POTROŠAČI RAVNODUŠNOSTI

Podelite:

Čovek je postao svaštažder. Ničega se neće uplašiti, ni od čega se neće trgnuti. Napraviće grimasu, ali će pojesti sve što mu se ponudi, tim pre ako se to snima kamerom.

Reći će mu: „Evo, ovde poljubite, evo, ovo pridržite, a ovde kleknite na kolena. To je zbog sreće,“ – i uradiće. Svakakve kerefeke će obući. Fotografisaće se s bilo kakvom glupošću u pozadini. Zapaliće svaki mirišljavi štapić ispred svakog kipa.

I sve je to zbog unutrašnje praznine i smanjenja prostora u vremenu koje se naziva globalizmom.Tako se unutar prostora koji se skupio kreće unutrašnje prazan čovek, ugledan predstavnik zapadne civilizacije. On ima višak para i masu slobodnog vremena. Ima lak pristup svakoj informaciji koja ga zanima ali umesto celovitog i mukom stečenog pogleda na svet ima samo žalosnu smesu novinskih klišea kao što su: „tržišna ekonomija“, „sloboda ličnosti“, „pretnja terorizma“ i „zaštita prirodne sredine“…

Ovaj praunuk nekadašnje hrišćanske civilizacije u rečniku ima iste reči kao i pre trista-četristo godina: vera, nada i ljubav. Međutim, to je već „vera u napredak“, „nada u naučna dostignuća“ i „ljubav prema sebi“. Borba za istinu je za njega prerasla u borbu za tržište prodaje. A kao delić celog sveta ne oseća se u litiji i u hramu, već na stadionu i pored glasačke kutije na još jednim izborima.

Ovaj mili čovek voli životinje, ali samo zato što ne voli ljude, a treba nekoga voleti. Smirenje je s porugom nazvao poniženjem, a gordost – vrlinom. Napokon, izgubivši svaki ukus za istinu odlučio je da istine uopšte nema, a to znači da je svako u pravu na svoj način.

Ovu odvratnu misao je proglasio za svoje dostignuće i nazvao je tolerantnošću.

A šta će ovom predstavniku belog, gordog, civilizovanog sveta reći ostali svet – egzotičan, mnogolik i „necivilizovan“? Na mnogim jezicima – istu stvar: „Dođi kod nas. Leči se našim narodnim sredstvima. Igraj noću na našim plažama. Fotografiši se s ruševinama naših drevnih hramova. I plati nam za to.“

Oni govore tiho povijene glave i četkajući sjajne cipele belog turiste:

– Uskoro ćemo i sami doći kod tebe. Mnogi naši su već došli, ali to je tek desant. Živećemo u tvojim gradovima, školovaćemo se na tvojim univerzitetima. Ti imaš novca, mnogo novca. Nama su potrebni on i tvoje tehnologije. Ulenjio si se i navikao na komfor, a mi još uvek znamo da radimo. Znamo da se osmehujemo i da istovremeno preziremo onoga kome se osmehujemo. Umemo da uzimamo milostinju, ali i da mrzimo one koji nam je daju. Sto puta ćemo se sagnuti do zemlje, ali jednom ćemo se mi ispraviti, a ti ćeš se sagnuti. Samo što se ti više nećeš ispraviti.

Mrzimo te čak i kad se školujemo na tvojim univerzitetima. Vezujemo kravate po tvojoj modi i mrzimo te. Zajedno s jezikom svoje majke učimo jezike tuđih majki, ali samo zato da bismo te sa vremenom prokleli na svim jezicma. Predugo si pirovao i naslađivao se, potčinjavao i vladao. Ovo vreme je na izmaku. Više nemaš dušu i u tvom koordinatnom sistemu nema druge polazne tačke osim tvog egozima. Zato nemaš na šta da se osloniš. Kad umreš, čak i čim samo padneš, umoran od razvrata, pijanstva ili sopstvene trošnosti, broj ljudi koji će hteti tobom da obrišu noge biće tako velik da ćeš se zauvek pomešati s prahom…

Međutim, praunuci nekadašnje hrišćanske civilizacije kao i da ne čuju ove pretnje.

Oni ne žele da se sete istine i da njom ispune duševnu prazninu. Civilizacija u kojoj živimo i pred čijim dostignućima kao pred kipom Navuhodonosora puzimo u prašini jeste civilizacija ravnodušnosti prema istini, civilizacija naslednika jevanđeljskog Pilata, ravnodušnog i plašljivog saučesnika u bogoubistvu. Imajmo na umu da pre ili kasnije svakoj neistini dolazi kraj. Na Dan Osvete nebo će se saviti kao svitak. Velika sramota očekuje lažljivu slavu ovog veka.

Tada nećeš pozavideti ne samo velikim i malim savremnim pilatima, već ni onim sitnim dušama koje su danas spremne da vezuju pertle civilizovanom evropskom gospodinu. Samo za ovu sitnu servilnost biće kažnjeni jednako kao i oni čije su pertle žurili da vezuju.

A na Dan Osvete, verujte, naš Bog nimalo neće ličiti na nas. U svakom slučaju, kod Njega nema tolerancije.

Protojerej Andrej Tkačov

Sa ruskog Marina Todić

 

Pravoslavlje.ru

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here