Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija

Podelite:

Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija
Na ovaj dan slavi se spomen na svetu mučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slede: Blage Marije (4. avgust) i Trnove Petke (8. avgust), ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema „crveno slovo“. Ipak, sva tri spadaju u veoma poštovane praznike u narodu, posebno među ženama, tako da se ova tri dana ništa se ne radi u ruke, niti u polju.

Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati, i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom.

Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mu bude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što sv. Marina odgovori: „ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu“. Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu.

U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: „raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja.“ I Marina bi isceljena silom Božjom odsvih rana i bolova.

Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognjui u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Jedna ruka sv. Marine nalazi se u man. Vatopedu u sv. Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir sv. Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su sei događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani. Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli darnuti ni u svetinju niti u imovinu ovog manastira. Jedno vremeTurčin je bio tutor ovog manastira.

Tropar (glas 4):
Agnica tvoja, Isuse, Marina zovet velijim glasom: tebe, ženiše moj, ljublju, i tebe iščušči stradalčestvuju, i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu, i straždu tebe radi jako da carstvuju v tebje, i umiraju za tja da i živu s toboju: no jako žertvu neporočnuju primi mja s ljuboviju požeršujusja tebje: toja molitvami, jako milostiv spasi duši našja.

Prepodobni Leonid Ustnedumski
Ovaj ruski svetitelj podvizavao se od mladosti u nekolikim manastirima, u Soloveckom, Mirožskom i drugim. Najzad osnovao svoj manastir na reci Luzi u Vologdskoj guberniji. Podvizavao se tvrdo dok mu se duša nije ispunila blagodatnom svetlošću i silom Duha Svetoga. Kao svetilnik veliki privukao mnoge podvižničkom životu. Nazvat je Ustnedumskim zato što kad ga je jednom ujela otrovna zmija, on o tome nije hteo ni misliti ni zboriti, i ostao je živ. Ugodivši Bogu predstavio se mirno 17 jula 1653 god. Mošti njegove pokoje se u njegovom manastiru.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here