Судите о људима „на прву“?! После ове приче владике Андреја више нећете!

Поделите:

Да судити о људима не треба онако “на прву” сведочи једна анегдота која се догодила владики Андреју. Непријатни случај са пасуљем и кобасицом за наук му је био да је гајење предрасуда велика мана!
– Био сам у Цириху и требало је да путујем за Берн. Воз је, нажалост, већ отишао и следећи је ишао тек за сат времена. Искористио сам ту прилику да у једном ресторану једем мој омиљени мени – кобасице са пасуљем.

На благајни сам платио, однео мој тањир на место и заборавио кашику. Устанем, узмем кашику, и кад сам се вратио, видим на мом месту седи неки човек, који се служи мојим тањиром! И ја гледам, мислим се шта је ово, да није скривена камера? Гледам око себе и кажем, пази сада, они вероватно хоће
да виде реакцију… Седнем поред њега и гледам га како једе моју кобасицу и мој пасуљ и питам га

“Је л’ укусно?”.

Уторак је баксузан, недеља је за одмор: Сазнајте шта дан рођења према српским обичајима каже о вама
Kаже, врло је укусно. То ме радује, кажем.”

Владика је тад решио да мало глуми, па је почео човеку да говори како кобасица делује баш укусно, а није ни скупа…

Реши владика Андреј човека да пита да ли може да добије мало кобасице, чисто да проба.

Човек га погледа, исече део кобасице, набоде на чачкалицу и да му. И даље убеђен да је у питању некаква скривена камера, владика узме своју кашику па пита човека може ли и мало пасуља да узме. Може, може, наравно.

И тако владика и човек поделе и пасуљ и кобасицу.

“На крају је све појео, устао, отишао до благајне и вратио се за сто са две кафе. Попили смо кафу заједно, он није ништа причао, устао, поклонио се и отишао својим путем. У једном тренутку видим да нема мог кофера поред мене.

Онда видим да нема ни моје ташне! Видим, превара! Устанем, одем до благајне, тражим помоћ, човек ми је украо кофер и ташну!

А, не, каже службеница, ено га ваш кофер тамо”, прича владика Андреј.

И у том тренутку се окрене и види – све време је седео за погрешним столом. Његове торбе и његов тањир, са недирнутом кобасицом и недирнутим пасуљем, све време стоје на суседном столу. Потрчао је за човеком, али он је већ отишао својим путем.

Та прича је, каже владика Андреј, подсетник за све да не треба судити о људима тек тако.

Извор: Опанак.нет

Поделите:

1 коментар

  1. Можда је владика Андреј требало ову ”незгоду” да исприча
    на неком скупу бескућника који се хране на ”СИРОТИЊСКОМ КАЗАНУ”!
    Рецимо, када дође у Београд, па оде до манстира Сланце, где се сваке
    недеље могу срести двеста триста корисника на бесплатном ручку.
    Некада, вероватно, буде и пасуљ са кобасицом, омиљено јело већине
    бескућника…

    Драган Славнић

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here