1929. именован је за амбасадора Југославије у Паризу. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у Охрид, а потом Битољ, где је служио у служби владике Николаја. Тамо се замонашио 1938. године и узео име Јаков. Једно време је боравио у манастирима Љубостињи и Жичи.
1946. године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у Пожаревцу, због чега су га комунисти мучили и шест пута пребијали. Од последица пребијања је умро у селу Раброву, у дому једног богомољца. По његовој жељи, сахрањен је у манастиру Туман.
У децембру 2014. године, са благословом владике браничевског Игњатија, отворен је његов гроб и његове мошти су се показале целима и нетрулежнима.
Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља – преподобни Јаков Нови Тумански. За датум прослављења одређен је 21/8 август, када се прославља и Свети Зосим Тумански Чудотворац.
