Свештеник Угрин Поповић: FESTINA LENTE

Поделите:

„Када трчиш кроз дан као да си бацио неотворен покон“! – речи су девојке која је умирала од рака у својој двадесетој години, тек улазећи у славу брзине 21. века. Ипак, била је заустављена у том трку…

Западно друштво слави брзину јер она је постала синоним за продуктивност, успешност…. за то да си жив.

И ако погледамо реално, време је споро смо у детињству. Са годинама оно се убрзава. Свакако постоје многа објашљења овог феномена, чак и у Откровењу има теорија о томе, што одређен слој људи оберучке прихвата и ужива у свом „брзом“ протоку времена јер „Антихрист само што није!“.

Заправо он је сигурно већ ту… Виђење Старца Н.Н. из келије Н.Н. је недвосмислено по том питању. И тај слој људи њега онда чека. Док чека он ће пити пиво и гледати Задругу и време ће почети просто да лети.

„Ипак је Старац Н.Н. био у праву, а и Јован Богослов!“ – јесте закључак тих људи, док дах чешњака и хамбуршке сланине просто тражи свој израз у тој децембарској ноћи дубокоумних закључака – „Теодора је знала све! Па зар Барак није био црнац к’о њени демони! А и Старац Н.Н. се слаже са тим!!! Миле, дај још једну да тргнем у то име онда. Теодора моли се за нас ГРЕШНЕ!“

Но, постоји и друго објашњење. Феномен се објашњава тиме што су нам прве године живота пуне догађаја који нам се дешавају по први пут. Тек треба да стимулус нађе свој пут кроз густу шуму неурона. Касније, како се ствари понављају, већ имамо утабане неуронске стазе, па се импулс брже преноси, уз тенденцију да се аутоматизује, а то значи да заобиђе неокортекс и иде нижим, краћим путевима. Путевима којима живот просто „лети“ уз Задругу, чешњак и виђења разних стараца, која већ миленијумима упозоравају на „скори долазак“.

Или, да будемо поетски настројени: „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи!“ Али, зато ће време пролетети и ми ћемо тај дар живота неотворен бацити! Али барем се нећемо НЕДОСТОЈНО причестити и Теодора ће бити сигурно задовољна са нама, а и сви њени демони црнци…

Зар спорост онда није противприродна? Чак, нелогична? Да ли ми треба да дамо славу Западу и да узвикнемо „Хура“ овој новој ери брзине? Каква је то заправо брзина? Ево примера.

Пожалио ми се колега да није имао стрпљења да детету пред спавање прочита причу. Управо је стигао са пута брзим колима, возећи брзом траком аутопута. Чекао га је извештај о томе како да предухитри конкуренцију и први пласира производ на тржиште, који је радио на новом лап-топу са најбржим микропроцесором. Адреналин му је просто куљао синапсама, а дете је само хтело басну о зецу и корњачи…

Тај колега и ја смо одрасли на истим начелима Топ Гана: „I feel the need, the need of speed!“ (Том Круз), јер Запад одавно није више географски појам!

И, веровали или не, решење ове недоумице долази баш у једној западној пословици, која је нама данас пријемчива баш због Оријента, који је због вишевековног турског ропства, просто усађен у наш генетски запис.

Festina lente је латинска пословица која наглашава да треба да поштујемо своје време. Ако живимо у свом ритму, боље ћемо осећати и себе и свет око себе. То је знао и римски император Аугуст, војвода од Тоскане Медичи, Еразмо Ротердамски. И Шекспир је помињао у својим драмама.

„Жури полако“ се тако преносило као мудрост кроз векове!

Ипак, да би се то данас имплементовало, човек не сме да одбацује зло, које је милошћу Божијом конвертовано у добро, само зато што је некада било туђе. Данас је наше, и данас у нашем бићу постоји та склоност да применимо оно што је Запад одавно учинио накарадним, схвативши то из поенте ропства (које је то зло), да постоји Бог и да постојимо ми, као и несазнајти путеви Његове милости.

Зато успоримо са закључцима, и пожуримо ка Христу, јер као што видимо „није свако зло за зло“ а ми заиста морамо да „пожуримо полако!“

 

ПРИЧЕСТИ СЕ!

МИСЛИТЕ О ТОМЕ…

Свештеник др Угрин Поповић

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here