РУСКЕ АНГЕЛИНЕ НОСЕ ИМЕ ПО СРПСКОЈ СВЕТИТЕЉКИ

Поделите:

Мајке светитеља, супруге владара, веште дипломате, ктиторке и заштитнице манастира, правдољубиве, испуњене љубављу, кротке, укотвљене у вери. Српске светитељке племенитог и обичног рода, поштоване пре свега у Српској православној цркви, прославља и цео православни свет. Недавно је, тако, на руском језику изашла књига јеромонаха Игњатија Шестакова, сабрата чувеног московског Сретењског манастира „Свете српске жене“. Како објашњава у разговору за „Политику“, у књигу су ушли животописи српских светих жена: свете Анастасије-Ане, Јелене Анжујске, Јелене Дечанске, царице Милице, мати Ангелине, Јелене-Јелисавете Штиљановић, мученице Босиљке Пасјанске.

– Садржај књиге је књижевно-хагиографског карактера и треба да упозна руског читаоца са животом ових подвижница и са историјским контекстом у којем су живеле. Ово издање се може назвати и научно-популарним и просветитељским. Наш циљ је био да у приступачном и садржајном облику кажемо нешто о њиховом животу и значају. Књига садржи и кратак речник географских и историјских појмова који служи као увод за неприпремљеног читаоца из којег он сазнаје нешто о српским манастирима, градовима и храмовима повезаним са животом светица. У књизи су коришћене иконе које је доставила ауторка Јелена Хинић-каже јеромонах Игњатије Шестаков, који је одличан познавалац историје српске цркве.

У предговору ове књиге, митрополит загребачко-љубљански Порфирије подвукао је да су се неке светитељке, обраћале руском народу за помоћ и као пример навео мати Ангелину која је затражила, и добила заштиту руског великог кнеза Василија Трећег за манастире на Светој Гори.

-Заиста, о контактима мати Ангелине и великог московског кнеза Василија III сачувала су се писана сведочанства. Тешко је рећи да ли таквих сведочанстава има и о другим светим женама. У сваком случају, ја на њих нисам наишао. Ипак, не треба потцењивати улогу племенитих српских жена у тадашњим руско-српским односима. Довољно је сетити се имена кнегиње Ане Јакшић која је била удата за глинског кнеза и која је постала бака и практично главни васпитач руског цара Ивана IV Грозног. Ова жена је дала огроман допринос руској култури. Очигледно је да је она имала удела у томе што је позната Архангелска црква у Московском Кремљу украшена фрескама светог Симеона Немање, светитеља Саве и кнеза Лазара, као и што је Косовска битка ушла у „Руски летописни свод“, светску историју која је написана по налогу Ивана IV-напомиње отац Игњатије.

Jеромонах Игњатије Шестаков. Фото:Динара ГрачеваJеромонах Игњатије Шестаков. Фото:Динара ГрачеваВезе два словенска, православна народа градиле су и учвршћивале, дакле, и жене, оне су толико дубоке да су остале и дан-данас присутне, не само у духовном, културном, већ и у свакодневном животу – приликом одабира имена детета.

– Занимљива је чињеница која није свима позната. Ради се о томе да су све наше савременице, руске Ангелине, а то је прилично често име, крштене управо у част Ангелине Српске. Оне је сматрају небеском покровитељком. Тако се успоставља нарочита веза са српском културом. Ова књига је практично и настала као одговор свим руским хришћанкама које носе имена српских светица. И што се боље буду упознале са животом својих светитељки, безусловно ће бити јаче везе између два народа, Цркава и култура. Познато је колико Срби воле руске свеце и природно је да нас поштовање светаца обједињује. То само још једном доказује да смо ми један хришћански народ и једна Црква-напомиње јеромонах Игњатије Шестаков.

Он истиче да савремена цивилизација отворено понижава женску природу, чистоту, скромност, племенитост, материнство и верност, како додаје, особине чије су оличење у свом животу биле свете српске жене, али време великих хришћанки, каже, није прошло.

-Има их и данас. Оне се не гурају како би доспеле на насловне стране часописа, али се често на њима држи наша Црква и земља. Жена је пре свега мајка и чуварка породице, а ако не буде нормалне породице, неће бити ни Цркве, ни народа. Видимо још много примера унутрашње племенитости и праве хришћанске љубави међу женама. Духовно ће увек бити изнад материјалног, зато што материјално не може да спаси човека и друштво од смрти и погибељи. Надам се да ће се и данас и убудуће рађати мајке Ангелине и царице Милице и да ће чувати и умножавати нашу веру-закључује отац Игњатије.

***

Уредник српске верзије највећег православног сајта

Јеромонах Игњатије Шестаков један је од најпознатијих православних мисионара, вишегодишњи сарадник „Православне енциклопедије“, аутор бројних тесктова о историји српске цркве и уредник српског издања једног од највећих православних сајтова Православие.ру.

-Како с једне, тако и с друге стране највеће интересовање изазивају текстови који у нам уливају наду у бољитак, који нас подстичу да се угледамо и радујемо добрим стварима које се дешавају код наше браће Срба или Руса. То уопште не значи да све треба писати у ружичастим бојама, али треба скретати пажњу управо на добре ствари које могу да оснаже људе, да им улију наду и снагу, да их подстакну на неки стваралачки рад и на жељу да поправе свој живот и да га приближе идеалу Творца. Надам се да излазак наше књиге представља исто тако радосну и у добром смислу речи позитивну вест за Србе. То још једном говори о томе да треба више да комуницирамо, зато што на тај начин ми, и Срби и Руси, међусобно постајемо богатији-истиче отац Игњатије.

Јелена Чалија

Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here