Sveštenik RODION Petrogradski: Fenomen NLO prema učenju Pravoslavne Crkve

Podelite:

Uvod

Sve očiglednije i aktivnije u naš nereligiozni i bezduhovni svet prodiru demonske sile, težeći da zaplaše i samim tim potčine svom uticaju savremenog čoveka. Ovaj mračni posao se obavlja po unapred pripremljenom i razrađenom scenariju.

Planski se činilo sve da se čovek liši vere i nade u Hrista. Obogotvoravao se sam čovek, obogotvoravali su se progres i nauka. Vera je ismevana i nazivana je izmišljotinom neobrazovanih ljudi i mračnjaka.

Istovremeno se krajem 19. veka pojavljuje naučno-fantastična literatura koja izmišlja postojanje drugih, razvijenijih civilizacija, fantazira o tome kakve su one i pokušava da njima zaokupi umove ljudi i, treba reći, ne bez rezultata (neophodno je istaći da je fantazerom u prvom smislu ove reči nazvan đavo koji je umislio o sebi ono što on zapravo nije. To znači da je fantazija lažna i često štetna izmišljotina nečega što ne postoji. O tome svedoči i sveti Nikodim Svetogorac u svojoj knjizi Nevidljiva borba).

Većina savremenih ljudi iskreno veruje u postojanje vanzemaljskih civilizacija, „starije braće po razumu”, teži kontaktu s njima i očekuje pomoć od njih. „Oni su mudri, gotovo svemogući, obavezno će doći i pomoći će nam” – mašta čovek 20. veka. Zato s naročitim interesovanjem i pažnjom dočekuje sve informacije o NLO (neidentifikovanim letećim objektima) i vanzemaljcima.

A šta misli o tome hrišćanska Crkva, kako se odražavaju ti problemi u njenim sveštenim knjigama? Obratimo se Svetom Pismu, Bibliji, toj bogonadahnutoj knjizi koja sadrži celokupnu istoriju stvaranja sveta i čovečanstva od strane Boga i koja sadrži proročanstva o njihovom kraju.

U knjizi Postanja (1,1) čitamo: U početku stvori Bog nebo i zemlju, zatim se opisuje poreklo svega postojećeg po danima stvaranja i šestoga dana, kao krunu cele tvorevine Bog stvara čoveka po piku svome, po piku Božijem stvori ga… Posle toga proces stvaranja kao takvog bio je završen i više ništa nije bilo stvoreno. Jer, kaže se dalje, i svrši Bog do sedmoga dana dela svoja koja učini i počinu sedmi dan od svih dela svojih koja učini (Post. 2,2-3).

Dakle, u Bibliji je jasno rečeno da je u početku stvoreno „nebo”, pod kojim Sveti Oci (kao što su sveti Vasilije Veliki, Teodorit, Jovan Damaskin i drugi) shvataju stvaranje nevidljivog anđeoskog sveta, bestelesnih duhova, pa tek onda zemlje, materijalnog sveta – svetlosti i svoda (to jest neba prema našem shvatanju). Ni o kakvim drugim civilizacijama nema ni reči. Postoji samo čovek kao mikrokosmos (jer u njemu je sadržan kako materijalni svet – telo, tako i duhovni svet – duh, duša) i nevidljivi anđeoski svet koji se sastoji od anđela svetlosti, duša umrlih i palih duhova – demona.

Kao što vidimo u Bibliji nema ni pomena o postojanju drugih vanzemaljskih civilizacija. Ali možda je podatak o njima sadržan u drugim pisanim izvorima prošlosti? Pokušajmo da, koliko nam je moguće, istražimo te izvore.

 

Istorija porekla NLO

 

Za NLO se znalo još u dalekoj prošlosti. Tako je, na primer, na sanskrtu (drevnom indijskom jeziku koji je bio u upotrebi oko drugog hiljaduleća pre nove ere) reč bhaš koja znači demon, istovremeno imala značenje svetleći1, to jest, demoni su se očigledno i često javljali u vidu svetlećih objekata (u savremenom žargonu to bi bili NLO).

U drevnom sanskrtskom rukopisu Sanaratana Sutradhara čitamo sledeći opis NLO: „Uzlećući, kola su se odmah pretvarala u biser na nebu”. Uz pomoć takvih kola, „žitelji mogu da se podižu u vazduh, a nebeski žitelji da se spuštaju na zemlju”.

U drevnom indijskom epu Mahabharata može se pročitati čak o nekim tehničkim pojedinostima NLO: „Leteće mašine imale su sferni oblik i kretale su se po vazduhu…”.

U drevnim kineskim letopisima govori se o imperatoru Huan-diju koji je vladao u 26. veku pre Hrista, u basenu reke Hoang-ho. Prema predanju Huan-di i njegovi pomoćnici dospeli su s Neba, „imperator je imao kola koja su kao zmaj mogla da lete po nebu, da postaju teška i laka, da stoje u mestu i kreću se”.

U opisu ratnih pohoda Aleksandra Makedonskog postoje svedočanstva o postojanju NLO koji su pratili vojsku. Tako je za vreme prelaska njegove vojske preko Tigra i Eufrata bio načinjen zapis o posmatranju letećeg objekta, jednog od onih kojima je Aristotel dao naziv „leteći diskovi”.

U vreme procvata hrišćanstva svedočanstva o pojavama NLO nestaju. Tek pojedinačnu aluziju na njihovo postojanje možemo naći u Vologodsko-Permskom letopisu iz 16. veka: „Te godine bi znamenje veliko: na nebu tri sunca na Istoku, a četiri na nebu na Zapadu, a posred neba kao mesec veliki, poput duge stajahu znamenja od jutra do podneva”. Neki autori tumače to mesto kao pojavu NLO u 16. veku.

Dalja saopštenja o NLO ovog puta u većem broju pojavila su se sredinom 19. veka, a u godinama Drugog svetskog rata, pojavljuje se čitava masa dokumentarnih svedočanstava o pravoj najezdi NLO na zemlju. Navešćemo samo neka od njih.

 

Savremena svedočanstva o fenomenu NLO

 

U kratkom memorandumu predsedniku Teodoru Ruzveltu od 26. februara 1942. godine načelnik štaba general D. Maršal je saopštio o vazdušnoj uzbuni iznad Los Anđelesa, za koje vreme su baterije protivvazdušne odbrane ispalile ukupno 1430 projektila po 15 nepoznatih ciljeva koji su leteli iznad grada.

Za vreme poznate tenkovske bitke na Kurskom luku i sovjetske i nemačke trupe su zabeležile pojavu N LO. Pri tome su i jedni i drugi pretpostavljali da je to tajno oružje protivnika.

Već u februaru 1953. godine predstavnik PVO SAD je izjavio: „Imamo ogromnu masu saopštenja o letećim tanjirima. Mi to shvatamo vrlo ozbiljno, jer smo izgubili mnogo ljudi i aviona koji su pokušavali da napadnu NLO”.

I zaista, prema analizi postojećih podataka, bliski susret ljudi s NLO u nizu slučajeva je davao tragičan rezultat. Evo samo nekoliko primera.

16. juna 1948. godine probni pilot Apraksin podigao je u vazduh svoju letelicu. Nakon pola časa na visini od 1500 metara on je primetio „objekt u obliku krastavca” koji se spuštao iz poprečnog pravca. Iz njega su izlazili natrag snopovi svetlosnih zrakova. Sa zemlje su saopštili da se objekat takođe vidi na ekranu radara. Apraksin je usmerio avion u susret objektu. Kada se rastojanje među njima smanjilo na 10 km, zraci iz objekta su se „otvorili kao lepeza” i „izrešetali” avion, na trenutak zaslepevši pilota. Elektronske komande za upravljanje avionom bile su onesposobljene. Planirajući, Apraksin je ipak uspeo da sleti i da podrobno obavesti pretpostavljene o događaju.

7. januara 1948. godine u vazduhoplovnoj bazi nedaleko od Fort-Noksa (SAD) komandant vazdušne patrole kapetan Mentel je, prilikom bliskog susreta sa NLO koje je on preduzeo da bi ga „bolje osmotrio”, bio je oboren od strane ovoga i njegovo telo bilo je pronađeno među krhotinama aviona.

2. jula 1956. godine dva aviona „Starfajer” iz 27 eskadrile naoružane raketama, bila su poslata da presretnu NLO u okolini Atike (SAD). „Leteći tanjir” je odgovorio na približavanje impulsom zračnog oružja po najbližem presretaču. Avion se zapalio, pilot i radarista iskočili su s padobranima.

4. jul 1969. godine, Kolumbija, Anolajma. Ansesio Bermudes dao je signal džepnom baterijom srebrnastom objektu koji je preletao nisko iznad njegove farme. Aparat je na signal odgovorio bljeskom. 6. jula Bermudes je u teškom stanju odvezen u bolnicu u Bogoti i umro od izloženosti snažnom gama-zračenju.

Kako svedoče istraživači u oblasti NLO, ljudi koji su se našli ispod nisko preletajućih NL O mogu zadobiti opekotine, bilo je slučajeva privremenog oslepljivanja i pogibije usled dodira s trupom „letećeg tanjira”. Kod onih koji su se našli na mestu spuštanja NLO, došlo je do promene arterijskog pritiska, sastava krvi i do oštro izraženih senzornih promena. Prema priznanju očevidaca, u trenutku bliskog posmatranja ovog fenomena oni su doživljavali „osećaj straha i unutrašnje nelagodnosti.“

 

Slučajevi kontakta zemljana sa „vanzemaljcima”

 

A sada pređimo na neposredno razmatranje kontakata bića iz NLO s ljudima. Zbog nedostatka prostora razmotrićemo samo nekoliko najkarakterističnijih slučajeva.

Evo priče jednog očevica NLO od 6. jula 1968. godine o kontaktu koji se dogodio u polju nedaleko od sela Huštosirt Čegmenskog rejona Kuzbaške SSR9.

„Oko tri časa noću najednom sam ugledao meteorit koji vertikalno pada. Neobično svetao meteorit. Zatim se bljesak smanjio i objekat se lagano spustio iza padine brda nedaleko od mene. Oko 100-150 metara od mene pojavio se čovek. Kao da je goreo, ili sijao… Ja sam počeo da bežim ali sam odmah osetio kako mi je ruke i noge nešto sputalo tako da uopšte nisam mogao da ih pomaknem. Probio me je hladan znoj, ali je strah uskoro prošao i u telu se pojavio osećaj lakoće. Pozvali su me. Iza brežuljka na poljani stajao je ogromni aparat u obliku diska. Dočekalo me je stvorenje koje spolja liči na čoveka. Iz glave i njegovih šaka zračio je sjaj. Oni su ‘čitali1 sve moje misli. Kao odgovor sam čuo glas na najčistijem ruskom jeziku. Uzeli su moju levu ruku i prineli uređaju. U sledećem trenutku na njemu je ostao komadić moje kože. A na ruci crveni trougao… ‘Odakle ste?’ – upitao sam. Njihov odgovor sam zapamtio u vidu odlomaka. Navodno su oni iz velike zvezdane naseljene ‘zemlje’ koja se približava našoj galaksiji. Oni kontrolišu našu planetu. Mnogo toga ih uznemirava i… privlači”.

Dakle, navedimo osnovne karakteristike susreta:

1)    – osećanje straha i užasa kod kontaktera;

2)    – nasilje od strane „vanzemaljaca” Nad njegovom voljom i telom;

3)    – besmisleno uzimanje uzorka kože (ne zna se zašto i u koju svrhu);

4)    – apsurdni odgovor na pitanje, odgovor koji je bio loše upamćen,
odakle su i zašto su doleteli.

Sada pređimo na opis drugog slučaja koji se dogodio u SAD, u Etlandu, 3. decembra 1967. godine u 3,5 časa noću10.

Mesni policajac je ugledao na putu objekt sa svetlucavim plamičcima koji se podigao u vazduh kada mu se približio. On je obavestio načelnika o „letećem tanjiru” i krenuo kući s jakom glavoboljom; u ušima mu je zujalo, a ispod desnog uha mu je nastala ogrebotina. Kasnije se ispostavilo da je noću postojao prekid od 10 minuta, kojeg se on uopšte nije sećao; pod hipnozom je ispričao da je krenuo za NLO koji je sleteo. Vanzemaljci su ga obasjali jakom svetlošću, a zatim su ga uzeli u trup svog „broda”. „Humanoidi”, obučeni u kombinezone s amblemima krilatog zmaja, rekli su policajcu da su doleteli iz susedne galaksije, da imaju baze na teritoriji SAD, da oni slučajno kontaktiraju s ljudima i „hoće da zaintrigiraju ljude”. Pustili su policajca, naredivši mu „da ne brblja o onome što se dogodilo te noći”.

Kao što vidimo, prilikom ovog kontakta na delu su sve osnovne karakteristike gore navedenog prvog susreta i povrh toga, 5) dejstvo hipnozom, to jest nasilje nad čovekovom psihom. Zanimljiv je detalj odeće „došljaka”, amblem sa likom krilatog zmaja, poznatog simbola iz drevnih vremena – simbola satane, „čovekoubice” i bogoprotivnika (Otk.12,9; 20,20).

Sada saslušajmo priču dvadesettrogodišnjeg farmera iz Brazila o njegovom bliskom kontaktu s „vanzemaljcima”, koji mu se dogodio 15. oktobra 1957. godine.

„Noću sam sam orao njivu… Ugledao sam svetli predmet u obliku jajeta koji je jurio na mene velikom brzinom. Zaustavio se na visini od 50 m iznad moje glave. Traktor i njiva bili su osvetljeni tako jako kao da je sunčano podne. Strašno sam se uplašio. Iskočio sam iz traktora i počeo da bežim. Ali bilo je kasno… Neko me je zgrabio za ruku. To je bilo malo čudno zeleno biće koje mi je dopiralo do ramena… Odmah su me zgrabila tri ista takva neshvatljiva stvorenja. Odvojila su me od zemlje, čvrsto me držeći za ruke i noge. Pokušavao sam da se otmem, ali uzalud. Uvukli su me u mašinu (NLO). Svi petoro su počeli da me svlače. Skinuli su me do gola i utrljali u telo neku tečnost. Uz pomoć aparata uzeli su mi krv s jedne i s druge strane brade… Zatim su otišli i ostao sam sam. Pogledao sam prostoriju i ugledao kako se prema meni lagano približavala žena. Ona je bila apsolutno gola onako kao i ja. Bila je vrlo lepa ali potpuno drugačije lepote u poređenju sa onim ženama koje sam ja sretao… Ta žena mi je ćutke prišla i pogledala me. Odjednom me je zagrlila i počela da se trlja svojim licem o moje. Budući da sam bio sam s tom ženom, bio sam strašno uzbuđen. Ona je ispuštala nekakve groktave zvuke koji su me potpuno izbacivali iz takta. Bio sam užasno zao… Zatim je došao jedan iz komande broda s mojom odećom i ja sam se ponovo obukao. Priveli su me do metalnih stepenica i stavili mi na znanje da mogu da idem…”

Kao što vidimo, i za ovaj kontakt su očigledne pomenute prve tri tačke karakteristika susreta s NLO, pri čemu se još dodaje šesta tačka

– izrugivanje ljudskom dostojanstvu Brazilca: svlačenje, utrljavanje tečnosti koja izaziva uzbuđenje, i najzad nasilni, realni ili pre bi se reklo sugerisani zamišljeni intimni kontakt s „vanzemaljkom”. Nekako je to sve besmisleno, apsurdno, ne liči na susret s dobrim višim razumom.

I najzad, rasmotrimo poslednji slučaj kontakta – svedočanstvo osamnaestogodišnjeg Anatolija M., radnika sovhoza, slikara amatera.

21. jula 1975. godine Anatolij je krenuo na šumski proplanak da „pravi skice”. Oko 8 časova uveče iznenada je osetio uznemirenost, osvrnuo se i ugledao aparat u obliku diska iz kojeg su izašle tri ljudske figure u srebrnastim skafandrima. One su pozvale Anatolija da uđe u „tanjir” i odvezle su ga na svoju planetu. Prema rečima M., let je trajao oko 40 minuta, zatim se crna masa kosmosa razdvojila i ispred njega se ukazala planeta uvijena u sjajan dim. Stanovništvo je tamo bilo mešovito. Anatolij je sretao i ljude visoke 3 metra i patuljke, i… suseda koji je umro pre 3 godine, nekoliko godina pre ovog događaja…

Anatolija su ispitivali psiholozi i psihijatri. Dva puta je s njim razgovarao hipnolog, obavljao je seanse hipnoze. Rezultati ispitivanja nas primoravaju da s poverenjem prihvatimo reči ovog mladića.

Za ovaj kontakt je naročito zanimljivo viđenje umrlog suseda, koje se ne može objasniti nikakvim materijalističkim koncepcijama. Kako inostrani, tako i naši istraživači podvlače da su bliski kontakti s NLO često povezani s paranormalnim i okultnim fenomenima. Žak Vale u svojoj knjizi Nevidljivi koledž piše da neposredno pred susret s NLO ljudi pokatkad vide strašne snove ili im dolaze čudnovati posetioci, ili čuju kucanje na vratima, iako iza njih nema nikoga. I. Carev u svom članku takođe ukazuje na fenomen „crnog čoveka” kojeg često ljudi vide pred sam početak anomalnih pojava.

Prema podacima jeromonaha Serafima Rouza ozbiljni istraživači počeli su da se slažu s tim da NLO, iako imaju izvesne „fizičke” karakteristike, ipak ne mogu biti nečiji kosmički brodovi, već da očigledno spadaju u oblast parafizičkih i okultnih pojava. I zaista, zašto tako mnogo NLO „sleće” pravo nasred puta? Zašto toliko savršeni brodovi zahtevajutako česte „popravke”? Zašto je njihovim putnicima potrebno da sakupljaju toliko mnoštvo kamenja i štapova (ponovo i ponovo već više od 25 godina) ili da „testiraju” takvo mnoštvo ljudi?

Sve scene kontakata duboko su apsurdne, zapanjujuće besmislene, lišene svakog cilja i zadatka. Postoji pretpostavka da je apsurdnost karakteristična gotovo za sve bliske kontakte s NLO u suštini metod hipnotiziranja. „Kada su ljudi izvedeni iz duševne ravnoteže besmislicama i protivrečnostima i naprežu um tražeći smisao, oni se izuzetno široko otvaraju za prenošenje misli, za prihvatanje sugestije”. Američki istraživač dr Vale poredi ove metode s iracionalnim koanima učitelja zen-budizma i ističe sličnost kontakata sa okultnim obredima inicijacije, koji otvaraju svest za mistično opštenje s palim duhovima. Zato je umesno postaviti pitanje: Ne služi li ideja „gostiju iz kosmosa” za prikrivanje i maskiranje realno beskonačno složenije prirode koja skriva svoju istinsku suštinu i ciljeve?

Rezimirajući navedene podatke posmatranja NLO i kontakata s „humanoidima”, mogu se izvući sledeći zaključci.

U nizu slučajeva NLO se ponašaju vrlo agresivno i bez ikakve potrebe kvare i uništavaju avione i automobile, što često dovodi do pogibije ljudi.

Zabeleženi su slučajevi kada prilikom pokušaja kontakta NLO jednostavno ubija ljude (kao što se dogodilo, na primer, Ansesiju Bermudesu); istina, ima slučajeva i fizičkih isceljenja posle ovakvih kontakata.

Mnogobrojni su slučajevi fizičkog i psihičkog nasilja vanzemaljaca nad zemljanima, primena hipnoze, ponižavanje ljudskog dostojanstva.

Po pravilu, prilikom kontakata kod ljudi prvobitno nastaje osećanje jakog straha i užasa, oni doživljavaju snažan nervni potres.

Spoljašnji izgled došljaka je različit. To mogu biti džinovi i patuljci, žene i muškarci, lepotani i nakaze. Često iz njih izlazi sjaj, opštenje se odvija putem telepatije. O sebi oni govore krajnje nekonkretno, kao motiv svojih poseta navode brigu o ljudima, ljubav prema čovečanstvu, iako su njihovi postupci krajnje apsurdni i često svedoče suprotno. NLO su gotovo uvek prisutni tamo gde se proliva krv (setimo se praćenja vojske Aleksandra Makedonskog, prisustva Kurskoj bici i drugih slučajeva), i oni sami često su umešani u bolesti i smrti ljudi. Ko su oni? Da li je drevna Crkva poznavala takva bića? Obratimo se svetootačkom predanju.

 

Načini kušanja hrišćanskih podvižnika

od strane zlih duhova

(prema materijalima žitija Svetih)

 

U žitiju prepodobnog Isakija čitamo o tome kako je jednom, posle molitvenih podviga, Isakije ugasio sveću i seo na svoje mesto. Iznenada je u pećini zasijala svetlost i došla su kod njega, kako se kaže u hronici, dva demona u obliku prekrasnih mladića. Njihova su lica sijala kao sunce i oni mu rekoše: „Isakije, mi smo anđeli, a evo k tebi ide Hristos sa ostalim anđelima”. Ustavši, Isakije ugleda mnoštvo blistavih demona… Nakon što se podvižnik poklonio lažnom Hristu, upao je u tešku psihičku bolest i tek nakon molitava svetog Teodosija Pečerskog, nakon što je proboravio u trogodišnjoj umnoj poremećenosti, dobio je isceljenje.

A evo šta svedoči veliki podvižnik iz 4. veka prepodobni Antonije: „Kada demoni ne mogu da zavedu podvižnikovo srce očigledno nečastivim željama, opet napadaju, ali na drugi način, naime, prave razna viđenja da bi ga zastrašili; radi toga se pretvaraju u razne oblike i poprimaju različite likove – žena, zveri, gmizavaca, džinova i mnoštva vojnika…”. Oni takođe poprimaju izgled proroka i predskazuju šta će se dogoditi kroz nekoliko dana.

Takođe u žitiju svetog Antonija čitamo o tome da su se demoni, pokušavajući da ga zaplaše, „javljali u obliku lavova, vukova, zmija, škorpiona, risova i medveda” i po dopuštenju Božijem čak su ga i tukli i „nanosili mu velike rane”, ali su uvek bivali pobeđeni molitvom i krsnim znamenjem svetoga. Jednom mu se, čitamo u žitiju, javio demon s neba u velikom sjaju i rekao: „Došao sam, Antonije, da ti dam našu svetlost”, ali sveti je zatvorio oči, ne želeći da vidi demonsku svetlost, i molio se sve dok se bogomrska svetlost nije ugasila. Drugi put mu se javio demon u obliku strašnog gorostasa i pokušavao je da zaplaši prepodobnog, ali Antonije Veliki je nečistog duha ošamario i ovaj je s velikim krikom iščezao.

U Otačniku svetog Ignjatija Brjančaninova čitamo priču starca koji je dugo vremena bio kušan od demona bluda. Evo njegove priče: „… Ugledavši me pometenog, neprijatelj se pretvorio u neku devojku Etiopljanku koju sam jednom video prilikom žetve kako skuplja klasje i došavši k meni, seo mi je u krilo i tako me pomračio da mi se činilo da sam se s njom sjedinio. Veoma se rastuživši, u gnevu, udario sam je po obrazu i ona je odmah nestala; od udarca nisam mogao dve godine da prinesem ruku ustima zbog užasnog smrada”.

A evo šta čitamo u žitiju prepodobnog Serafima Sarovskog: „Za vreme molitve u šumskoj keliji sveti Serafim je čuo strašan urlik zveri, zatim je nevidljiva gomila s bukom probila vrata kelije i ubacila u sobu ogromnu cepanicu koju je moglo da iznese iz nje samo osam ljudi. Ponekad su se vrata kelije razvaljivala pred očima svetitelja koji se molio i u keliju su jurile zveri koje urliču, pojavljivao se mrtvački sanduk iz kojeg je ustajao mrtvac. Ponekad su zle sile, jer to su bili njihovi napadi, podizale Serafima u vazduh i sa strašnom silinom udarale ga o pod. „Užasno je videti demone, zato što su oni gnusni” – pričao je kasnije svetitelj. Napadi mračnih sila bili su opasni po život samog otšelnika, i da nije bilo blagodati Božije koja ga je čuvala on bi poginuo telesno ili duhovno.

Razmotrimo sada slučajeve ljudi koje su ugrabili demoni, slučajeve koji su, uzgred, veoma ličili na one otmice koje pravi NLO. Evo šta čitamo u žitiju svetog Nila Sorskog21 koji je živeo u Rusiji u 15. veku.

Nedugo posle svetoga, u njegovom manastiru živeo je neki sveštenik sa svojim sinom. Jednom, kada su dečaka poslali da obavi neki zadatak, odjednom ga je napao nekakav nepoznati čovek koji ga je zgrabio i odneo kao na krilima vetra u gustu šumu, doneo ga u veliku sobu svojoj kući i stavio ga nasred kuće naspram prozora. Kada su se sveštenik i bratija molili svetom Nilu da mu pomogne da nađe dečaka, svetitelj je došao u pomoć dečaku i stao naspram sobe u kojoj je bio ostavljen dečak i kada je udario u prozorski okvir svojim štapom, cela kuća se zatresla i svi nečisti duhovi su popadali na zemlju. Sveti je naredio da se dečak vrati na mesto odakle je bio otet i postao je nevidljiv. Zatim je, nakon što su demoni izvesno vreme urlali, isti nepoznati zgrabio dečaka i doneo ga u skit, kao vetar i, bacivši ga u stog sena, iščezao. Kada su ga monasi našli dečak im je ispričao sve što se dogodilo, sve što je video i čuo. Od tada je dečak postao veoma tih i smiren i kao da je otupeo. Sveštenik je užasnut zajedno sa sinom napustio skit.

O slučaju slične demonske otmice svedoči i Sergej Nilus: „Dečak, nakon što ga je majka proklela zbog bezbožnosti i rđavog ponašanja, bio je otet od demona i postao je rob demona ‘dede’ 12 godina. On je mogao nevidljiv da se pojavljuje među ljudima da bi pomagao demonu da smućuje njihove duše”.

Završavajući navođenje odlomaka iz života svetih koji karakterišu borbu demona s ljudima, navešćemo misli Grigorija Sinaita i Simeona Novog Bogoslova koji su upozoravali na opasnost i na vidove demonskih iskušenja: „Kada tvoreći svoje delo (to jest za vreme molitve) ugledaš svetlost ili oganj spolja ili unutra, ili nekakav lik, ne primaj ga da ne 6i pretrpeo štetu”. Isti stav razvija dalje prepodobni Simeon: „Varaju se oni koji vide svetlost svojim telesnim očima, mirišu miomirise svojim njuhom, čuju glasove svojim ušima i slično. Drugi su se prelastili, primivši đavola koji se preobrazio i koji se javio u obliku anđela svetlosti, a oni to nisu prepoznali i ostali su nepopravljeni do kraja, neće da slušaju savet ni od kakvog brata. Neki od takvih su i sami sebi oduzeli život, bivši podstaknuti na to đavolom, neki su se bacili u provaliju, neki su se udavili. I ko može da prepriča razne prelasti kojima ih prelašćuje đavo, kada su one nebrojene”.

 

Uporedna analiza kontakata i uticaja NLO i demona na ljude

 

Rezimirajući sve što je izloženo, predlažemo čitaočevoj pažnji tabelu gde su u levom delu izloženi rezultati analize kontakata ljudi s NLO i vanzemaljcima, izraženih u 10 tačaka, a u desnom rezultati analize vrsta iskušenja kojima su demoni izlagali podvižnike, takođe u odgovarajućih 10 tačaka.

Levi i desni odeljak tabele treba čitati paralelno, to jest, najpre tačku 1 iz levog dela pa onda tačku 1 iz desnog.

 

 

 

Karakteristike dejstva

NLO i NLO-nauta na ljude,

vidovi i osobenosti njihovih javljanja
Karakteristike delovanja nečistih duhova na ljude,

vidovi i osobenosti njihovih javljanja

I. NLO se u nizu slučajeva ponašaju krajnje agresivno:

a)uništavaju i lome tehnička sredstva;

b)ranjavaju i čak ubijaju ljude (vid. slučaj Apraksina, pogibiju kap. Mengela, smrt A. Bermudesa).

 

I. Demoni jesu neprijatelji ljudskog roda, a njihov zadatak je da dovedu čoveka do večne smrti. Oni:

a) lome kelije, uništavaju predmete ljudima;

b) prebijaju podvižnike, a neke dovode i do smrti (vidi žitije prep. Serafima, svedočanstvo sv. Simeona Novog Bogoslova)

II. Zabeleženi su slučajevi nasilne otmice ljudi (vid. slučaj policajca iz Etlanda, događaj s brazilskim farmerom).

 

II. Postoje slučajevi nasilne otmice, naročito grešnika, nezaštićenih blagodaću Božijom (vid. žitije sv. Nila Sorskog, svedočanstvo S. Nilusa).

III. Prilikom nasilnih otmica često unižavaju ljudsko dostojanstvo: nasilno uzimaju probe krvi, kože itd.,i čak stupaju u navodne (slučaj brazilskog farmera) intimne odnose”.

 

III. Na razne načine se izruguju nad čovekom koga su obmanuli; mogu se javiti u vidu žene i stvoriti privid intimnih odnosa (primer iz Otečnika sv. Ignjatija).

IV.  Zabeležena su delovanja hipnozom, sugerisanje različitih slika i predstava, često se razgovor odvija telepatski (vidi slučaj policajca, kontakt u KBASSR).

 

IV. Pokušavaju da ubace podvižniku svoje misli, učine da prihvati njihove predstave, viđenja; pri razgovoru tas se često čuje kao da dolazi „iznutra” (telepatija). (vid. žitije sv. Isakija i prep. Antonija).

 

V.  Često pokušavaju da stupe u kontakt i bliski razgovor, pozivajući k sebi na brod; kada čovek to odlučno odbije u nizu slučajeva ne primenjuju nasilje i odstupaju (vidi ist. br. 2 i br. 3).
V. Na svaki način pokušavaju da stupe u razgovor i izazovu interesovanje i sletanje sa namerom da potčine svome uticaju. Pri odlučnom suprotstavljanju i molitvi, nasilno ništa ne mogu da učine i iščezavaju (vidi žitije prep. Antonija, svedočanstvo sv. Ignjatija).

 

VI.U nekim slučajevima kod ljudi posle kontakta sa NLO dolazi do isceljenja od ove ili one bolesti (vidi izvornik br. 28. slučaj Svetlane).
VI. U žitijima Svetih i delima
Otaca čitamo o sposobnosti vračeva da čine isceljenja uz pomoć demonskih sila, ali ova nisu dugotrajna i obično vode u propast duše onih koji pribegavaju pomoći vrača (vidi žitije sveštenomučenika Kiprijana, besedu Jovana Zlatousta o onima koji se leče od bolesti vračanjima).

 

VII.Pri bliskom opštenju, naročito u početku, čovek oseća snažna čuvstva užasa i straha. (U svim navedenim slučajevima).
VII. Pri javljanju besa čoveka obuzimaju pometnja, neprijatnost, strah (vidi žitije prep. Antonija i druga žitija Svetih).

 

VII.Izgled NLO-nauta je različit: to su džinovi i patuljci, nakaze i lepotani, žene i muškarci (vidi navedene primere susreta).
VII. Javljaju se u različitim vidovima: divovi i patuljaka, nakaza i lepotana, žena i muškaraca, zmija i životinja (vidi navedena žitija Svetih).

 

IX.Njihova javljanja često su praćena svijanjem i drutim svetlosnim efektima (vidi slučaj u KBASSR, slučaj brazilskog farmera).

 

IX. Često se javljaju u svetlosti ili posle pojave svetla (vidi žitije sv. Isakija, prep. Antonija i dr.).

 

X.  Često se iznenadno pojavljuju i isto tako iznenadno se dematerijalizuju, iščezavaju. (vidi izvornik br. 10)
X. Iznenadno se pojavljuju i trenutno iščezavaju posle izgovorene molitve ili krsnog znamenja (vidi žitije prep. Antonija, slučaj iz Otačnika sv. Ignjatija Brjančaninova).

 

 

Dakle, kao što vidimo, karakter i suština delovanja famoznih NLO i „vanzemaljaca” – „spasitelja i starijih prijatelja čovečanstva”, u potpunosti se podudara s demonskom metodikom obmanjivanja hrišćana svih vremena i naroda. Izmenio se samo spoljašnji izgled, maska u kojoj se zli dusi javljaju ljudskom rodu.

Demoni poprimaju one oblike u kojima im je lakše da prevare savremenog čoveka. Drevno čovečanstvo je bilo izuzetno religiozno i mistički nastrojeno. Ateizam je bio krajnje retka pojava. Zato je demonima bilo korisno da se pojavljuju s neba u ognju i svetlosti, zapanjujući ljude veličinom svog dolaska, da sebe nazivaju bogovima i da primaju počasti i žrtvoprinošenja.

Kako svedoči sveti Ignjatije Brjančaninov, kada su se „… najzad uživanja u strastima ukazala ljudima kao vrhovno blaženstvo, oni su obogotvorili greh i njegovog predvodnika đavola. Pojavilo se idolopoklonstvo u kojem je svaki greh prikazan kao idol i svakom grehu se vršilo poklonjenje od strane propalog čovečanstva. Knez ovoga veka ne samo da je nevidljivo i pomislima porobljavao ljude, nego je i stupao u očigledno opštenje s njima, praveći proročanstva od idola i uspostavivši odnos licem u lice s takvim užasnim zlotvorima kakvi su bili Janije i Zamvrije i drugi vračari i čarobnjaci. Zabludu su podržavala lažna čudesa i demonska proricanja”.

Posle dolaska Isusa Hrista u velikom razdoblju ranog hrišćanstva, kada su hrišćani bili gonjeni od strane pagana i kada je kao nevidljiva svetlost sijalo mučeništvo hrišćansko – kada je njegova borba sa zlom bila zaoštrena do najvišeg stepena – to razdoblje je bilo izuzetno po tome što su hrišćani neprestano bili svesni te tajanstvene mračne sile.

Borba protiv demona u prvim vekovima hrišćanstva bila je pravi rat. Evo kako sveti Atanasije Veliki u tom pogledu opisuje svoje vreme: „Od vajkada su demoni – veli on – sejali razdor i ratove među ljudima da ovi, zauzeti međusobnom borbom, ne bi okrenuli svoju mržnju protiv njih. Sada su se njihova (demonska) strahovanja pokazala opravdanim: učenici Hristovi žive u miru među sobom, ali je zato njihovo neprijateljstvo upereno protiv đavola. Sada hrišćani običajima i vrlim životom ustaju protiv demona i gone ih, podsmevaju se vođi njihovom đavolu zato što su u mladosti oni celomudreni, u iskušenjima uzdržani, u naporima trpeljivi, budući vređani podnose uvrede, oni koji žive u oskudici to prenebregavaju i, što je najčudnije, preziru smrt i postaju Hristovi učenici”.

U tim vekovima demoni se radi kušanja podvižnika javljaju kako u svom vlastitom gnusnom obličju, tako i u liku gmizavaca, zveri i ljudi različitog pola i izgleda, a krajnje retko u obliku letećih tanjira. Barem takva svedočanstva do nas praktično nisu došla.

U savremenom pak nereligioznom vremenu, u doba eklektične filosofije, kada je samo postojanje Božije i postojanje palih anđela dovedeno u sumnju, demonima je korisnije da se jave u obliku vanzemaljaca – „starije braće po razumu”, „spasitelja čovečanstva”. Duh naučne fantastike, ideje postojanja vanzemaljskih civilizacija, planetarnog razuma, proželi su savremena pokolenja, pripremili ih za kontakt s demonskim svetom.

Ako se do 20. veka pred hrišćanstvom pojavljivalo čovekoliko, često svetleće biće džinovskog ili patuljastog rasta, s vatrenim ili crvenim očima, prilikom čije pojave su ljudi doživljavali strah ili užas, vernik nije sumnjao ko je to, već je krsnim znamenjem i molitvom proterivao demona. Danas, pak, ako se pred ateistom pojavi takvo čudovište, on ga prihvata kao vanzemaljca i sa spremnošću stupa s njim u kontakt.

Neke zbunjuje pitanje: ako su vanzemaljci zaista nečisti duhovi, kako se onda nakon njihovog uticaja na prirodu i ljude otkrivaju realni materijalni tragovi u vidu nepoznatih legura metala i tome slično?

Kao što smo pokazali u prvom poglavlju našeg rada, demoni su zbog svog ustrojstva u stanju da izazivaju izvesne promene u materijalnom svetu. Osim toga, u žitijima svetih, na primer, prepodobnog Martina, čitamo o nekakvom prelašćenom monahu Anatoliju kojem su demoni, javivši mu se u obliku anđela svetlosti, prineli svetlu odeću od neobičnog materijala. Ovu su podvrgli pažljivom pregledu oci obitelji i uverili se u njenu realnost i tek onda kada su poneli demonski dar na sud prepodobnog Martina, ona je pod dejstvom blagodati koja je izlazila iz njega iščezla. U poslednja vremena, kako je rečeno u Otkrivenju svetog Jovana Bogoslova, zbog neverovanja ljudi i odsustva isposničkog i molitvenog podviga, sile tame će dobiti veliku snagu i vlast u iskušavanju ljudskog roda, tako da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima (Otk. 13,13). Pojavu ovakvih znakova počinjemo da vidimo u savremenom svetu, za šta, uzgred, mnogobrojna, ali očigledno besmislena čudesa NLO i vanzemaljaca, jesu svedočanstvo.

 

Kontakteri s NLO

 

U današnje vreme je čak stvoreno čitavo pleme kontaktera”, koje održava periodičnu ili stalnu vezu s vanzemaljcima, deluje po njihovim naređenjima, objavljuje volju „svetskog razuma” zabludelom čovečanstvu.

U suštini ti nesrećnici su medijumi, opsednuti ljudi preko kojih zli dusi pokušavaju da utiču na čovečanstvo. Kao potvrdu ove teze nave-šćemo nekoliko najupečatljivijih primera.

U članku „Proročica Svetlana” mlada žena priča o tome kako je postala kontakter. Evo njene priče.

Svetlana je bila umetnica, nastupala je kao balerina na ledu i bila joj je strana vera i „svaka mistika”. Jednom se s gostovanja vraćala vozom kući. Bolela ju je noga koju je nedavno povredila. Najednom noću u prozoru voza ugleda „odsjaj i to u nekom nezamislivom obliku”. Uskoro su posle toga počele dajoj se događaju „čudne stvari”. Tako je mirno i bez karte počela da ulazi na svaki koncert, pojavilo se zanimanje za „učenja Istoka”, za astrologiju, „izučila je zanat” i postala astrolog. Na tome se stvar nije završila. Počela je da dobija informacije „odande”.

Evo kako ona objašnjava ovaj fenomen. „Pavle Globa smatra da sam ja provodnik kosmičkih informacija: dobijam energiju i informacije od vanzemaljskih civilizacija koje kontrolišu našu planetu… One vide da planeta propada, da je treba spasavati i stavljaju nas pod kontrolu, biraju one među nama koji su sposobni da primaju informacije”. Dalje Svetlana govori da se „vanzemaljci” brinu o našem osnovnom „duhovnom razvoju”, razvoju onog dela mozga koji upravlja „neobičnim” okultnim sposobnostima, na primer, „telepatijom”. I da je te i mnoge druge neobične podatke ona dobila od kosmičkog oca Aštara Šerana. Po njenim rečima, „to ime je danas poznato u mnogim zemljama, jemči istinu i najviše znanje”. To je univerzalni svetski učitelj koji treba da obavi misiju mesije… „Upravo zahvaljujući njemu, njegovim informacijama, ja sastavljam horoskope kao niko u svetu…”

Proanalizirajmo ovu priču. Umetnica Svetlana, otuđena od hrišćanske vere, noću u vozu doživljava prvi uticaj od strane svetlećih demona. Njena duša se u potpunosti otvara za ovu pojavu (ispoljeno je zanimanje, poklonjena je pažnja, nema suprotstavljanja molitvom). Kontakt se dogodio, veza je uspostavljena. Prema učenju svetog Ignjatija Brjančaninova, „sve predloge demona treba odbacivati, bez ikakvih izuzetaka. Dobrovoljno povinovanje demonima, čak i kada biva na njihov poziv i po njihovom nagovoru, potčinjava čoveka demonima, lišava ga duhovne slobode, pretvara ga u njihovo oružje”.

Posle toga uticaj demona na dušu prelašćene Svetlane stalno jača, u njoj sve više počinju da se ispoljavaju okultne sposobnosti. Bavljenje istočnjačkim religijama i astrologijom još ih više jača. Na kraju Svetlana postaje poslušno oruđe u rukama nečistih duhova, „dobija od njih kosmičke informacije i energiju”, i po njihovom naređenju počinje da pomaže drugima da steknu slične „darove”.

Pri svemu tome, govoreći o sebi, „vanzemaljci” (demoni) i ne skrivaju naročito svoje ciljeve. Njih uglavnom brine „naš duhovni razvoj u okultnom pogledu”. I oni taj „razvoj” usavršavaju uz pomoć već pripremljenih kontaktera, provodnika tih misli, ideja i energije. Njihov zadatak je da pripreme ljude za prihvatanje novog „mesije”, „univerzalnog svetskog učitelja” (to jest, po pravoslavnom shvatanju prosto antihrista), čak mu je i ime već poznato – Aštar Šeran.

Kako se sve to dobro slaže s proročanstvom o poslednjim vremenima, navedenom u Jevanđelju po Mateju: jer će se javiti lažne mesije i pažni proroci i činiće znake velike i čudesa da bi, ako je moguće, prevariti i izabrane (Mt. 24,24).

Uzgred, karakteristično je i samo ime novog „svetskog učitelja”. Aštar, na starojevrejskom jeziku aštarot, u drevnom Vavilonu i Asiriji Ištar, ime je iste one grčke boginje Astarte, boginje rata i lova, neba i zvezda, koja se prikazuje odevena u plamen (setimo se pojave NLO), često s rogovima na glavi, s tobolcem i lukom (oruđe ubistva i smrti), kako stoji na leopardu (simbol krvožednosti). Pri njenom hramu, osim žreca, bili su bludnici i bludnice koji su joj služili razvratom. Poklonjenje toj boginji bilo je praćeno svim mogućim gadostima.

Eto takvog obmanjujućeg, drevnog, rogatog učitelja koji „garantuje istinu i najviše znanje”, široko reklamira i populariše „vidovita Svetlana”, nastupajući pred širokom publikom s predavanjima, objavljuju je u časopisima s milionskim tiražima. U svom delovanju ona nije usamljena, danas nastupaju mnogi „kontakteri” i „vidovnjaci”, ekstrasensi i astrolozi, jogini i magovi kojima su masovni mediji kao dodirom čarobnog štapića uslužno otvorili svoja vrata. Pomenimo još jednog kontaktera – Nikolaja Potapova. U svom članku, on piše: „Inicijativa kontakata ne potiče od nas… Prema mnogim svedočanstvima ‘oni’ brižljivo biraju kontaktere. Upitaćete zašto učesnici dijaloga, zemljani, ne blistaju intelektom? Pa mi i ne znamo ciljeve tih kontakata! Mislim da oni vrše ogroman uticaj na našu evoluciju i ‘pokazuju’ nam put…”

Ovde Nikolaj nehotice govori istinu. Demoni zaista odabiraju ljude koji su predisponirani za „kontakt”. Prvo, mistično nezaštićene (to jest, one koji nisu pravoslavno verujući hrišćani), drugo, često biraju one koji „ne blistaju intelektom” da nešto ne bi posumnjali, već da bi bila posluša oruđa. Treće, biraju takozvane medijume koji po svom nervnom-telesnom sklopu najbolje odgovaraju takvim ciljevima.

Ciljevi kontakata su takođe potpuno jasni – „uticati na našu evoluciju i pokazati nam put”. O tome da evolucija mora nositi okultni karakter, a da se put sastoji u prihvatanju lažnog mesije, to smo već saznali iz Svetlaninih „otkrivenja”.

Zanimljivo je nešto drugo. Po priznanju Nikolaja, on je neko vreme pokušavao da se udalji od te teme i da počne da se bavi nečim drugim, ali „van nje je osećao unutrašnju nelagodnost”. A kad bi se vraćao, uviđao je da ga nelagodnost napušta. Ovo priznanje još jednom potvrđuje navedenu misao svetog Ignjatija Brjančaninova o tome da čovek, makar jednom stupio u kontakt s demonima, svojim naporima više ne može da se udalji od njih! On je duhovno vezan, duša mu se nalazi u celosti pod demonskim uticajem. Samo istinsko crkveno pokajanje, molitva, ispovest i pričešće mogu spasti takvog čoveka.

U ranim vekovima hrišćani su se s mnogo većom opreznošću odnosili prema neobičnim i novim pojavama, naročito onima mističnog karaktera, imajući na umu zamke đavolove, ali posle nastanka „nove ere prosvećenosti” većina ljudi je počela da se odnosi prema njima samo s radoznalošću, ponekad je čak počela da traga za njima, potisnuvši đavola u oblast maštarija.

Međutim, vekovni rat ne samo što se nije stišao nego se još više rasplamsao. Zbivaju se predskazanja Svetog Pisma o kraju vremena i dolasku antihrista. Fenomen NLO, „humanoidi” s njihovim predskazanjima i „pomoćju”, poltergajst, kućni duhovi, magovi i astrolozi, ekstrasensi-vračari, procvat kulta istočnjačkih religija – sve su to podvrste jedne iste sile usmerene osvajanju čovekove duše. Ovde je umesno navesti tekst Evanđelja po Luki (21,10-11,26). Kada su učenici pitali Gospoda o kraju sveta, On im je rekao o sledećim znacima: ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; i zemljotresi veliki biće po mestima, i biće gladi i pomori, i strahote i znaci veliki biće s neba… Umiraće ljudi od straha i od očekivanja onoga što dolazi u svet. Pred kraj sveta, kao rezultat neverovanja ljudi, satani i njegovim hordama biće data velika vlast. Vlast da pogubljuju ljude koji su mu se predali. I upravo sada se vrši podela, jer kako je rečeno u Jevanđelju po Mateju (24,40), Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti a drugi ostaviti, ali će se najpre propovedati Evanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći kraj (Mt. 24,14).

U savremeno doba vrši se propoved Evanđelja u celom svetu, naročito u našoj ateističkoj zemlji. Svi su čuli za Hrista Spasitelja. I svi su slobodni ili da Ga prihvate ili da Ga odbace. Istovremeno su i demoni pojačali svoje delovanje na ljudski rod, težeći da ga potčine svom uticaju i da mu ne dozvole da prihvati Hrista.

Sve to zahteva od savremenih pravoslavnih hrišćana naročitu duhovnu budnost, pažljivost i izvršavanje crkvenih pravila i svetootačkih zapovesti, pamteći reči apostola Petra: „Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. Njemu se protivite utvrđeni verom (1. Pt. 5,8-9).

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here