Shiarhimantdrit Ilija (Nozdrin): O Sablaznima

Podelite:

Nastavljamo ciklus beseda sa ocem shiarhimandritom Ilijom (Nozdrinim), optinskim starcem i duhovnikom Svjatejšeg Patrijarha Moskovskog i sve Rusije.Beseda iz ciklusa „O životu, ovečnosti, o duši“ posvećena je sablaznima na koje čovek nailazi na svom životnom putu.

Svaki čovek na svom životnom nailazi na sablazni. Šta da čini da ih izbegne, kako bi mogao da nastavi bezopasno da plovi ovim burnim morem života?

– Mislim da o tome ne treba mnogo govoriti. Svaki čovek oseća na sebi kako dobro tako i loše, svetlost i tamu, zdravlje i bolest. Gospod nam je udahnuo razum, dao nam je mnogo. Naravno, da čovek nije pao, on bi nastavio, na savršen način, da živi večno, i naravno da ne bi bilo smrti. Smrt je plod greha. Bolest je takođe plod greha. Kao i sve naše neprijatnosti, lične, socijalne.
Ali, ako govorimo konkretno o ovoj temi ima razlike u sablaznima. Postoje tri vrste. Svet, naša ljudska, pala priroda i đavo. To su tri osnovne sablazni koje postoje. A pored njih i bezbrojno mnoštvo drugih. U naš pali svet dospeva sve dobro i loše, preko doživljaja, reči, osećanja.

Kako greh prodire u ljudsko srce?

– Naravno da je sve tesno povezano. Svet, naša priroda i đavo se objedinjuju u jednu celinu preko naših pogleda na svet, naše saglasnosti, nesavrštenstva, doživljaja, shvatanja, želja i postupaka. Đavo uspeva u svojim namerama svugde gde mu se ukaže prilika. Ipak, treba reći, da njegovo dejstvo zavisi od toga koliko smo spremni da reflektujemo naše sablazni imajući dve supstance u sebi, telo i dušu, tj. duhovnu prirodu. Koliko smo spremni da reflektujemo sablazni, da se povinujemo, u toj meri čuvamo sebe od datih sablazni. Ovde je sve u sprezi sa našim osećanjima, mestom gde živimo, našim životom. Da li smo samci ili živimo velikoj porodici, da li smo na poslu, u velikim kompanijama, ili na fakultetu, sve utiče. Jasno je da svugde čovek treba da bdi nad svojim životom. Sve zavisi od onoga što nam je dato, od našeg vaspitanja, duhovnog života, koliko smo bliski ka Bogu, koliko nam je blizak Anđeo Čuvar, koliko nas čuva i šapuće nam, i koliko smo mi spremni da čujemo. Takođe, od naše duhovne snage zavisi i da li ćemo moći da se suprotstavimo sablaznima, sačuvamo svoje duhovno stanje. Ukoliko je čovek verujući, naravno da u takvim slučajevima pribegava veri, molitvi, duhovnom životu u uopštenom smislu, pokajanju, Pričešću. Ako živi čistim crkvenim životom, on jača svoju prirodu i naravno, manje je sablazni, manje iskušenja. Osećanja su sabrana i spremna da pobede svaki oblik iskušenja.

Prema Vašem mišljenju, kako je najlakše izbeći da greh dospe u dušu? Koji je put ispravan?

– Ovde ne možemo reći strogo kako postupiti, da bi neko postao savršen i oslobodio se toga. Isto kao kada bismo se nalazili na ulici gde ima mnogo insekata, a da čovek ne oseti na sebi ujed komarca ili dodir muve. Ne zavisi od čoveka. Nemoguće je da sablazan ne uđe u čoveka. Ali, koliko je čovek jak i koliko jako živi duhovnim životom, i možemo reći, koliko je Anđeo Čuvar prisutan, on će ga čuvati. Da se vratimo na početak razgovora, u zavisnosti od toga gde se čovek nalazi i kako živi, da li je nepažljivo izgovorio neku reč, povredio njome. Ma koliko da je jak, nemoguće je, ne postoji takva osoba koja ne bi grešila. Naravno, čovek treba da se brani pre svega molitvom. Molitva njegova treba da bude jutarnja, večernja, crkvena. Sve zavisi koliko je njegova duša oduhovljena. Zato možemo opisno porediti, kao kada se sprema nešto i sasud, kotao je vreo, u njega ne mogu dospeti nikakve muve. Tek kada se ohladi, u otvoreni kotao upada nečistoća svake vrste.

Oče, da li biste nešto poručili našim pravoslavnim čitaocima? Kako da idu putem svog spasenja?

– Treba i dužni smo, jer nemamo drugog autoriteta sem Božanskog otkrivenja, da postupamo po Novom Zavetu. Tamo je rečeno sve što je potrebno za spasenje. Naravno, kako živimo u ovoj sadašnjosti, u 21. veku, onaj ko želi da se ozbiljno zapita o svom životu, koji je njegov smisao i cilj, ne može ništa drugo sem da prizna pre svega, kako je i napisano, da je Gospod Spasitelj naše duše i naše večnosti. Ukoliko vodimo računa o našem ličnom životu, istoriji i istorijskim događajima, a pre svega crkvenom životu, o prošlosti, najpre o događajima prošlog 20.veka, o peridu bezbožnog života, o vremenu kada su želeli da naprave raj na zemlji bez Boga, a samo su se pogruzili u bezdan nesreće, treba svako da prizna sebi da ono što nam je potrebno i korisno je ono što nam govori sam Gospod. Nauka naša nam govori da postoji Bog, postoji Istina, ona koja nam je otkrivena Božanskim otkrivenjem, Jevanđeljem. Savremenom čoveku je neophodno da ide putem spasenja, i sve mu je dato za to. Kako je naš život pod Bogom, Gospod nam je dao sve neophodne uslove za život i kada čovek živi duhovnim životom, kada je dovoljno moralno i duhovno vaspitan, nikada neće imati previše teška iskušenja, kako u materijalnom tako i u duhovnom smislu. Kada smo zdravi, Gospod će uvek pomoći.

TV kanal „Sojuz“, Pravoslavie.ru

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here