Shiarhimantdrit Ilija (Nozdrin): O savesti

Podelite:

TV kanal „Sojuz“ održao je kratak ciklus beseda „O životu. O večnosti. O duši“ sa starcem shiarhimandritom Ilijom (Nozdrinim). Predlažemo Vam jednu od njih pod nazivom „O savesti“.

Baćuška, često kažu za nekog „savestan“ ili „nesavestan“ čovek. Za karakternu osobinu kažu „savesno ispunjava svoj posao“. Zašto ljudi pridaju toliko značaja prisustvu ili odsustvu savesti?

Gospod nam je dao Zakon, Sveto Pismo, životno otkrovenje. Ali, pre svega toga Gospod je udahnuo u čoveka Svoj glas, Božanstveni glas koji se naziva savest. Savest je poput funkcije naše duše i ona, naravno, mnogo govori čoveku. Kada čovek postupa po moralnom zakonu, po zakonu koji je od Boga, onda savest to odobrava. Suprotno, kada čovek narušava zakon Božiji, postupa protiv zakona, prirodno, savest ga razobličava. Međutim, čovek poseduje i volju. Po svojoj volji čovek nekad prenebregava taj glas savesti i postupa suprotno.

Oče, recite, da li se savest može prevaspitati, ili je to urođeno svojstvo?

Savest nam je data od Boga. Ona postoji isto kao razum, koji je takođe čoveku urođen. Isto tako, čoveku je dat intelekt, volja. Postoje još neke funkcije, poput religioznih osećanja u čoveku. Ona su harmonična sa našom dušom, savešću i razumom. Čovek traži smisao svog života. I naravno, čoveku je dato, od rođenja, preko vaspitanja koje treba roditelji da mu usade. Dalje ga vaspitava škola i svakodnevni život koji je u stalnoj sprezi. Na taj način čovek upija sve ono što ga okružuje, vaspitava se. Naravno, savest je ovde rukovodilac, poput policajca koji ukazuje šta je dobro, a šta loše.

Oče Ilija, dešava se da pored pored takvog glasa Božijeg u sebi, čovek ipak postupa suprotno. Kako dolazi do tog izbora između dobra i zla?

Opet, mnogo zavisi od vaspitanja čoveka. Možda i od predaka, gena, od sredine u kojoj je odrastao. Postupci njegovi u mnogome zavise od toga. Da li je neko odrastao u blagočestivoj porodici, da li je dobro pripremljen za život. Jasno je da se tada trudi da čuje glas savesti.

A kada savest ćuti u čoveku? Nikako se ne odaziva?

Ovde je čovek ugušio savest. To je već strast. On je zavistan od strasti. Radi se o plodovima moralnog ponašanja i ako čovek sistematično živi amoralno, to postaje navika, strast. Takva osoba ne čuje glas savesti. U tom slučaju ponašanje čovekovo je potpuno izopačeno. Ono mu, naravno, mnogo šteti. Postupci njegovi bivaju rđavi, dovode do narušavanja zakona. Tada ga popravlja samo kazna, spoljašnja.

Sa druge strane, često možemo čuti „živeti mirne savesti“. Ili, neko može reći „moja savest je čista“. Zašto je toliko važno?

Naravno, kada osoba čini dobre postupke, savest odobrava njegovo delovanje. Međutim, u odnosu na njegov način vaspitanja čovek se ponaša ili pozitivno, ili negativno.

Po Vama, kakva treba da bude savest?

Obavezno treba imati na umu duhovni život. Svakodnevni život je, bezuslovno, u skladu sa Promislom Božijim. Ako čovek živi molitvom, on živi Promislom Božijim. Na njega deluje blagodat Božija, sadejstvo Anđela Čuvara. Svaka krštena osoba ima svog Anđela Čuvara koji njime rukovodi. Ali, sama svetost Anđela ne daje dovoljno da bi se čovek priblizio Bogu ,ne uliva mu dovoljno u dušu dobra dela, postupke i ponašanje. Dešava se, čovek ne čuje Anđela. Anđeo može govoriti, ali ukoliko je čovekovo duševno stanje takvo, on ga neće čuti. Mnogo je češće da na čoveka utiču tamne sile. U slučajevima kada čovek ne čuje glas Anđela, nastupa zla sila. Okružuju ga besovi. Što je čovek čistiji, bliže Bogu, zle sile su slabije. Ali, kada čovek gubi vezu sa Bogom, gubi molitvu, tada ga đavo navodi na svakakve zle namere i postupke.

Baćuška, voleli bismo da čujemo Vašu pouku svim čitaocima, svima koji se trude da žive savesno.

Neka bi Gospod dao da svako zaista živi onako kako Gospod od njega želi. Gospod nam uvek želi dobro. Čovek je stvoren za dobrotu, blagost tvorca i blaženstvo tvari. Trudićemo se da živimo onako kako Gospod od nas traži, jer Gospod voli čoveka. Dao nam je mogućnost da živimo milosrdno, blagočestivo, u slavu Božiju. Ukoliko sami to želimo, i trudimo se, ulažemo napore, naravno, dobijamo milost od Boga i izbegavamo strašne posledice. Zdravlje nam je poput dragocenog dara Božijeg. Neka bi Gospod dao da svi ojačaju u dobru.

Pravoslavie.ru

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here