Silazak Svetog Duha na Apostole

Podelite:

Pedesetnica, Duhovi, Trojica, Silazak Svetog Duha na Apostole, praznik koji predstavlja rođendan hrišćanske Crkve; a praznuje se 50. dan posle hrišćanske Pashe (Vaskrsa), pa se zove i Pedesetnica (grč. Πεντηκοστή). Ovaj hrišćanski praznik odgovara jevrejskom prazniku Pedesetnice, koji se svetkovao kao Praznik sedmica (nedelja) ili Praznik žetvi (2 Moj 34,32), isto u 50. dan posle Pashe. U hrišćanskoj Crkvi na Pedesetnicu svetkuje se spomen na Silazak Svetog Duha na Apostole.

U pedeseti dan po Vaskrsenju i deseti dan po Vaznesenju, izlila se obilata blagodat Svetog Duha na učenike Hristove, i napunila ih snagom da Hristov zakon na zemlji utvrde: “I kad se navrši pedeset dana bijahu svi apostoli jednodušno na okupu. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vjetra, i napuni sav dom gdje oni sjeđahu; I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju.” (Dap 2,1-4) Tako se ispuni ono što je Isus Hristos svojim učenicima pred odlazak na Nebo obećao. Sila Svetoga duha odmah je počela da dejstvuje jer je Sv. Petar nakon toga vatrenom rečju pridobio tri hiljade ljudi za Hristovu nauku.

PEDESETNICA (grč. Πεντηκοστή), u Judaizmu pedeseti dan posle Pashe, ili Praznik sedmica (2 Moj 34,22), ili Praznik žetve (2 Moj 23,16), ili Dan prvih plodova (4 Moj 28, 26). Prema rabinskom tumačenju u poznom judejstvu, na Pedesetnicu se slavio i spomen na primanje Sinajskog zakonodavstva, za šta nema biblijskog osnova. Od 16. nisana (mart-april) obračunavano je sedam nedelja, i sledeći ili 50. dan bio je dan Pedesetnice, koji je padao 6. sivana – negde krajem maja (2 Moj 23,16; 34,22; 3 Moj 23,15-22, 4 Moj 28). U vreme ovog jevrejskog praznika u Jerusalimskom hramu, pored molitava i žrtvoprinošenja, čitani su određeni odeljci iz Mojsijevog zakona i iz drugih sveštenih knjiga (kasnije i iz Talmuda). Kao i na Pashu i na Praznik sjenica, i na Pedesetnicu svi odrasli Jevreji muškarci bili su obavezni da pohode Hram u Jerusalimu.

Pedesetnica je bila jevrejski dan molitve i narodu se naročito nalagalo da se tada raduje pred Gospodom, sa svojim ukućanima, svojim slugama, levitom u svome mestu, a tuđin (došljak), sirota ili udovica “na mestu koje izabere Gospod Bog tvoj da onde nastani ime svoje.” (5 Moj 16,9-12). Naročita crta praznovanja bio je prinos dva kvasna hleba ispečena od novog pšeničnog brašna (prvina žetve). S njima su prinošena dva jagnjeta kao žrtva izmirenja, i sve to je uzdizano pred Gospoda i davano sveštenicima; budući da su hlebovi bili kvasni, nisu mogli da budu prineseni na oltaru (žrtveniku). Druge žrtve su bile kao žrtva paljenica: tele, dva ovna i sedam jaganjaca “sa darovima svojim i naljevima svojim (žrtva od pića)” i jarac kao žrtva za Greh (3 Moj 23,17-19).

Sve do prinošenja pentekostnih hlebova, plodovi žetve se nisu smeli jesti, niti su se mogle prinositi druge prvine. Cela svečanost je dostizala vrhunac u posvećivanju žetve Bogu kao darodavcu, i kome su i zemlja i narod bili sveti, a što je započinjalo prinosom pšeničnog snopa na Pashu. Interval između ova dva praznika smatran je verskom sezonom. Samo praznovanje Pedesetnice u Bibliji se pominje samo na jednom mestu (2 Dn 8,13). Pedesetnica je jedini od tri velika praznika koji se ne pominje kao spomen na događaje iz jevrejske istorije; ali takav značaj pronađen je u činjenici da je zakon dat na Sinaju 50. dana posle izbavljenja iz Egipta (up. 2 Moj 12 i 19). Prilikom izlaska narod je prinet Bogu kao žive prvine (prvi plodovi); na Sinaju je dovršeno njihovo posvećivanje Njemu kao naroda.

Praobrazni smisao Pedesetnice je očigledan u događajima dana Pedesetnice zabeleženim u Delima apostolskim (Dap 2). Upravo kao što je javljanje Boga na Sinaju bio rođendan jevrejskog naroda, tako je i novozavetna Pedesetnica (ili Duhovi) bila rođendan hrišćanske Crkve.

To je jedan od najveličanstvenijih hrišćanskih praznika iz apostolskog vremena (Dap 2,1-22). Bogosluženja na Pedesetnicu odlikuju se večernjom službom, koja se obavlja u nastavku Liturgije, kao spomen na to što su se Apostoli odmah razišli po svetu da propovedaju; na njoj se čitaju molitve Sv. Vasilija Velikog; u njima se Crkva moli za darivanje Duha blagodati, za isceljenje telesnih i duševnih tegoba, i da nas on sve udostoji nebeskog Carstva. Na ovaj praznik, bogoslovski nazvan i Trojice, jer se pojavilo i fizički Tpeće Lice Svete Trojice – Sveti Duh, Pravoslavna Crkva ukrašava hramove, u koje se unosi zelena trava, a u vreme stare Crkve zelenilo se unosilo i u kuće (Sv. Grigorije Bogoslov, Propoved 44).

Ovaj običaj je prešao u hrišćansku Crkvu iz Judejske crkve, gde su se u slavu primanja Sinajskog zakonodavstva, koje je dato pod vedrim nebom, ukrašavale sinagoga i kuće grančicama; ova simbolika je izraz blagodarnosti Bogu. Bogosluženje novozavetne Crkve izvanredno odražava vezu ova dva istoimena praznika u Starom i Novom Izrailju, s tim što je u središtu hrišćanskog liturgijskog pesničkog opusa događaj u Jerusalimu, a starozavetni praznik odlična pozadina – praslika.

Kao što je javljanje Boga na Sinaju bio rođendan jevrejskog naroda, tako je i Silazak Svetog Duha na Apostole rođendan hrišćanske Crkve – istog dana, posle propovedi Sv. Petra, obraćeno je tri hiljade verujućih (DAp 2,4). Za događaj Pedesetnice usko je vezan doživljaj glosolalije, govor nepoznatim jezicima, ili razumevanje stranih jezika.

U Crkvenoj ikonografiji, Silazak Svetog Duha predstavljen je vernom slikom kako Apostoli sede sa strane, sa upražnjenim mestom na čelu (to mesto je za Gospoda Hrista, koji se deset dana ranije vazneo na nebo).

Isus Hristos je jednom prilikom ο jevrejskom prazniku Pedesetnice gledao kako se izliva vino i voda, koju su Jevreji zahvatali sa Siloamskog bunara, i uzviknuo: “Ko je žedan neka dođe κ meni da pije!”, čime je hteo da kaže: Siloamske vode nestaće; žrtvenik će propasti pa i hrama nestaće, ali čovečija duša će uvek biti žedna vode spasenja, a tu vodu mogu vam samo Ja dati, jer sam Ja neiscrpni i večni izvor života! Ovaj praznik ustanovili su još Apostoli, i on uvek pada u nedelju. Pošto je Bog Sin obećao da će poslati Svetog Duha, a Bog Otac dozvolio, sva Tri lica Božija učestvuju u tom događaju.

Tog dana crkve se kite zelenim grančicama i posipaju travom. Događaj ovog dana predstavlja se na ikoni: skup Apostola, a među njima i Sveta Djeva Marija Bogorodica, i nad glavama svakog po jedan plamičak kao vatreni jezik. No, može se predstaviti i u obliku tri putnika, kad se Bog kod Mamvrijskog hrasta, javio praocu Avramu (1 Moj 18,1-2).

Ovaj praznik se povezuje i ca starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ο ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.

Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana išle su mnogim selima krstonoše.

SPC

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here