Prepodobni Jovan Lestvičnik

Podelite:

Pisac znamenite Lestvice. Došao odnekud na Sinajsku goru kao šesnaestogodišnji dečko i tu ostao, najpre kao poslušnik, potom kao otšelnik i najzad kao sinajski iguman do svoje osamdesete godine, kada je i skončao oko 563. godine. Njegov životopisac, monah Danil, kaže za njega: „Uznese se telom na Goru Sinajsku a duhom na Goru Nebesnu“.

Kod svoga duhovnog oca, Martirija, provede u poslušnosti devetnaest godina. Anastasije Sinajski, videvši jednom mladog Jovana, proreče o njemu da će biti iguman sinajski. Po smrti svoga duhovnika Jovan se povuče u jednu pešteru gde u teškim podvizima prožive dvadeset godina.

Njegov učenik Mojsej zaspa jednog dana u hladu jednog velikog kamena. Jovan na molitvi u svojoj ćeliji vide da je njegov učenik u opasnosti, i poče se za nj Bogu moliti. Kada docnije dođe Mojsej, pade na kolena i zablagodari svome duhovnom ocu što ga spase od sigurne smrti. I ispriča kako u snu ču gde ga Jovan viče, pa skoči, i u tom času onaj kamen pade. Da nije skočio, kamen bi ga ubio. Na navaljivanje bratije Jovan se primi za igumana, i upravljaše spasenjem duša ljudskih sa revnošću i ljubavlju.

Ču jednom prekor od nekih, kao da je on mnogoglagoljiv. Ne rasrdivši se nimalo, Jovan zaćuta i celu godinu ne progovori ni reči, dok ga braća ne umoliše da progovori i nastavi učiti ih svojom bogodanom mudrošću. Jednom dođe šesto poklonika u manastir Sinajski. Pri trpezi svi videše jednog okretnog mladića u jevrejskom odelu, koji služaše i drugim slugama zapovedaše i raspoređivaše. Najedanput toga mladića nesta. I kad se svi obzirahu i raspitivahu, reče Jovan: ne tražite ga, to prorok Mojsej posluži na svome mestu. Za vreme svoga molčanja u pešteri Jovan napisa mnoge korisne knjige, od kojih je najslavnija, i dan-danas mnogo čitana Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše k Bogu kao uz neku lestvicu.

Pred smrt odredi Jovan za igumana brata svog po telu, Georgija. No ovaj tugovaše mnogo zbog rastanka sa Jovanom. Tada mu Jovan reče, da ako se on udostoji blizine Božje u onom svetu, moliće, da i on, Georgije, te iste godine bude uzet na nebo. Tako se i zbi. Posle deset meseci i Georgije usnu, i useli se među građane nebeske kao i veliki mu brat Jovan.

Tropar (glas 8):
Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si velikim trudom svoje talante. Bio si svećnjak svetu, sijajući svojim čudesima, Jovane oče naš: Moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Spomen na monaha
Monah koji u ovaj dan radosno umre, jer nikoga u životu ne osudi. O njemu prepodobni Anastasije Sinajski kazuje ovo: Jedan monah provođaše sve vreme u svakovrsnom nehatu. I pošto tako provede život, on se približi kraju. I kad se razbole na smrt, i bi na izdisaju, on se nimalo ne uplaši od smrti, nego se rastajaše od tela sa svakom blagodarnošću, veseo i osmehujući se.

A prisutna bratija i oci sa igumanom rekoše mu: Mi smo videli, brate, da si u nehatu proveo svoj život, i ne znamo, otkuda ti u ovaj strašni čas takva bezbrižnost i slatko osmehivanje? Nego, okrepljen silom Isusa Hrista Boga našeg, podigni se i reci nam, kako bismo svi saznali, i proslavili veličinu Božju. – Brat se podiže malo sa odra i odgovori im: Zaista sam, česni oci, proveo svoj život u svakovrsnom nehatu.

I eto, sad biše iznesena pred mene zapisana sva moja zla dela, i pročitana; i angeli Božji me upitaše: Sećaš li se ovih dela svojih? Ja im odgovorih: Da, sećam se tačno. Ali, otkako se odrekoh sveta i postrigoh, ja nikoga ne osudih, niti prema kome imađah zlobu. Stoga molim, da se sa mnom postupi po reči Hristovoj jer On reče: Ne osuđujte, da ne budete osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se (Mt. 7, 1; 6, 14-15). Kada ovo rekoh, sveti Angeli odmah iscepaše onu hartiju sa gresima mojim. I zato s radošću i bezbrižnošću odlazim k Bogu. – Rekavši to, brat mirno predade dušu svoju Gospodu.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here