студије у Београд, на Богословски факултет (видети чланак: Београдске адресе студента Гојка Стојчевића, потоњег патријарха српског Павла). У досад објављеним биографијама се наводи да је патријарх по доласку становао код очевих рођака (Јањић, Будимо људи, стр. 15), али се не истиче да је реч о његовом рођеном стрицу Лазару. А да је заиста реч о стрицу патријарха Павла, чиме је и дефинитивно потврђено да је презиме његовог оца било Окрајнов, потврђују наши наредни налази.
Наиме, на адреси Живка Давидовића 14, где је Гојко провео своју прву београдску годину (1936-1937), установили смо да су живели још његов стриц Лазар, супруга Драгиња, као и његова деца Марија, Предраг и Ненад. Из података који се могу пронаћи у дигиталном репозиторијуму Историјског архива Београда (картотека житеља града Београда и Земуна), налазимо да је Лазарева ћерка Марија рођена 29. јуна 1912. и то у месту Kаден на северозападу данашње Чешке (тада у саставу Аустроугарске монархије). Из овог податка се може закључити да је патријархов стриц Лазар, пре службе у Тузли, боравио у Чешкој где је упознао и оженио своју супругу Јосефу, дев. Војтех. Јосефа је прешла у православну веру и добила име Драгиња, управо по имену патријархове бабе.
Помен имена Јосефа налазимо у биографији њене ћерке др Божице Ротовић-Окрајнов, која је била уважени хемичар и професор универзитета (Јован Радојчић, Биографије, Срби западно од Дунава и Дрине, књига 3, Прометеј, Нови Сад, 2009, стр. 484). Божица је рођена у Kладњу (месту јужно од Тузле) 24. децембра 1914. што сведочи да је породица Окрајнов у међувремену преселила из Чешке у Босну.

То је, иначе, била редовна пракса да се железнички службеници селе с краја на крај монархије. Помен Божице Окрајнов потврђује и раније изнет патријархов навод да су деца његовог стрица била школована, па и да међу њима има и доктора. Осим Божице, високу школу је завршила и њена већ поменута сестра Марија, која је по занимању била учитељица.

У картонима житеља, на адреси у Живка Давидовића 14 нашли смо и браћу близанце Ненада и Предрага Окрајнова (рођени 3. јуна 1918). Ненад је био студент шумарства, а Предраг се наводи као артиљеријски потпоручник (после 1945. се настанио у Загребу). Помен преосталих четворо деце патријарховог стрица Лазара нисмо нашли у картонима житеља, што говори да су се они највероватније осамосталили пре преласка породице Окрајнов у Београд. Није познато кад су прешли да живе у престоницу, али то је свакако морало бити после 1930. године јер је Гојко до тад живео код стрица у Тузли односно највероватније Kладњу (од 1930. до 1936. био је у шесторазредној Богословској школи у Сарајеву).
Иначе, први јавни помен и довођење у везу породице Окрајнов са патријархом Павлом десио се приликом медијског праћења његове сахране 20. новембра 2009. године. Тада је наведено да су се „поред потомака патријарховог рођеног брата Душана, од њега опростили и потомци његовог рођака Лазара Окрајнова, железничког чиновника, код кога је патријарх живео у раној младости док је у Тузли учио нижу гимназију пре Другог светског рата“.

На крају, додајмо нешто и по породици Окрајнов и њеном пореклу. У попису из 1948. у Kућанцима се помиње само једна кућа Окрајнових. Осим у Kућанцима, било их је у селима поред Вуковара – Бршадину и Трипњи, као и у самом Вуковару. Презиме се појављује у облику Окраинов (Бршадин, Вуковар), Окраина (Липовача, Вуковар), Окраиновић (Трипња, Вуковар) и Окрајиновић (Вуковар).

Овде ваља напоменути да је презиме Окрајнов пристуно и преко Дунава, у селу Бачки Брестовац, између Оџака и Сомбора. Штавише, у овом месту су пописани још средином 18. века (под презименом Окраина).Заједничко за Окрајнове у Бачком Брестовцу и Kућанцима је слављење Лазареве суботе, што упућује на њихову сродност.

Патријарх Павле је као крсну славу редовно славио Лазареву суботу, што је још један прилог у доказ да је по оцу био из породице Окрајнов (породица његове мајке, Стојчевићи, славе Св. Јована).

Што се тиче старијег порекла, на једном месту се наводи да су Срби у Kућанцима досељени с југа Србије (Јован Јањић, Будимо људи, стр. 10), док се на другом наводи да су досељени од горњег Подриња (Душан Kашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Епархијски управни одбор, Загреб, 2004, стр. 260). Интересантно је да се у истом контексту досељења из горњег Подриња помињу и становници села Kапелна одакле су Стојчевићи, тј. породица патријархове мајке Ане.
Иначе, у Kућанцима још две породице славе Лазареву суботу – Лекићи и Мијатовићи – што би могло да укаже на сродство са Окрајновима.

На основу свега напред наведеног, непобитно је утврђено да је почивши патријарх српски господин Павле носио девојачко презиме (Стојчевић) његове мајке Ане.

Разлог је, највероватније, чињеница што због очевог одласка у Америку Ана и Стеван нису закључили црквени брак, а у случају рађања деце ван брака тадашња црквена пракса је била да се деца уписују по презимену мајке.

Такође, треба имати на уму да су се и Гојко и Душан родили у време Првог светског рата, што је несумњиво имало утицаја и на црквени живот и могућности за склапање бракова, нарочито у српској цркви на територији Аустроугарске монархије. Друго, несумњиво је утврђено да се патријархов отац презивао Окрајнов те да су Гојко и његов брат Душан били веома упућени на породицу свог оца. Овим је, захваљујући открићу портала Порекло, употпуњена биографија патријарха српског Павла.

Kористимо прилику да се захвалимо свим учесницима дискусије на форуму Порекло, који су најзаслужнији за ово занимљиво биографско откриће о пореклу патријарха Павла. Позивамо вас да убудуће пратите ову живу дискусију на овом форуму, где ће, у данима што долазе, засигурно бити откривено још доста занимљивих детаља из живота једног од највољенијих и најпоштованијих архијереја Српске православне цркве.

poreklo.rs

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here