СПЦ слави данас празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на силазак Духа Светога на апостоле

Поделите:

СПЦ слави данас празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на силазак Духа Светога на апостоле. Пошто се овај велики догађај одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог, и празник се увек слави педесетог дана после празника Васкрса, па стога увек пада у недељу.

Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана и узвишена, представља разраду свакодневне литургијске песме у част Свете Тројице: „Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла“. У службама овога дана много пута се пева и молитва Духу Светоме: „Царју Небесниј“.

На велики празник Света Тројица народ традиционално посећује истоимене манастире и тражи опрост грехова или лек за болести.

Добро је, тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому. Овај празник назива се и Духови, пошто представља силазак Светог духа на апостоле.

Пре Духова, на гробљу се одржавају такозване отворене задушнице. Верује се да се у том периоду „отварају“ гробови и да се може разговарати са мртвима. Обичај је и да се на самој хумци послужује храна (панаија) за душу умрло.

У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

Овај празник славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве.

Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест.
У црквама се плету венчићиНа празник Силаска Светог Духа на апостоле, под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем.

Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем. То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа.

На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама јер верују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.

Литија до поља и винограда

Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви…

Министарство унутрашњих послова Србије прогласило је Духове за дан МУП-а и дан полиције, који се обележава у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија 15. јуна, на Духове (Тројице), одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда.

У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда.

Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.

Будући да је у питању црвено слово, и то сва три дана, на овај празник не би требало радити теже послове, а жене да прање, пеглање и остале ручне послове оставе за неки други дан.

Novosti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here