ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ

Поделите:

 

Нико у овом свијету није срећан до онога ко је отворио широм капије

свог духовног Јерусалима, своје душе и примио Бога у себе“

Свети Николај Жички и Охридски

У организацији Путничке агенције „ХАЛО – Травел“ из Ниша, 54 ходочасника из више мјеста Србије кренула су на поклоничко путовање у Израел. Једна група кренула је у јутро 22. септембра са аеродрома из Софије а друга са аеродрома из Темишвара.

По сљетању на аеродром Бен Гурион у Тел Авиву дочекао нас је стручни водич Миодраг Раденковић и Милан Вељковић са протонамјесником Драганом Ђоремом, свештеником цркве из Горњег Милановца. Прво наше одредиште био је Тел Авив, град у Израелу на обали Средоземног мора. Ово је други град по величини у Израелу, иза Јерусалима и има нешто више од 400.000 становника и готово је повезан са градом Јафа.

Прво мјесто које смо одмах по доласку посјетили била је Црква Светог великомученика и побједоносца Ђорђа у чијој крипти су приликом обнављања храма у вријеме цара Константина биле прењете из Никомидије свечеве мошти и биле положене у гроб коме и данас бројни хришћани указују поштовање.

Иконостас у цркви Светог Георгија

Након што смо се поклонили у храму пречасним моштима Светог Георгија у Лиду, који се налази на периферији Тел Авива и цјеливали ланце којима је био везан, кренули смо у панорамски обилазак Тел Авива и стигли до старог града Јафе. То је мјесто како нам је објаснио водич, са кога је испловио Јона, мјесто гдје је била стара лука одакле је цар Соломон увозио либанску кедровину за изградњу храма. Овдје смо нарприје обишли храм руске мисије Светог апостола Петра у чијој порти се налази пећина са гробом Свете праведне Тавите.

У Јафи смо посјетили и цркву Светих архангела Михаила и Гаврила тј. кућу Симона Кожара, која се налази уз саму обалу Средоземног мора.

Поклоници у храму архангела Михаила и Гаврила у Јафи

Још је један манастир посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу и налази се унутар зидина Старог града у Јерусалиму, непосредно у близини цркве Светог Гроба. Овај манастир подигао је српски краљ Милутин почетком XIV вијека за потребе српских калуђера у Јерусалиму. Овим манастиром српски монаси управљали су око 300 година. У другој половини XV вијека једно вријеме био је опустио, да би од XVII вијека дошао под грчку власт.

Послије Тел Авива и Јафе у вечерњим сатима стигли смо и до Храма Васкрсења Христовог који је својим сводовима и куполама објединио Голготу – стијену на којој је Христос разапет, Плочу помазања, капелу унутар које је Свети Гроб Христов који се поштује као највећа светиња, капелу Ваздвижења Часног Крста и друге светиње.

Данас је Храм Васкрсења Христовог сједиште грчког православног патријарха јерусалимског, док је контрола над објектом подјењена између неколико хришћанских цркава, такође постоје и посебна правила, којих се сви придржавају вјековима. Поклонили смо се Христовом гробу и тако завршили први дан нашег поклоничког путовања.

Поклоници испред Храма Васкрсења Христовог

Други дан, недјеља 23. септембар

У раним јутарњим сатима присуствовали смо Светој литургији у храму Рођења Христовог у Витлејему, гдје смо се и причестили. Овдје смо имали прилику да се поклонимо звијезди и јаслама у којима је лежао Богомладенац, затим смо се поклонили икони Пресвете Богородице Витлејемске.

Поклоници у пећини у којој је Христос рођен присуствује Светој литургији

Црква Рођења Христовог једна је од најстаријих цркава у свијету а подигнута је изнад саме пећине која је по традицији означена као мјесто рођења Исуса Христа. Пећина у којој је рођен Исус Христос је проширена, подигнут је олтар, а изнад тога подигнута је осмострана зграда. Од свега тога данас су остали само подни мозаици у главној лађи. Мјесто гдје је Богородица родила Исуса означено је звијездом. Преко пута звијезде је олтар јасли, на коме су клекли мудраци са Истока да се поклоне Исусу Христу.

Источно од Витлејема налази се град Бет Сахур са значајним историјским и библијским мјестима. Ту је добро познато Поље пастира које се од давнине именује по пастирима који су овдје видјели звијезду Христовог рођења. Овдје је живио и Јесеј, отац Давидов, а касније и Давид, као пастир. Ова област била је у власништву родитеља Пресвете Богородице светих Јоакима и Ане. Овдје смо посјетили пећину у којој се Анђео Божји јавио пастирима и саопштио им радосну вијест. Она је током IV вијека украшена мозаицима и претворена у цркву, а касније се на томе мјесту подигао манастир. Овдје се налази и маслињак, а неке маслине посађене су још прије рођења Исуса Христа.

Одмах до овог мјеста налази се и црква Свете Богородице из новијег времена, која је метох манастира Светог Саве Освећеног.

Остаци базилике изнад пећине у Пољу пастира и маслина из времена Исуса Христа

Затим је услиједило дуже путовање кроз пустињу до манастира Светог Саве Освећеног. Док су нека од већим мјеста смјештена по врховима, уз пут су скромне колибе у којима живе Бедуини који представљају арапску номадску племенску групу и живе углавном од узгоја оваца, дева и коза.

Велика лавра Светог Саве Освећеног је од посебног значаја за српски народ. Овај манастир се налази на десној обали Кедронског потока. Свети Саво Освећени рођен је у Кападокији 439. године и представио се у 94. години живота. Када је око себе окупио братство од 150 монаха подиже цркву у оквиру манастира посвећену Благовјестима. Пред своју смрт монасима је говорио да ће послије много времена њихов манастир посјетити један монах, који ће бити из племићке породице и који ће по њему добити име Сава. Том монаху треба дати икону Богородице Млекопитатељице као и његов игумански штап и жезло. Ово предсказање се и десило када је послије скоро седам вјекова овај манастир на свом поклоничком путовању посјетио наш Свети Сава. Три пута је цјеливао мошти Светог Саве Освећеног и три пута игумански штап је падао пред ноге Сави. Тада је братство испунило заповјест свог духовног оца и предало ове светиње нашем Светом Сави. Поред ове двије светиње Сави је дата и икона Богородице Тројеручице коју је иконописао Свети Лука. Њу је у овај манастир донио Јован Дамаскин који је икони придодао и трећу руку исковану у сребру уз знак захвалности за исцјељење његове руке. У овај манастир улазак женама није дозвољен, а изнад манастирске лавре налази се пирг који је подигао српски краљ Милутин. Према ријечима нашег водича на овом простору у пустињи налазио се и један српски манастир, али нажалост археолози још нису показали интерес да открију мјесто на коме се налазио.

Новинар и књижевник Ђуро Куљанин испред манастира Светиог Саве Освећеног

Трећи дан, понедељак, 24. септембар

Тога дана наше одредиште био је град Јерусалим. То је Свети град за јевреје, хришћане и муслимане, годишње га посјети око четири милиона туриста. Јерусалим је главни град Израела, с тим што Палестинци сматрају источни дио Јерусалима за свој главни град, што представља једно од главних питања у рјешавању Блискоисточног конфликта. Стари град је подијељен на јеврејску, хришћанску, јерменску и муслиманску четврт.

Најприје смо посјетили Западни зид или Зид плача који представља једини остатак некадашњег Јерусалимског храма – Соломоновог храма у Јерусалиму. Овај храм 70. године срушили су Римљани када су освојили Јерусалим. Овдје се моле Јевреји због вјеровањеа да ће се испунити жеља човјека ако је напишу на папирић и ставе у зид.

Јевреји се моле испред Зида плача

Послије обиласка Зида плача посјетили смо Сион – Горњицу, мјесто тајне или посљедње вечере гдје је господ установио Свету тајну причешћа и мјесто гдје се одиграо догађај силаска Светог Духа на Апостоле. То се догодило у кући Светог Јована Богослова која се налазила на Сионској гори. Сада је испод Горњице синагога и гроб Давида. За нас је посебно важно да је Свети Сава приликом доласка у Свету земљу откупио кућу Јована Богослова да би је касније даровао као метох манастиру Светог Саве Освећеног.

Тајна вечера – Горњица (српска соба)

У близини је мјесто Вазнесења Господњег гдје је некада била велика базилика од које су остаци само остаци стубова на којима је касније подигнута џамија. Унутар се налази камен са отиском ноге са кога се вазнео Исус Христ, када се по други пут појавио пред апостолима. Недалеко је и грчки манастир Вазнесења Христовог у којем се налази икона Господа Пантократора која је спасила манастир о чему нам је причала српска монахиња Филотеја.

На Маслиновој гори налази се и манастир Патер ностерОче наш, гдје је Господ научио своје ученике како да се моле изговоривши по први пут молитву Господњу На зидовима овог црквеног комплекса исписана је ова молитва на више од 60 језика, између осталог и на српском. На путу према Маслиновој гори прошли смо поред мјеста гдје је Јуда издао Господа, као и мјеста гдје се Петар одрекао Исуса Христа.

Са источне стране Јерусалима лоцирана је Маслинова гора, на којој је Исус Христос често боравио. Са овог мјеста водич нам је објаснио топографију Старог града у Јерусалиму и набројао 14 капија које су отворене, код су неке зазидане. Одмах испод налази се старо Јеврејско гробље које је једно од најстаријих познатих гробља на свијету, с обзиром да су неки гробови стари више од 3.000 година. Када осјете да им се ближи смрт овдје долазе Јевреји из цијелог свијета да би се сахранили на овом гробљу, вјерујући да ће устати на Судњи дан и моћи да посматрају улазак месије у Јерусалим кроз капију која је данас зазидана, кроз златна врата или Капију милосрђа. Будући да је још остало мало гробних мјеста цијена једне гробнице креће се око милион долара.

Поглед са Маслинове горе преко јеврејског гробња према Јерусалиму

Затим смо се спустили до Гестиманског врта гдје се налази црква Пресвете Богородице подигнута на мјесту гдје је Исус Христ примио њену душу. У подземној цркви овдје је гроб Богородице који освјетљавају безбројна кандила, а иза на жртвенику налази се њена чудотворна икона као и икона Светог Јована Дамаскина. Негдје на средини степеница са десне стране налазе се кивоти са моштима њених родитења Светог Јоакима и Ане, а са друге стране кивот са моштима Праведног Јосифа за кога је била заручена. Када је послије три дана дошао апостол Тома да се опрости од Богородице ковчег је био празан. Као успомену на смрт Богородице и дан када се вазњела на небо празнује се Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина (28. августа)

Унутрашњост цркве Успења Пресвете Богородице – Богородичин гроб

Посјетили сми у близини и манастир Светог Стефана. Цркву је подигла византијска царица Евдокија супруга цара Теодосија II на мјесту гдје је убијен Свети Стефан. Од византијске цркве остали су само темељи старе базилике, док је ова црква подигнута 1930. године на њеним рушевинама. Он је постао први мученик цркве у 30-ој години живота. Био је први од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и зато је назван архиђаконом. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.

Затим смо прошли кроз „Лављу капију“ и кренули путем Исусовог страдања, од изрицања смртне пресуде до васкрснућа. Православни хришћани на том путу Христовог страдања поштују четрнаест мијеста застоја. Одмах на почетку Пута бола (Via Doloros) налази се кућа Јоакима и Ане и мјесто Рођења Пресвете Богородице. Свака станка обиљежава један библијски догађај, од осуђења у римској тврђави Antonia до врха Голготе.

Црква Светог Васкрсења је сједиште грчког православног патријарха јерусалимског и занивљиво је да се у њој сваке године на Велику суботу, уочи православног Васкрса јавља „Благодетни огањ“, односно пламен који се чудесно појављује на Христовом гробу, а који за вјернике представља јављање Духа светога и потврду Исусовог васкрсења. Ходочасници и туристи приносе сноп од 33 свијеће, које симболизују године Христовог живота. Вјерници на Плочи миропомазања спуштају свијеће, иконе и друге црквене предмете, и тако их освећују. На крају овог дана посјетили смо и Милутинову цркву посвећену Светим архангелима Михаилу и Гаврилу али су нажалост њена врата била затворена.

Четврти дан, уторак, 25. септембар

У раним јутарњим сатима учесници овог поконичког путовања кренули су да се поклоне још неким светињама и манастирима који су смјештени у пустињи. На томе путу прво одредиште био је женски манастир Теодосија Великог. Свети Теодосије представља значајну личност у хришћанској цркви. Био је велики чудотворац а установио је и принципе монаштва. Рођен је у области Кападокија а као младић посјетио је Симеона Столпника који му је прорекао велику духовну славу. Код њега је неко вријеме провео и Свети Сава Освећени прије него што је подигао свој манастир. У оквиру манастира у старој цркви су мјеста упокојења Светог Теодосија и његове мајке, затим Свете Софије, мајке Светог Саве Освећеног, те мајке Светих Козма и Дамјана.

Женски манастир Теодосија Великог

Даље кроз пустињу стижемо до Витиније, мјеста гдје је био дом Марте и Марије, сестара Лазара, Христовог пријатеља. У Витинији је Христос учинио велико чудо васкрснувши Лазара, који је четри дана лежао у гробу и изашао из њега на Христове ријечи.

Поклоници код Лазарева гроба који се налази испред православне цркве

Слиједеће одредиште био је манастир Георгија Хозевита, који се налази у клисури Вади Келт. Градња манастира почела је у IV вијеку када је неколико монаха пролазећи кроз пустињу наишло на пећину за коју су вјеровали да је у њој живио Свети Илија са гаврановима, па су у његову славу у њој започели градњу светог здања. Свети Георгије Хозевит који је био родом са Кипра долази у V вијеку и цио свој живот посвећује његовој изградњи правећи једно од првих сачуваних светилишта грчке православне цркве.

Арапски освајачи су разрушили манастир у XII вијеку и тако је остао пуст до краја XIX вијека, док се овдје није населио грчки монах Калиник. Главна манастирске црква посвећена је Светој Богородици, а живопис зидова и сводова урадио је руски монах Дионисије. У манастиру се чува и лобања оснивача манастира Јована Хозевита, као и нетрулежне мошти светитења из XX вијека Јована Румунског. Изнад манастира је пећина Светог Пророка Илије, а около манастира су многобројне испоснице. У овом манастиру су Праведни Јоаким и Ана измолили од Бога Пресвету Богородицу. Прави је подвиг доћи до овог манастира јер је пут изузетно стрм а онда се преко моста прелази кањон и опет стрмо пење до манастира.

Манастир Георгија Хозевита

Послије обиласка овог манастира услиједио је повратак у Јерусалим и посјета манастиру Часног крста, који је један од најпознатијих православних манастира у Светој земљи. По предању подигнут је на мјесту гдје је Исус Христос био разапет на Часни крст. Настанак овог манастира везује се за владавину цара Константина Великог и његову мајку царицу Јелену. Манастир се налази у непосредној близини Израелског парламента. По предању након што је Бог сагорио градове Содом и Гомор поштедио је једино праведнох Лота и његову породицу. Лото је понио са собом три сјемена од три дрвета: кедра, шимшира и кипариса. Они су расли једно поред другог да су се на крају срасли у једно дрво које је затим било посјечено за грађу обновљеног Соломоновог храма. Како се није дало обрадити бачено је у Кедронски поток гдје је било пуних 30 година и тад је одлучено да на томе уклетом дрвету разапну и тако још више осрамоте Исуса Христа. Дрво се тек тада дало обрадити, а црква је подигнута у V вијеку изнад мјеста гдје је дрво изникло. Српски Свети Сава 1229. године постао је други ктитор овог манастира који сада припада Јерусалимској православној цркви.

Поклоници испред манастира Часног крста

Затим смо на крају дана посјетили руски манастир на мјесту сусрета Јелисавете мајке Јована Крститеља и Богородице. Повише овог налази се још један руски манастир посвећен Сабору свих светих руске земље.

На путу до ових манастира које се налазе у Јерусалиму, водич нас је упознао да пролазимо кроз родно мјесто Јована Крститеља Ен Керем гдје се налази грчки манастир посвећен Светом Јовану Крститељу. Садашњи манастир изграђен је 1894, а обновљен 1975. године. У близини се родио и побожни Симон Богопримац, коме је Господ рекао да неће умријети док не види Христа Спаситеља. Он је то и дочекао и примио на руке малога Христа и зато се зове Богопримац. Том догађају посвећен је празник Сретење (15. фебруар по н.к.). Његове мошти сада се налазе у Задру.

Пети дан, сриједа 26. септембар

Овод дана наше прво одредиуште био је Назарет, у коме према процјени живи око 70.000 становника. У Новом завјету ово мјесто се спомиње као пребивалиште у коме је Исус Христ провео своје дјетињство. Назарет је удаљен 25 км од Галилејског језера и 9 км од планине Тавор. Највећи дио популације чине Арапи. Са Горњим Назаретом који је углавном насељен Јеврејима има око 120.000 становника. Овдје су на више мјеста вршена археолошка искапања а данас се ови остаци налазе унутар простора фрањевачког самостана гдје се према предању налазила Маријина кућа. У VI вијеку овдје је подигнута и Црква указања код извора воде познатог и као Маријино врело. Овдје се сада налази Базилика Благовјести која представља највећи хришћански објекат на Блиском истоку. По католичком вјеровању означава мјесто гдје је архангел Гаврило објавио рођење Богородици Исуса Христа, док су православци на мјесту јединог извора питке воде у древном Назарету саградили цркву Аргангела Гаврила. Када су Римљани кренули са пописом становништва свако се морао наћи у мјесту рођења, тако да се и света фамилија упутила у Витлејем гдје ће се Исус и родити, али ће касније доћи у Назарет и ту провести проповједајући пуних 26 година. Када је дошао у сукоб са Јеврејима упућује се у Капернаум, а затим у Јерусалим.

Испред Базилике Благовјесдти у Назарету

Затим смо кренули према гори Тавор гдје се Исус преобразио пред ученицима Петром, Јаковом и Јованом. Са овог мјеста пуца поглед на Табху и Капернаум, гдје је Христос боравио и чинио чуда. Сада се овдје налази црква Преображења а Преображење Господње данас је један од најважнијих црквених празника и по новом календару обиљежава се 19 августа. Ово је уједно и слава манастира Светог архангела Михаила на ријеци Крки у Далмацији. На Тавору била је и српска црква Светог Николе коју је подигао српски патријарх Јоаникије. Од овог манастира данас су остали само темељи.

Црква Преображења Господњег на Гори Тавор

Затим је услиједио обилазак православног манастира Светог Георгија у Кани Галилејској који је подигнут у близини куће Симона Кананита. На свадби у овом мјесту на којој је Христос био заједно са својим ученицима учинио је прво своје чудо. Када је домаћину понестало вина на молбу своје мајке Пресвете Богородице он је воду претворио у вино. На томе мјесту данас стоје једна поред друге римо-католичка и грчко-православна црква, а у близини се налази и Магдала, родно мјесто Марије Магдалене, Христове ученице.

Посебно духовно и физичко окрепљење поклоници су доживјели на Галилејском језеру. На обали Галилејског језера у мјесту Капернауму налази се црвено-бијела грчка црква посвећена Дванаесторици апостола. Ова црква саграђена је 1925. године и чува успомену на призив простих галилејских рибара у апостолство. Готово у цијелој Светој земљи нема толико мјеста везаних за Христов живот и дјела, колико на обалама Галилејског језера. Оно се налази 220 метара испод нивоа мора и у њега се на сјеверу улива а на југу из њега истиче ријека Јордан. Нажалост у посљедњих пола вијека озбиљно се смањио прилив воде што утиче и на ниво воде у Галилејском језеру. Апостол Петар живио је у близини Галилејског језера и звао се Шимун, док га Исус није прозвао Петар што на грчком значи Стијена, како би назначио његову водећу улогу у цркви. Петар је постао први од дванаест апостола као и његов брат Свети Андрија. На овом мјесту десило се још једно од Христових чуда а односи се на умножавање хљебова и риба. Овдје у оближњем ресторану био је приређен и ручак за све ходочаснике који традиционално обједују рибу Светог Петра.

Црква посвећена Дванаесторици апостола

Посљедње мјесто које смо посјетили тога данас била је Гора Блаженства, гдје се данас налази католичка црква, а гдје је Христос у својој Бесједи на Гори изрекао девет блаженстава која представљају љествицу којом се човјек још у овоземаљском животу уздиже до небеса. Бесједа на Гори се сматра средишњим начелом хришћанског учења и многи мислиоци је сматрају основним извором хришћанског пацифизма.Најпознатији дио Бесједе на Гори чине блаженства које се налазе на почетку а онда слиједи молитва Оченаш и савјети „о неопирању злу“ и „окретању другог образа“.

Поклоници на Гори Блаженства слушају поглавља из Јеванђеља по Матеју

Крстовдан, шести дан 27. септембар

Овога дана празнују се два догађаја који су у вези са часним Крстом Христовим. Прво је проналазак часног Крста на Голготи од стране Свете царице Јелене 326. године, и друго повратак часног Крста 628. године након побједе византијског цара Хераклија над Персијанцима.

На Крстовдан или Воздижење (Подизање) часног крста ходочасници из наше групе провели су на Светој литургији у православној цркви у Храму Вазнесења Христовог. Свету литургију предводио је патријарх Јерусалимски и све Палестине Теофило, уз саслужење српских епископа Јована (Славонског) и Иринеја (Источноамеричког) и са тројицом свештеника из наше групе.

На литургији били су присутни у народној ношњи свога краја и Чувари Христова гроба из Врлике (Далмација). Ово је традиција која је успостављена још од посјете Свете Јелене 326. године. Чувари од тада имају задатак да чувају капелу Гроба Христовог и остала света мјеста и да бране вјеру.

По завршетку Свете литургије услиједило је причешће а затим пријем у просторијама Јерусалимског патријарха. Послије бесједе патријарха говорили су и представници арапске, јерменске и руске цркве. На пријему били су најбројнији поклоници из Србије од којих су се неки касније фотографисали са патријархом. Након пријема Његова Светост је благословио поклонике и на растанку их даривао пригодним поклоном – иконом Свете Богородице. Овдје су преузете и грамате тако да су сви они који су посјетили Христов гроб и друга света мјеста постали хаџије.

Преостало слободно вријеме тога дана искориштено је да се ходочасници још једном поклоне пред Христовим гробом и обиђу Јерусалим град трговине и туризма. У његовим уским улицама осјећа се прави предузетнички дух пошто се сувенири и уникатни туристички и вјерски предмети могу купити готово на сваком мјесту.

Поклоници на пријему код јерусалимског патријарха ТеофилаIII

Седми дан, 28. септембар

Ово је био посљедњи дан поклоничког путовања у Свету земљу. Прво одредиште тога дана био је град Јерихон. Путујући према Јерихону прошли смо кроз Јудејску пустињу и неколико сиромашних Бедуинских насеља. Јерихон је један од најстаријих утврђених насеља на свијету и има око 25.000 становника. Налази се на палестинској територији на надморској висини од 258 метара испод нивоа мора и по томе је најнижи град на свијету.

Најприје смо се попели на Гору кушње мјесто на коме је Господ након што је крштен и послије четрдесетодневног поста искушаван од стране ђавола. Овдје је у XII вијеку подигнут манастир Четрдесетице и црква Благовјести, пећина у којој је Господ постио 40 дана. У манастиру се налази копија чувене иконе Богородице која је заштитница овог светог мјеста. До овог манастира поклоници у зрелијим годинама дошли су успињачом а они млађи пјешачењем уз стрму стазу.

Манастир Четрдесетица са црквом Благовјести

У Јерихону смо затим обишли и Цркву Светог Пророка Јелисеја и Закејев дуд – дивљу смокву на коју се – како стоји у Јеванђељу по Луки – попео Закеј старјешина цариника како би видио Исуса који је дошао у Јерихон. Када га је видио Исус му је рекао „да сиђе јер му ваља бити у дому његовом“, а Закејево покајање награди рјечима „Данас дође спасење дому овоме јер и ово је син Аврамов“. Послије овог сусрета Закеј је половину свога имања подјелио сиромашнима, а онима које је оштетио вратио је четвероструко више. Зграда Руске Духовне мисије се налази на истом мјесту гдје је некада живио Закеј. Послије ручка који је био послужен у оближњем ресторану неки су нашли освјежење у Јелисејевој фонтани.

Освјежење у Јелисејевој фонтани

Затим је услијдио одлазан на ријеку Јордан гдје је Јован Крститељ крстио Исуса Христа. Од тог времена ријека је промјенила своје корито и на мјесту гдје је било крштење данас је суво. Данас воде Јордана протичу 300 метара јужније. Поклоници су имали част да се обуку у бијеле хаљине и да се погружају у водама Јордана. Протонамјесник Драган Ђорем је све учеснике овог поклоничког путовања три пута погружио при томе молећи Господа да ова света вода спере све оно што је нечисто у нама, сваки грех душе и тијела. Трократно погружавање на овом Светом мјесту је дивни хришћански обичај уз пјевање Богојављенског тропара.

Погружење у ријеци Јордану

На путу до Мртвог мора посјетили смо и манастир Герасима Јорданског. О Герасиму Јорданском – водич нам је испричао једну занимљиву причу – када је ишао кроз пустињу срео је лава који је имао трн у нози и није могао да се креће. Када му је извадио трн лав је кренуо за њим и од њега добио задатак да чува магарца када је ишао по воду. Када су магарца отели Персианци он је морао да ради тај посао. Касније је успио да пронађе магарца и врати га Герасиму. Када се Герасим упокојио лав је од туге крепао. Испред овог манастира сада се налази скулптура лава.


Лав на улазу у манастир Герасима Јорданског

На крају овог поклоничког путовања стигли смо и да се окупамо у љековитом Мртвом мору чије обале дијеле Израел и Јордан и има притоку ријеку Јордан. Дугачко је 67 и широко до 18 километара. Мртво море је и највећа депресија на свијету, а водена површина је на – 422 метра надморске висине и даље опада. Највећа дубина Мртвог мора износи 330 метара. Овдје могу да се купају и непливачи јер не постоји могућност да потону. То је заиста једно искуство које ће свима онима киоји га посјете остати у сјећању до краја живота као и погрушење у ријеци Јордан.

На повратку у Јерусалим у нашем хотелу било је приређено Хаџијско вече. Још једном смо евоцирали успомене и утиске са овог поклоничког путовања и примили хаџијске грамате.

Додјела грамата учесницима поклоничког путовања

У суботу, 29. септембра 2018 године, послије осмодневног поклоничког путовања услиједио је повратак авионом из Тел Авива за Софију и Темишвар, односно повратак у Србију.

У Београду, 6. октобра 2018. Хаџи Милојко Будимир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here