Sveti Justin Ćelijski: BESEDA NA PREOBRAŽENJE GOSPODNJE

Podelite:

Danas je, braćo, Praznik Svetog Preobraženja. Preobraženje, – šta je to? Šta je na današnji dan Gospod Hristos kazao ljudima? Kakvu istinu? Šta je otkrio njima kroz današnji sveti Praznik? On je danas pokazao da je Bogočovek, On je to danas pokazao na gori Tavoru, preobrazivši se pred učenicima. Lice mu je zasijalo kao sunce i jače od sunca. Haljine su postale bele kao sneg, Apostoli su popadali od te velike Božanske svetlosti, – od čuda, od ove velike i svete tajne.

Gle, On otkriva Svoje Božanstvo! Kazuje da je Bog. On, Koga su ljudi smatrali za Učitelja iz Nazareta, sina Josifa i Marije, drvodelju. Gle, odjedanput pokazuje Sebe kao Boga, i pokazuje da je On u telo Svoje smestio sve Božanske sile, svu Večnu Božansku Istinu, Večni Život, Večnu Pravdu, sva Nebesa. Sav Bog smestio se i stao u malo ljudsko telo. Kakva velika i sveta tajna, braćo! Ali to nije slučajno.

Zašto je Gospod postao čovek? I zašto se Gospod na današnji dan preobrazio! – Da pokaže put nama ljudima. Da je to put našeg tela, našeg malog ljudskog tela, koje često ne smatramo ni za šta. Blato! Da, blato, a u tom blatu živi božanska duša, obraz Božiji, lik Božiji, slika Božija. To je čovek! Čovek je slika Božija na zemlji, obraz Božiji, i Gospod je došao u ovaj svet da se preobrazimo mi ljudi, da preobrazi obraz taj što je u nama ljudima. Šta se desilo sa njim? Gospod nas je stvorio po obrazu Svome, po slici svojoj – a ljudi hrle u greh.

A šta je greh? Greh je crni katran, – greh, to je crna farba pakla! I čovek drži greh u svojoj bogolikoj, bogoobraznoj duši; ustvari zamazuje dušu svoju crnim katranom i gubi lik Božiji, gubi obraz Božiji. Ne vidi se da je čovek božansko biće, ne vidi se da je duša slika Božija, sve je premazano muljem strasti, zemaljskom slasti, katranom, raznim crnilom. Pocrnila je ljudska priroda, pocrnila slika Božija, u čoveku. Čovek je, preko greha, počeo da mala dušu svoju u sliku đavola. Jer greh, braćo moja, uvek jeste slika đavolova. I kad mi volimo greh, kad ga držimo u sebi, mi umesto slike Božije hoćemo sliku đavola u svojoj duši. Mi preko obraza Božijeg što je u nama malamo mračni crni smrdljivi lik đavola.

U divnim crkvenim pesmama veli se da je obraz Božiji u čoveku, slika Božija, istrulela od greha u čoveku. Istrulela od greha u čoveku! Kao da imaš sliku svog pretka, pa od dugog vremena, od buđe, od vlage, pokvarila se, i ti joj ne poznaješ lik, ne poznaješ uopšte. Tako biva i sa dušom ljudskom: istrulio u gresima lik Božiji, obraz Božiji istrulio u gresima, ne poznaje se.

A Gospod došao u ovaj svet da skine taj mulj sa lika Božijeg, sa obraza Božijeg u nama, da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da mu da božanske sile, da svetlošću božanskom opere sliku Božiju što je u duši našoj, i da pokaže: gle Marko, i ti Jovane, i ti Petre, i ti Julijano, pogledaj, ti u duši imaš sliku Božiju, ti si slika Božija na zemlji! Pazi kako živiš! Ti si malo božanstvo u ovome svetu, tebi je Bog dao ono što nijednom stvorenju nije dao.

A šta je to Božije u čoveku, u čemu se izražava? U pameti, umu? Prvo to. Mi smo dobili od Boga um, razum, veliki dar, i naš razum je slika Božijeg razuma. Naš um je slika Božijeg uma; naša volja slobodna je slika Božije volje slobodne; naša dobrota, naša ljubav, sve je to slika Božija. Čovek dobrotom svojom pokazuje tu dobrotu božansku, što je obraz Božiji u duši njegovoj. Čovek, čuvajući tu sliku Božiju, pokazuje da je zaista on poslan u ovaj svet da jedino služi Bogu Koji ga je stvorio bogolikim.

I mi ljudi u ovome svetu – radi čega smo? Radi toga da, eto, očistimo naš um. Um koji je istruleo u gresima, um koji truli u gordosti. Ljudi uobražavaju da su mnogo mudri, mnogo učeni, zaboravljaju na Boga, a to jeste taj strašni greh koji razara um. Bezbožje, nepobožnost, neverje, to znači um čovečiji se pokvario, istruleo, prestao biti slika Božija. A Gospod došao u ovaj svet da obnovi um čovekov; da obraz uma čovečijeg preobrazi, da ga vrati slici Božijoj; da bude pravi obraz Božiji; da u njemu budu božanske, čiste misli.

Srce čovečije. Da, i ono je po slici Božijoj, po obrazu Božijem. Čisti srcem videće Boga – veli Spasitelj. Da, a nečisti srcem koga vide? Đavola! Jer, dok ne očistiš srce svoje ti Boga videti ne možeš. Obično bezbožnici su nečistog srca, i ništa božansko ne vide u sebi. A Gospod došao u ovaj svet i dao nam sva sredstva da očistimo srce svoje od svakoga greha, i da tako čistim srcem, kao čistim okom, vidimo Boga u svetu i u sebi. Boga u svetu oko sebe, i u sebi samom.

Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da sredstva i sile da preobrazimo sebe: ako smo kroz greh postali đavoliki, da postanemo bogoliki. A greh to i čini. Kada se mržnja useli u tvoju dušu, to je strašan mulj ušao u tebe. I kad držiš mržnju u srcu svom, ti gomilaš blato na slici Božijoj što je u tvojoj duši. To čini gordost, to čini psovka, to čini krađa, to čini srebroljublje, to čini pohota, to čini svaki greh, svaka strast. Svi gresi, sve strasti unakazuju lik Božiji što je u duši našoj, unakazuju obraz Božiji što je u nama.

Gospod od nas traži da promenimo sebe. Kako? Svetim vrlinama. Kada gordost pomračuje lik Božiji u čoveku, onda evanđelsko smirenje svetlošću svojom spira sa duše svu gordost. Šta su svete vrline? Šta vera, šta ljubav, šta molitva? To su, braćo moja, Božanske sile, Božanske sile koje se liju iz Sunca našeg, Gospoda Hrista, i te Božanske sile, ti mlazevi Božanske svetlosti peru našu dušu. Kao kad hoćeš da opereš telo, ti ga opereš vodom, tako se duša pere svetlošću božanskom, Svetlošću Božanskom.

Pitaš: gde je ta svetlost? Eto, u veri. Šta vera čini s tobom? Vera u Gospoda Hrista otvara ti i ovaj i onaj svet. Čovek hrišćanin zna da nad njim stoji Večni Život, Carstvo Nebesko. Eto, vera šta čini! A čovek nevernik, čovek bezbožnik, ne vidi ništa iznad sebe, ne vidi onaj svet, ne vidi večnost, ne vidi gore nad njim večno Nebesko Carstvo, da je on pozvan da ide u to Carstvo svojim životom na zemlji. Tako, čovek Hristove vere menja celo biće svoje, postaje i oseća se večan, oseća se besmrtan. A čovek bez vere u Hrista, niti oseća da je besmrtan, niti veruje da je duša besmrtna, a to je najstrašnije zlo koje može snaći čoveka u ovome svetu.

Molitva – kakav mlaz Božanske svetlosti! Kakvi zraci Božanske svetlosti. Molitva tvoja, svetlošću svojom pere dušu tvoju od svakoga greha, od svake strasti i ti se obnavljaš. Sveti Apostol Pavle piše nama hrišćanima i veli: „Svucite staroga čoveka“. A ko je to taj čovek u nama? On veli: Stari čovek u tebi satkan je od tvoje mržnje, pakosti, gordosti, gneva, od srebroljublja, od ogovaranja, od psovki. E, to su te mračne sile koje sačinjavaju starog čoveka, u meni i tebi. I on nam naređuje: „Obucite se u novog čoveka!

A kakav je to novi čovek? – Novi čovek je onaj koji sebe, veli sveti Apostol, upodobljava Hristu Bogu, obličju Božijem. Trudi se da dušu svoju uobliči u obličje Gospoda Hrista, Koji je radi toga i postao čovek. I zato veli: Obucite se u novog čoveka! Kako? Kroz svete vrline: ljubav, molitvu, post, smirenost, krotost, trpljenje, time se stvara novi čovek u nama, time se obnavlja lik Božiji u čoveku.

A čovek je u ovom svetu, braćo, zato da ispuni sebe Božanskim silama, da ispuni sebe Bogom. Zato smo stvoreni bogoliki, bogoobrazni. Nas je Gospod poslao i spustio u ovaj svet da i telo i dušu ispunimo Božanstvom, Božanskim silama, da živimo Bogu i Bogom, da zračimo Bogom. Na današnji dan Preobraženja Gospod je pokazao kroz zavesu tela svog da u Njemu živi nepristupačna Božanska Svetlost, Koja je zablistala iz Njega, jače od sunca, kako se veli u Svetom Evanđelju. Tako treba svaki čovek da ispuni sebe Božanskim silama, pomoću svetih vrlina, pomoću Svetih Tajni, kroz sveto Pričešće.

Primaš sveto Pričešće – celoga Boga primaš! Od svetog Pričešća treba da zračiš – čime? Bogom da zračiš; da budeš bogozračan, da liješ Božansku svetlost iz sebe; da progoniš iz sebe svaki greh, a greh je tama, greh je pomračina; da dušu svoju neprekidno pereš Božanskom svetlošću, um svoj da čistiš Božanskom svetlošću svetog Pričešća. Ti ćeš sigurno tako očistiti svoj um da će on liti i točiti iz sebe samo čiste misli, čiste želje srca; operi srce svoje Božanskom svetlošću i ono će da proizvodi iz sebe svete želje, plemenite želje, dobre želje i neće dati mesta rđavim osećanjima i raspoloženjima. Zato bdi nad sobom, trudi se da svaki dan sebe što više ispunjuješ Božanskim silama, Božanskom svetlošću. A to ćeš činiti ako ispunjuješ zapovesti Gospoda Hrista, ako živiš po Njegovom Svetom Evanđelju. Gle, ti si prilično ohol, ponosit, gord; to je mrak, to je pomrčina, to si ti već unakazio lik Božiji u sebi. Prigrli smirenje evanđelsko, puno je svetlosti Božije. Božansko smirenje lije uvek iz sebe Božansku svetlost, i ona pere dušu od strašnih grehova, spasava, takoreći, od pakla, od carovanja đavoljeg, i privodi Bogu.

Današnji Praznik jeste praznik svakog hrišćanina, jeste podsetnik. I još, izvor sile! Mi praznujemo svake godine Sveto Preobraženje – radi čega? Radi sebe, radi nas. Slaveći Gospoda, mi na današnji veliki sveti Praznik dobijamo od Njega Božanske svetlosti, blagodati Božije da sebe zaista preobražavamo neprekidno. A preobražavamo sebe kada čistimo dušu svoju od grehova koji su u nama. Svaki greh, kao što rekoh, to je mala slika đavola, mali lik đavolov. A kad zadržiš greh u duši svojoj ili se, ne daj Bože, zaljubiš u neke grehe, zaljubiš u neke strasti, o! duša tvoja na šta liči onda?! Pogledaj malo bolje, zagledaj se u svoju dušu, tada duša liči na đavola.

Neka bi Gospod svakome od nas dao sile i moći i ljubavi, da čistimo sebe od tog mulja đavolskog, paklenog, da, spasavamo sebe od tog dejstva paklenih sila. U jednoj divnoj crkvenoj molitvi koja se čita pred Sveto Pričešće (danas je čitana), veli se: „Eto, ja sam postao radionica đavolja, srce moje je postalo radionica đavola“. Kako to? Kako to, da srce tvoje, brate i sestro, postane radionica đavolja? Greh radi u srcu tvome, – eto, to je radionica đavola! Kad se ne bojiš od tih greha, psuješ recimo, a ne trudiš da se izlečiš od te psovke, od tih gadnih reči, pa ti, ti – šta radiš? Šta radiš? Ti, ti slikaš, malaš lik đavolji u svojoj duši, a pozvan si da ličiš na Boga, da se upodobljavaš Bogu.

Celo Evanđelje Gospoda Hrista, braćo moja, nije ništa drugo nego upodobljavanje Bogu. Veliki Svetitelj Božiji, Sveti Grigorije Niski, veli da je „Hrišćanstvo upodobljavanje čoveka Bogu“. To je sav posao hrišćana na ovome svetu: da činiš sve čime ćeš ličiti na Boga. A Evanđelje nam daje te sile, te mudrosti, te nauke, da zaista sebe preobražavamo iz sile u silu i da upodobljavamo sebe Bogu. I današnji sveti praznik, praznovan i ove godine kao i svake godine, eto izvor je te sile. Da se i mi trudimo da obnovimo svoj lik, koji je istrulio u gresima, obnovimo ga svetim vrlinama, na prvom mestu – pokajanjem.

Gle, pokajanje je divan umetnik, čudesan umetnik koji isteruje iz tebe greh, sve grehe, i mala po duši tvojoj lik Gospoda Hrista, dok ga potpuno ne izmala; dok čovek potpuno hristolik ne postane, a stvoren je da to postane. Gospod mu je dao Svoju silu kad je napuštao (pri Vaznesenju) ovaj svet. Svaka duša ljudska je hristolika. Svaki je čovek hristolik još od rođenja, svaki je čovek hristonosac, pogotovo u Evanđelju Gospoda Hrista. Zato je Gospod došao i postao čovek u ovome svetu, da bi smo i mi, eto, taj lik obnovili u sebi, ispunili ga Božanskim silama, i zračili Bogom, i živeli Bogom u ovom svetu i onom svetu, jer kad živimo evanđeljskom istinom, a evanđelska istina je Božija Istina, Večna Istina, onda i sami postajemo večni. Eto večne slike u tvojoj duši: Božanska Pravda, Božanska Ljubav, sve je to večno. Božanski Večni Život, sve to Gospod daje nama hrišćanima, tebi i meni.

I mi slaveći danas čudesnog Gospoda Hrista, Njegovo Sveto Preobraženje mi, ustvari, slavimo pravog čoveka: jer pravi čovek je samo Gospod Hristos – Bogočovek Hristos. Pravi čovek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogosličan. Pravi čovek je samo onaj koji je telo svoje, dušu svoju ispunio Bogom, Božanskim silama; i koji živi Bogu u ovome svetu, živi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi u onaj svet kao Božiji sin.

Neka Blagi Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola, i svih Svetih pomogne svakome od nas da se oslobodimo od svih naših grehova, svih naših strasti; da pocepamo sve te mračne crne slike, đavolske slike u našoj duši, i da obnovimo lik Božiji, lik Gospoda Hrista; da zračimo Bogom u ovome svetu; da živimo Njemu i u ovom i u onom svetu, slaveći Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Čovekoljubca, Koji je Jedini čoveku dao besmrtnost i Život Večni, dao mu večno blaženstvo kroza sve vekove. Amin.

Svetosavlje

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here